DIVAN

 

DIVAN
 
DIVAN 4.
PREPIRKA O ČUDESIMA
 
Kako vam se sviđa naš bogomoljački sabor? upita pop Milan Sretenović goste iz Engleske, pošto posedaše u kući.
Džon Paterson (preko tumača): Znate, ja sam novinar, a moderni novinari uvek traže senzacije. Direktori novina zahtevaju to od svojih saradnika zbog bolje prođe lista, a čitaoci opet radi nadražaja nerava (otprilike kao pijanac rakiju). Za mene pak lično, kao hrišćanina, ovaj vaš sastanak je neobična prijatna senzacija. Mislim da je to jedinstveni religiozni pokret u Hrišćanstvu. I ja sam blagodaran Gospodu mome Isusu Hristu koji me je danas doveo k vama.
Pop Milan: Drago nam je čuti da je i doktor Paterson kao svetski čovek osetio da je naš Pokret neobična i krupna pojava u hrišćanskom svetu. No molim i pastora Karingtona da nam kaže svoje mišljenje. I sam Gospod naš Isus hteo je da čuje šta se o njemu misli pitajući učenike: „Ko govore ljudi da sam ja“ (Luka 9, 18)?
Pastor Karington je kazivao o mnogim religioznim pokretima u Engleskoj i kako je svaki takav veći pokret značio odvajanje od matične crkve i stvaranje posebne crkvene organizacije. „Vaš pokret je, veli, sasvim originalan. Prvo što on čvrsto stoji u krilu crkve, a drugo zbog dinamične prostote u verovanju, strogosti u vladanju i nadprirodnosti u objašnjavanju svega što jeste i što biva u svetu i u životu ljudskom. To je apostolska osobina vašeg pokreta. Ja sam se danas osećao kao da sam u prvome veku a ne u dvadesetom. Ali vam moram reći, da je takav pokret kod nas u dvadesetom veku, nemoguće zamisliti. Govoriti o čudesima engleskom narodu, kako se to ovde među vama govori, značilo bi, ne utvrditi nego pokolebati veru. Mi na Zapadu sasvim smo prožeti naukom i naučnim pozitivizmom. Ja sam ovde čuo izveštaje o mnogim čudesima. Vi to objašnjavate Bogom a mi prirodom, bez Boga, prosto sticajem poznatih i nepoznatih sila i činjenica“.
Kad je g. Karington završio svoju reč, nastalo je ćutanje. Jer koliko nas je izjava onog svetovnjaka i novinara prijatno dirnula, toliko nas je izjava ovoga pastora zaprepastila. Ćutanje prekide.
Brat Petar Kozlić: Vreme od pet hiljada godina od stvorenja sveta do Hrista nije mogla presušiti izvor božjih čudesa, kada je Bog govorio kroz proroke i pravednike i javljao se kroz seni i podobija. Kako dakle da taj izvor čudesa presuši za nepunih dve hiljade godina od kako se Sin Božiji javio na zemlji? Kako da sluge Domaćinove budu duže čestvovane nego Sin Domaćinov?
Jeromonah o. Misail: Ja se usuđujem zapitati prečasnog gospodina Karingtona, da li se u Novom Zavetu na engleskom jeziku nalaze iste reči kao i na srpskom u desetoj glavi Matejevog Jevanđelja, kojima Gospod zapoveda svojim apostolima:
„propovedajte i kazujte da se približilo carstvo nebesko,
bolesne isceljujte,
gubave čistite,
mrtve vaskrsavajte,
đavole izgonite:
badava ste dobili, badava i dajte“ (Matej, 10, 7-8).
Pastor Karington: Da, tako stoji napisano i u našoj engleskoj Bibliji.
Pop Milan Sretenović: Dozvolite da vidimo šta piše i u ostala tri Jevanđelja. U Marka stoji napisano:
„I postavi dvanaestoricu da budu s njim,
i da ih pošalje da propovedaju,
i da imaju vlast da isceljuju bolesti,
i da izgone đavole“ (Mark. 3, 14).
Malo dalje u istom Jevanđelju opet stoji ovo:
„I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva,
i davaše im vlast nad duhovima nečistijem“ (Marko, 6, 7, 12).
Isto to piše i u Lukinom Jevanđelju:
„Sazvavši dvanaestoricu,
dade im silu i vlast, nad svijem đavolima,
i da isceljuju od bolesti“ (Luka, 9, 1).
Sa istim zadacima poslao je Gospod i Sedamdesetoricu govoreći im:
„Isceljujte bolesnike,
i govorite im: približi se vama carstvo Božije“ (Luka, 10, 9).
A kada se ovi učenici vratiše i radosno izvestiše svoga Učitelja kako im se „i đavoli pokoravaju“, reče im Isus:
„Evo vam dajem vlast,
da stajete na zmije i skorpije,
i na svu silu vražiju,
i ništa vam neće nauditi“ (Luka, 10, 17-20).
Pravoslavna je crkva za sva vremena nepokolebljivo držala, da ove iste zadatke koje je i Gospod zadao svojim apostolima, zadao je i celoj crkvi svojoj do kraja vremena. Ja bih molio gospodina Karingtona da nam kaže, da li crkva kojoj on pripada smatra da su apostolski zadaci i njeni zadaci?
Pastor Karington: Kako koji zadatak. Neki je bio zadat samo apostolima, a neki apostolima i crkvi.
Pop Milan: Znam od prilike šta mislite. Protestanti smatraju, da jedini zadatak koji je od apostola prenet na crkvu jeste propovedati Jevanđelje.
Brat Čedo Jeličić: Ja bih se usudio po mojoj prostoj pameti seljačkoj ukratko ovako reći: Vera bez čudesa nije vera no filozofija, a crkva bez čudesa nije crkva no jedno obično dobrotvorno društvo kao i Crveni Krst.
Svi povikaše: Tako je, tako!
Džon Paterson sijao je od radosti zbog nadmoći naših argumenata. Našem pak episkopu kao da je bilo nelagodno što će zbog ove prepirke naš gost otići postiđen, pa reče:
Episkop: Sve je dobro po Božjem promislu, pa i ovaj prijateljski razgovor o čudesima između vas i gospodina Karingtona. Naša pravoslavna crkva držala je i drži, da su čudesa Božja, kao aktivno i stalno učešće Boga u životu ljudi, temelj, kao dokaz i potstrek naše svete vere od prapočetka do danas i na vek veka. Na čudesima Božjim naša vera je zasnovana, čudesima se održala. No ja sam veoma zahvalan gospodinu Karingtonu što nas je pobudio da još jednom pažljivo proučimo Istoriju čudesa u crkvi od početka do danas i ocenimo njihov uticaj i značaj u pogledu vere i nadanja. Zato mislim da bi bilo dobro izabrati devetoricu od vas koji bi obrazovali tri mala odbora i to:
– Prvi odbor koji bi proučio i izložio uticaj i značaj čudesa Gospoda Isusa Hrista,
– Drugi odbor od trojice koji bi proučio i izložio uticaj i značaj čudesa svetih apostola, i
– Treći odbor od trojice koji bi proučio i izložio uticaj i značaj čudesa po mogućstvu svih svetih kroz sve vekove Hrišćanstva.
Ako pak hoćete, možete izabrati i četvrti odbor od trojice koji bi proučio, nabrojao, i izložio uticaj i značaj čudesa za sadašnji bogomoljački pokret u srpskom narodu.
Izveštaji tih odbora pročitali bi se na nekom idućem saboru, a po potrebi i objavili.
Svi usvajaju ovaj predlog našeg Episkopa.
Pastor Karington: Ja ću znati i ceniti trud, na koji sam vas ja eto i nehotično pobudio. Hvala vam. Za mene bi naročito značajan bio izveštaj ovog četvrtog odbora koji bi izložio uticaj i značaj čudesa za vaš savremeni pokret u Srpskoj crkvi. –
Bila je već uveliko noć kad su se razgovori i govori završili. Sabor je, kao i uvek, molitvom zaključen. Na svodu nebeskom blistale su Božje zvezde nekako veselo, kao da se raduju što vide kako ljudi na zemlji slave zajedničkog Tvorca.
Završeni su govori i razgovori, ali ne i pevanje. Krugom oko Divostinske crkve pevalo je nekoliko horova, uz pratnju svega naroda. Ko nikad nije pevao, tu je propevao. Ko nikad nije plakao od radosti, tu je zaplakao.
Jedan hor je pevao:
„Evo Gospoda s vojskama ide,
Dušmani naši nek se zastide,
Nek se zastide, nek se pokaju,
Gle, vojske neba kako blistaju.
Kako blistaju kako se hore,
Sležu se preo njim visoke gore,
Visoke gore i gordi cari.
Gle, ide Gospod da se zacari,
Serafimi napred, pa heruvimi,
Sva zemlja gori, sav svet se dimi „…
 
Drugi hor je pevao narodnom melodijom Psalam devedeset šesti:
„Pjevajte Gospodu pjesmu novu,
Pjevajte Gospodu sva zemljo!
Pjevajte Gospodu, Blagosiljajte ime Njegovo.
Kazivajte po narodima slavu Njegovu,
Po svijem plemenima čudesa Njegova“…
 
I pevanje pesme za pesmom neće prestajati do zore. Tako je uvek i na svima bogomoljačkim saborima.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Simonida Čonkić

    Sa radošću beležim ime sestre iz Čuruga koje i sam SvNikolaj navodi sa ostalima na kraju prvog izdanja knjige“Divan“ – Čarna Čonkić.Kasnije je prešla u Novi Sad,pa je naziva dušom bogomoljačkog pokreta grada.Zamonašena je pod imenom Heruvima u manastiru Velika Remeta u vreme e.Andreja Frušića i igumana Danila Zdravkovića.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *