DIVAN

 

DIVAN
 
DIVAN 10.
PRVO PISMO IZ DALJINE
 
Dragi oče Rapajiću,
Primio sam Vaše pismo ovde na našem svetom ostrvu Ajoni, vrlo udaljenom ne samo od Srbije nego i od moje domovine Škotske.
Tražio sam samoće i mira. I to sam u punoj meri našao ovde na ruševinama starih škotskih manastira i svetinja. Kažem sveto ostrvo, jer mi Škoti iako smo po istorijskoj sudbi postali protestanti, ipak s pobožnošću i iskrenošću govorimo o Ajoni kao svetoj zemlji našoj. Na ovome ostrvu u staro vreme mnoštvo monaha slavilo je Hrista Boga istovetno onako kako se On i danas slavi na Istoku. Sada je Ajona sveta prašina i sveta uspomena. Ona je i naša i nije naša: fizička Ajona pripada protestantskoj Škotskoj, ali duhovna, monaška, sveta Ajona pripada Pravoslavlju. U ono vreme – najsevernija monaška stanica Pravoslavlja. Ona je kolevka škotskih svetaca i svetica. Mi se ponosimo njima, ali ih više ne podražavamo. S gordošću izgovaramo imena: sveta Brajd, sveti Kolombo, sveti Kolumbijan; hvalimo se Ajonskim isposnicima i čudotvorcima, ali smo izbrisali post iz našeg kalendara i odagnali čudesa iz našeg života. Veličamo ih, ali ne idemo za njima nego za Luterom i Kalvinom. Imamo veru, ali veru bez posta i podviga, bez svetaca i čudesa. Gde je to ikad bilo? Uveren sam da su Ajonski svetitelji bliži srpskim svetiteljima nego mi škotskim doktorima teologije.
Ceo jedan milenijum moja Škotska bila je pravoslavna zemlja. I kad bi se, recimo, ona sad povratila Pravoslavlju, ne bi se povratila ni Grčkoj, ni Srbiji, ni Rusiji, nego staroj pravoslanoj Škotskoj, veri svojih pravoslavnih predaka, veri Ajonskih podvižnika i velikih duhovnih atleta. Time naše nacionalno samoljublje ne bi bilo povređeno nego u punoj meri opravdano. Eto na takva razmišljanja navelo me je Vaše pismo i izveštaj Vaših srpskih bogomoljaca o čudesima Hristovim. Ovde među zidinama naše slavne duhovne prošlosti ja sam osetio i shvatio da je samo čudotvorni Hristos pravi Hristos. Samo takav Hristos mogao je proizvesti onu temeljitu, nebivalu i neslućenu promenu u svetu. Samo jedan svemoćni Čudotvorac, Gospodar prirode i Pobedioc pakla mogao je biti pravi Mesija. Nasuprot tome božanskom Hristu, herojski Hristos našeg Karlajla i sentimentalni Hristos francuskog raspop Renana zaista samo su komične karikature.
Čim se budem vratio iz Ajone u Edinburg, ja ću otići do moga prijatelja prečasnog Karingtona. Kazaću mu svoja osećanja i mišljenja povodom Vašeg pisma i čuću njegova. On je sada negde u banji. Pisao mi je, da je nešto bolešljiv i da su mu lekari preporučili duži odmor. Posle rastanka s vama u Divostinu ja sam se s njim sretao više puta, i kao stari prijatelji dobro se izrazgovarali. No budite uvereni, da smo pri svakom sastanku uvek govorili i o Divostinu i našim doživljajima u tom čudnom mestu, i na onom čudnom bogomoljačkom saboru. Karington je čovek uzdržljiv, kao svaki Englez, ali pri spomenu Divostina on postaje raspoloženiji i razgovorniji. Zato sam ja uobičajio, da čim ga vidim turobnog i zabrinutog, ja samo viknem: Divostin! i on se razvedri i osmehne.
Spomenite me u Vašim svetim molitvama, dragi oče Jovane, i sa svom Vašom bratijom primite moju veliku blagodarnost i srdačan pozdrav.
 
Uvek Vam odani
Džon Paterson

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Simonida Čonkić

    Sa radošću beležim ime sestre iz Čuruga koje i sam SvNikolaj navodi sa ostalima na kraju prvog izdanja knjige“Divan“ – Čarna Čonkić.Kasnije je prešla u Novi Sad,pa je naziva dušom bogomoljačkog pokreta grada.Zamonašena je pod imenom Heruvima u manastiru Velika Remeta u vreme e.Andreja Frušića i igumana Danila Zdravkovića.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *