ДИВАН

ДИВАН
 
ДИВАН 11.
У МАНАСТИРУ ЖИЧИ
 
Не прође дуго а то дођоше у свету Жичу тројица браће из другог савета са својим извештајем. Отац Антоније Драговић на брзу руку објави по оближњим братствима и позва их да и они дођу и чују овај користан извештај.
А овај извештај уствари био је једна лепа и пажљива студија као што ће се читаоци сами уверити.
“Као прво чудо, споменуто у Делима Апостолским после Вазнесења Господњег, може се узети ружна смрт Јуде Издајника. Више устрашен него покајан, он оде те се обеси, и “објесивши се пуче по сриједи, и изасу се сва утроба његова.”; и би погребен на месту које се прозва “Њива крвна”. И све остало како је и проречено о њему.
И онда опет како је проречено да “Његово владичанство прими други”, заиста га други и прими. Апостоли поставише двојицу, Варсаву и Матију, па пошто се помолише Богу бацише коцку, и би изабран Матија. Доцније живот и рад овога апостола Матије посведочио је јасно, да је изабран по Божјем промислу.
Силазак Светога Духа на апостоле јединствено је чудо у историји рода људскога. Ово чудо догодило се у десети дан по Вазнесењу Господа а у педесети по Васкрсењу. У тај историјски дан када сви апостоли беху сабрани једнодушно –
“Уједанпут постаде хука с неба као духање силнога вјетра и напуни сву кућу гдје сеђаху.
И показаше им се раздијељени језици као огњени и сједе по један на свакога од њих.
И напунише се сви Духа Светога, и стадоше говорити другијем језицима, као што им Дух даваше да говоре (Јоил, 2, 28; Лука, 24, 49; Дела ап. 2).
Тако се остварило старо пророчанство и испунило обећање Христово више пута понављано.
Силаском Духа Светога апостоли су оспособљени за свој високи позив и васељенску службу. Од духа Светога с небеса, а не од људи, нешколовани рибари примили су мудрост и знање, силу и крепост, храброст и речитост, одушевљеност и неустрашивост и поврх свега моћ чудотворења.
Видјевши ово чудо на апостолима и саслушавши објашњење Петрово, крсти се тога дана око три хиљаде душа.
Појаве анђела у животу светих апостола биле су врло честе. Тако када завидљиви поглавар свештенички баци апостоле у тамницу “анђео Господњи отвори ноћу тамницу па изведавши их рече: идите и станите у храму те говорите народу” (Дела ап. 5, 19-20).
Када апостол Филип проповедаше Јеванђеље у Самарији, јави му се анђео и откри му тајну о једном путнику на путу за Газу рекавши: “Устани и иди на југ на пут који води од Јерусалима у Газу, и пуст је. И уставши пође. И гле, човијек Етиопљанин који бијеше дошао у Јерусалим да се моли Богу. “И упусти се апостол с њим у разговор, и крсти га. Тада, по свршеном послу, опет “анђео Господњи узе Филипа” и учини га невидљивим и одједном пренесе га у Азот (Дела ап. 8, 26-40).
Тако на чудесан начин би обраћен у Христову веру први Етиопљанин, властелин царице етиопске, који је после моћно дејствовао да се Јеванђеље чује и рашири у његовој постојбини.
Анђео Господњи јавио се Корнилију, капетану једне римске чете у Кесарији. Мада незнабожац, Корнилије беше човек богомољан и милостив “који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка. “Јави му се дакле анђел и рече му, како су његове молитве и милостиње изашле пред Бога, због чега Бог жели да спасе њега и сав дом његов. И упути га анђел на апостола Петра у Јопи, који ће му рећи шта је за спасење (Дела ап. 10, 1-6).
У то време Петар у Јопи виде необичну небеску утвару која сликовито објасни апостолу како он не треба да се гнуша незнабожаца као нечистих, јер Бог хоће и њих да спасе. И чу небески глас од Духа који му заповедаше да оде капетану Корнилију са послатим људима. “Устани и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах”. Три пута му се јави визија, у име Свете Тројице. Три пута, да би се Петар утврдио у мисли, да га Бог шаље. И послуша Петар глас Божји, и оде и поучи Корнилија путу спасења. “И док још Петар говораше, сиђе Дух Свети на све који слушаху ријеч” (Дела ап. 10, 10-44).
Без ове чудесне визије Петар би остао уски и упорни јудаист и не би одлазио незнабошцима, као што Павле без једне друге чудесне визије не би постао хришћанин.
Обраћање Савла у Павла, тј. ватреног гонитеља хришћанства у одушевљеног апостола Христовог јесте чудо Божије од светског значаја. О томе прелому, судбоносном и за његов живот и за Цркву, сам Павле прича и прича и понавља причу. Тако он прича цару Агрипи: “У подне, царе видјех на путу свјетлост с неба већу од сијања сунчанога која обасја мене и оне што иђаху са мном. А кад сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени јеврејским језиком: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се. А ја рекох: Ко си ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус којега ти гониш. Него устани и стани на ноге своје, јер ти се зато јавих да те учиним слугом и свједоком овоме што си видио и што ћу ти показати… Зато, царе Агрипа, ја не бих непокоран небесној утвари” (Дела ап. 26).
Анђели Божји јављали су се више пута апостолу Петру и Павлу и Јовану и свим осталим апостолима.
Да наведемо само два, три.
Када цар Ирод погуби Јакова брата Господњег, он чу да то беше по воље Јеврејима. Зато заповеди, те и Петра ухватише, оковаше у двоје ланце и бацише у тамницу. Смишљаше безбожни цар да и њега погуби, те да би још и више био у вољи Јеврејима. Тако он, а Бог друкчије. У тамници се ноћу јави Петру анђео Господњи, и тамница се засветли од небеског весника. Он пробуди Петра и рече му: “Устани брзо!” И како то рече, окови сами од себе спадоше са сужња. “Опаши се и обуј опанке своје, и обуци хаљину своју па хајде за мном”. И проведе га анђел поред страже и стража их не виде. И кад дођоше пред градску капију, капија им се сама отвори. У том анђел поста невидљив, а Петар дође у кућу Маркову “Гдје бијаху многи сабрани и мољаху се за њега Богу” (Дела ап. 12, 1-17).
Овим чудом одговори Бог на молитву верних, показа Петру анђела, збуни стражаре а потом уби Ирода. Јер се каже за оног безаконог цара: “Али уједанпут удари га анђео Господњи, јер не даде славу Богу (сам себе истицаше за Бога), а будући изједен од црви издахну”. И тако анђел Господњи би Петру на спасење а Ироду на погибао (Дела ап. 12, 21-23).
Једном се јави анђел Павлу, када овај путоваше у Рим. Беше таква бура на мору, да се неколико дана не виде ни сунце ни звезде. И лађари и путници беху изгубили сваку наду на спасење. Једно јутро стаде Павле пред људе и све их охрабри и одобровољи рекавши: “Молим вас да будете добре воље; јер ни једна душа од вас неће пропасти осим лађе. Јер у ову ноћ стаде преда ме анђел Бога, којега сам ја и коме служим, говорећи: Не бој се Павле, ваља ти доћи пред ћесара, и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.” Тако се и догоди (Дела ап. 27, 20-24).
Да поменемо једно чудо слично чуду ослобођења Петра из тамнице помоћу анђела, премда се у овом случају не помиње анђел. То се догодило са Павлом и Силом у Филиби. Пошто их незнабошци тога града избише, бацише у “најдоњу тамницу” и стегоше им ноге у кладе. Но и у тако мучном положају апостоли свети појаху и слављаху Бога у по ноћи по свом правилу. А остали сужњи слушаху их са дивљењем. У један мах тако се затресе земља, да се померише темељи тамнички, и отворише се врата, и спадоше окови са свих сужња. Тамничар дотрча, па кад виде врата отворена, помисли да су сви сужњи побегли, па извади нож да сам себе убије. Али га Павле у том спречи говорећи му, да су сви сужњи ту на броју. Тада тамничар позна да је ту по среди чудо од Бога, па дрхтећи упита Павла и Силу: “Господо, шта ми треба чинити да се спасем?” они му одговорише: “Вјеруј у Исуса Христа па ћеш се спасти ти и сав дом твој”. Тада их он одведе у дом свој, где га апостоли поучише па крстише њега и све његове. “И крсти се он и сви његови одмах”. А он их потом угости сав радостан и весео (Дела ап. 16, 23-34).
Јасно је дакле, да је ово чудо Божје било потребно и сцелисходно ради ослобођења апостола и ради ширења вере Христове у сред мрака незнабожачког.
Довде ја, рече читач, а сад ће наставити други брат.