>
ЂАВО У ПРАХУ
исповести наркомана
ЖЕЂ ЗА БОГОМ
– Разлози наркоманске пропасти су духовни. То је жеђ за Богом. Самоубиство је негативно испољавање слободе – поучава монах Јелисеј.
– Неки грчки духовници кажу да једна погрешна реч може да обележи дете за цео живот – ето колико је човек осетљив.
– Међу наркоманима нема ниједног који није пријемчив за цркву, за духовне разговоре. Бодримо их у потрази за смислом, за Богом. Наркоманија је ропство, а дрога демон. И у сектама је исто. Причала ми је једна девојка која се била отргла од секте, кад је припаднике Харе Кришне спазила на Калемегдану, осетила је физичку силу која је вуче к њима. Опирала се свом снагом, није могла да се помери с места, и на крају је пала.
Монах Јелисеј каже да је манастир отворен за све људе. “Једни ту траже помоћ материјалну, а други помоћ духовну.”
Манастир је жива кућа, жива заједница двадесетпет људи. Овде тече живот општежитељни. Људи нам долазе због нашег начина живота. Долази нам и младић чији су отац и брат лекари, који има сву медицинску бригу и помоћ…
– Најтеже нам је кад је наркоман на почетку борбе, свеж у уздржавању, па овде доживљава кризу. Тада је напросто неурачунљив, ми засебан смештај немамо, а не можемо да га сместимо са осталима…
– Католици оснивају комуне за наркомане при манастирима. Помажу им у почетку, и они сами после изграђују ту заједницу, боре се, живе, раде… Ниједан наш манастир не бави се искључиво наркоманима, али се многи баве и њима.
– Основно је да се укључе у живот манастира, да раде, имају своја послушања. Ево, Дамјан је јутрос чистио кајсије, паковао свеће у воскари, прао суђе…
– Људи не могу да схвате да треба да живе једноставно. Човек је склон магијском приступу, тражи пречицу. Неће да иде путем који је Бог одредио. Зато толико пати.