DIVAN

 

DIVAN
 
DIVAN 11.
U MANASTIRU ŽIČI
 
Ne prođe dugo a to dođoše u svetu Žiču trojica braće iz drugog saveta sa svojim izveštajem. Otac Antonije Dragović na brzu ruku objavi po obližnjim bratstvima i pozva ih da i oni dođu i čuju ovaj koristan izveštaj.
A ovaj izveštaj ustvari bio je jedna lepa i pažljiva studija kao što će se čitaoci sami uveriti.
„Kao prvo čudo, spomenuto u Delima Apostolskim posle Vaznesenja Gospodnjeg, može se uzeti ružna smrt Jude Izdajnika. Više ustrašen nego pokajan, on ode te se obesi, i „objesivši se puče po srijedi, i izasu se sva utroba njegova.“; i bi pogreben na mestu koje se prozva „Njiva krvna“. I sve ostalo kako je i prorečeno o njemu.
I onda opet kako je prorečeno da „Njegovo vladičanstvo primi drugi“, zaista ga drugi i primi. Apostoli postaviše dvojicu, Varsavu i Matiju, pa pošto se pomoliše Bogu baciše kocku, i bi izabran Matija. Docnije život i rad ovoga apostola Matije posvedočio je jasno, da je izabran po Božjem promislu.
Silazak Svetoga Duha na apostole jedinstveno je čudo u istoriji roda ljudskoga. Ovo čudo dogodilo se u deseti dan po Vaznesenju Gospoda a u pedeseti po Vaskrsenju. U taj istorijski dan kada svi apostoli behu sabrani jednodušno –
„Ujedanput postade huka s neba kao duhanje silnoga vjetra i napuni svu kuću gdje seđahu.
I pokazaše im se razdijeljeni jezici kao ognjeni i sjede po jedan na svakoga od njih.
I napuniše se svi Duha Svetoga, i stadoše govoriti drugijem jezicima, kao što im Duh davaše da govore (Joil, 2, 28; Luka, 24, 49; Dela ap. 2).
Tako se ostvarilo staro proročanstvo i ispunilo obećanje Hristovo više puta ponavljano.
Silaskom Duha Svetoga apostoli su osposobljeni za svoj visoki poziv i vaseljensku službu. Od duha Svetoga s nebesa, a ne od ljudi, neškolovani ribari primili su mudrost i znanje, silu i krepost, hrabrost i rečitost, oduševljenost i neustrašivost i povrh svega moć čudotvorenja.
Vidjevši ovo čudo na apostolima i saslušavši objašnjenje Petrovo, krsti se toga dana oko tri hiljade duša.
Pojave anđela u životu svetih apostola bile su vrlo česte. Tako kada zavidljivi poglavar sveštenički baci apostole u tamnicu „anđeo Gospodnji otvori noću tamnicu pa izvedavši ih reče: idite i stanite u hramu te govorite narodu“ (Dela ap. 5, 19-20).
Kada apostol Filip propovedaše Jevanđelje u Samariji, javi mu se anđeo i otkri mu tajnu o jednom putniku na putu za Gazu rekavši: „Ustani i idi na jug na put koji vodi od Jerusalima u Gazu, i pust je. I ustavši pođe. I gle, čovijek Etiopljanin koji biješe došao u Jerusalim da se moli Bogu. „I upusti se apostol s njim u razgovor, i krsti ga. Tada, po svršenom poslu, opet „anđeo Gospodnji uze Filipa“ i učini ga nevidljivim i odjednom prenese ga u Azot (Dela ap. 8, 26-40).
Tako na čudesan način bi obraćen u Hristovu veru prvi Etiopljanin, vlastelin carice etiopske, koji je posle moćno dejstvovao da se Jevanđelje čuje i raširi u njegovoj postojbini.
Anđeo Gospodnji javio se Korniliju, kapetanu jedne rimske čete u Kesariji. Mada neznabožac, Kornilije beše čovek bogomoljan i milostiv „koji davaše milostinju mnogim ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka. „Javi mu se dakle anđel i reče mu, kako su njegove molitve i milostinje izašle pred Boga, zbog čega Bog želi da spase njega i sav dom njegov. I uputi ga anđel na apostola Petra u Jopi, koji će mu reći šta je za spasenje (Dela ap. 10, 1-6).
U to vreme Petar u Jopi vide neobičnu nebesku utvaru koja slikovito objasni apostolu kako on ne treba da se gnuša neznabožaca kao nečistih, jer Bog hoće i njih da spase. I ču nebeski glas od Duha koji mu zapovedaše da ode kapetanu Korniliju sa poslatim ljudima. „Ustani i idi s njima ne premišljajući ništa, jer ih ja poslah“. Tri puta mu se javi vizija, u ime Svete Trojice. Tri puta, da bi se Petar utvrdio u misli, da ga Bog šalje. I posluša Petar glas Božji, i ode i pouči Kornilija putu spasenja. „I dok još Petar govoraše, siđe Duh Sveti na sve koji slušahu riječ“ (Dela ap. 10, 10-44).
Bez ove čudesne vizije Petar bi ostao uski i uporni judaist i ne bi odlazio neznabošcima, kao što Pavle bez jedne druge čudesne vizije ne bi postao hrišćanin.
Obraćanje Savla u Pavla, tj. vatrenog gonitelja hrišćanstva u oduševljenog apostola Hristovog jeste čudo Božije od svetskog značaja. O tome prelomu, sudbonosnom i za njegov život i za Crkvu, sam Pavle priča i priča i ponavlja priču. Tako on priča caru Agripi: „U podne, care vidjeh na putu svjetlost s neba veću od sijanja sunčanoga koja obasja mene i one što iđahu sa mnom. A kad svi padosmo na zemlju, čuh glas gdje govori meni jevrejskim jezikom: Savle, Savle, zašto me goniš? Teško ti je protivu bodila praćati se. A ja rekoh: Ko si ti, Gospode? A On reče: Ja sam Isus kojega ti goniš. Nego ustani i stani na noge svoje, jer ti se zato javih da te učinim slugom i svjedokom ovome što si vidio i što ću ti pokazati… Zato, care Agripa, ja ne bih nepokoran nebesnoj utvari“ (Dela ap. 26).
Anđeli Božji javljali su se više puta apostolu Petru i Pavlu i Jovanu i svim ostalim apostolima.
Da navedemo samo dva, tri.
Kada car Irod pogubi Jakova brata Gospodnjeg, on ču da to beše po volje Jevrejima. Zato zapovedi, te i Petra uhvatiše, okovaše u dvoje lance i baciše u tamnicu. Smišljaše bezbožni car da i njega pogubi, te da bi još i više bio u volji Jevrejima. Tako on, a Bog drukčije. U tamnici se noću javi Petru anđeo Gospodnji, i tamnica se zasvetli od nebeskog vesnika. On probudi Petra i reče mu: „Ustani brzo!“ I kako to reče, okovi sami od sebe spadoše sa sužnja. „Opaši se i obuj opanke svoje, i obuci haljinu svoju pa hajde za mnom“. I provede ga anđel pored straže i straža ih ne vide. I kad dođoše pred gradsku kapiju, kapija im se sama otvori. U tom anđel posta nevidljiv, a Petar dođe u kuću Markovu „Gdje bijahu mnogi sabrani i moljahu se za njega Bogu“ (Dela ap. 12, 1-17).
Ovim čudom odgovori Bog na molitvu vernih, pokaza Petru anđela, zbuni stražare a potom ubi Iroda. Jer se kaže za onog bezakonog cara: „Ali ujedanput udari ga anđeo Gospodnji, jer ne dade slavu Bogu (sam sebe isticaše za Boga), a budući izjeden od crvi izdahnu“. I tako anđel Gospodnji bi Petru na spasenje a Irodu na pogibao (Dela ap. 12, 21-23).
Jednom se javi anđel Pavlu, kada ovaj putovaše u Rim. Beše takva bura na moru, da se nekoliko dana ne vide ni sunce ni zvezde. I lađari i putnici behu izgubili svaku nadu na spasenje. Jedno jutro stade Pavle pred ljude i sve ih ohrabri i odobrovolji rekavši: „Molim vas da budete dobre volje; jer ni jedna duša od vas neće propasti osim lađe. Jer u ovu noć stade preda me anđel Boga, kojega sam ja i kome služim, govoreći: Ne boj se Pavle, valja ti doći pred ćesara, i evo ti darova Bog sve koji se voze s tobom.“ Tako se i dogodi (Dela ap. 27, 20-24).
Da pomenemo jedno čudo slično čudu oslobođenja Petra iz tamnice pomoću anđela, premda se u ovom slučaju ne pominje anđel. To se dogodilo sa Pavlom i Silom u Filibi. Pošto ih neznabošci toga grada izbiše, baciše u „najdonju tamnicu“ i stegoše im noge u klade. No i u tako mučnom položaju apostoli sveti pojahu i slavljahu Boga u po noći po svom pravilu. A ostali sužnji slušahu ih sa divljenjem. U jedan mah tako se zatrese zemlja, da se pomeriše temelji tamnički, i otvoriše se vrata, i spadoše okovi sa svih sužnja. Tamničar dotrča, pa kad vide vrata otvorena, pomisli da su svi sužnji pobegli, pa izvadi nož da sam sebe ubije. Ali ga Pavle u tom spreči govoreći mu, da su svi sužnji tu na broju. Tada tamničar pozna da je tu po sredi čudo od Boga, pa drhteći upita Pavla i Silu: „Gospodo, šta mi treba činiti da se spasem?“ oni mu odgovoriše: „Vjeruj u Isusa Hrista pa ćeš se spasti ti i sav dom tvoj“. Tada ih on odvede u dom svoj, gde ga apostoli poučiše pa krstiše njega i sve njegove. „I krsti se on i svi njegovi odmah“. A on ih potom ugosti sav radostan i veseo (Dela ap. 16, 23-34).
Jasno je dakle, da je ovo čudo Božje bilo potrebno i scelishodno radi oslobođenja apostola i radi širenja vere Hristove u sred mraka neznabožačkog.
Dovde ja, reče čitač, a sad će nastaviti drugi brat.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Simonida Čonkić

    Sa radošću beležim ime sestre iz Čuruga koje i sam SvNikolaj navodi sa ostalima na kraju prvog izdanja knjige“Divan“ – Čarna Čonkić.Kasnije je prešla u Novi Sad,pa je naziva dušom bogomoljačkog pokreta grada.Zamonašena je pod imenom Heruvima u manastiru Velika Remeta u vreme e.Andreja Frušića i igumana Danila Zdravkovića.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *