DIVAN

 

DIVAN
 
PREDGOVOR
 
Pravoslavni Bogomoljački pokret u Jugoslaviji posle Prvog svetskog rata pa sve do naših dana predstavlja čitavu jednu duhovnu epopeju, koja nije završena nego se produžuje.
Šta je ovaj Pokret bio u suštini, izloženo je u ovoj knjizi. Oni koji ga nisu poznavali, osuđivali su ga i ismevali. Oni koji su ga površno poznavali, odnosili su se pasivno prema njemu. A oni koji su ga dobro poznavali, bili su njime oduševljeni, polažući na nj velike nade u pravcu duhovno-moralnog preporođaja srpskog naroda.
Među ovim poslednjim bio sam i ja. Preko dvadeset godina ja sam aktivno učestvovao u ovom Pokretu i pratio njegovo delanje. Pa kako je većina od znamenitih članova ovog Pokreta otišla Bogu na istinu – bilo da su umrli običnom smrću bilo da su namučeni i ubijeni od nacista i komunista – smatram za dužnost, kao jedan među najstarijim njihovim prijateljima, da kažem novoj generaciji srpskoj, ko su bili i šta jesu srpski bogomoljci. Da razbijem maglu sumnje odnosno pravoslavnosti i crkvenosti Bogomoljačkog pokreta. Da kažem i pokažem, da ovaj Pokret nije bio neki protestantski „revival“, koji plane pa se ugasi, nego jedan trajan i istrajan verski uspon, koji je organski rastao iznutra, iz duša ljudskih žednih Boga, pa se postepeno širio izvan i raširio svuda među Srbima u Jugoslaviji.
Dužan sam da kažem istinu o srpskim bogomoljcima još i zato što sam bio određen od Svetog arhijerejskog sabora za rukovoditelja i popečitelja ovog Pokreta. I bio sam to kroz punih dvadeset godina. Trudio sam se da ovaj Pokret prostog seljačkog naroda očistim od spiritizma i svakog sektaštva, jeresi, raskola i krivoverstva, što su u nj unosili stranci namerno a domašnji po neznanju. I svake godine morao sam podnositi izveštaj Saboru o stanju i razvitku tog Pokreta.
Naš srpski Bogomoljački pokret je samobitan i samosvojan. On se zasnivao na ličnim duhovnim doživljajima pojedinaca naročito u dugotrajnom ratovanju od 1912. do 1918. godine, što znači na čudesima. Zbog toga su čudesa Božja osnovna nit ove knjige. To je razlog što sam ovu knjigu nazvao „Nauka o čudesima“.
Bogomoljačka centrala u Kragujevcu izdala je od 1919 – 1941. godine ravno 101 knjigu, osim stalno izdavanog mesečnog časopisa, „Malog Misionara“ i mnogobrojnih religioznih brošura i listaka. Štampariju ovoj centrali podario je pokojni Mihajlo Pupin.
Pri sastavu ove knjige ja nisam mogao imati pod rukom sav onaj ogromni materijal, živeći u tuđini poslednjih 10 godina. Sastavio sam je na osnovu nešto sačuvanih beležaka i ličnog sećanja.
U naše vreme kod Zapadnih naroda, osobito u Americi i Britaniji, ogromno je poraslo naučno interesovanje za misteriozne uplive onoga sveta na ljude kao: isceljenje svake bolesti pomoću vere i molitve, neznani glasovi, proročki snovi, neobične vizije. Sve ono što se ranije smatralo sujeverjem prostog naroda, sada naučnici sa svom zbiljom predaju empiričkom ispitivanju, – svega toga neobičnog, natprirodnog i čudesnog.
Srpskom narodu nije potrebno to dokazivati, jer on sam može pružiti dokaze onima koji ne znaju. Iz svog ogromnog duhovnog iskustva.
Puštajući ovu knjigu u svet, ja se molim Gospodu Bogu da koristi svima čitaocima: da obraduje verne, da osnaži maloverne i da povrati veri bezverne.
 
U Njujorku 1952.
Episkop Nikolaj

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Simonida Čonkić

    Sa radošću beležim ime sestre iz Čuruga koje i sam SvNikolaj navodi sa ostalima na kraju prvog izdanja knjige“Divan“ – Čarna Čonkić.Kasnije je prešla u Novi Sad,pa je naziva dušom bogomoljačkog pokreta grada.Zamonašena je pod imenom Heruvima u manastiru Velika Remeta u vreme e.Andreja Frušića i igumana Danila Zdravkovića.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *