Питање:
Благослови оче! Имам 17 година, кршстен сам и самом светом тајном постао сам члан наше Православне Цркве Божије.. Тренутно постим али не држим сваки пост у години. Трудим се да се што ћешће и искреније молим Богу и ту се јавља проблем.Црква каже да се Богу треба молити са страхом и из искрене љубави према њему, а ја мислим да не чиним тако, напротив увек од Господа потражујем нешто, жалим се како ми многе ствари не одговарају итд.Неко време сам упражњавао медитацију, али сам врло одустао, јер сам се посаветовао са свештеником који ми је скренуо пажњу да је медитација несшто што ме одводи са правога пута спасења. И оно што мене највише забрињава је чињеница да не осећам никакав страх према Богу. Да ли је то мој грех оче и ако јесте шта да учиним да добијем опроштај.
Milos
Одговор:
Драги Брате, Страх о коме говоримо није као страх од мрака или од батина, или од полиције и затвора. Да би знао шта је страх, најпре мораш знати шта је радост у Господу. Да ли си се икада радовао Богу? Да ли си се радовао вери коју ти је подарио у овом мору безверја, маловерја и сујеверја? “Из вере се рађа страх Божији, када је срце ослобођено животних брига.” Авва Исак пише да је “страх Божији почетак врлине. Назива се плодом вере и засејава се у срце онда, када се ум удаљи од расејаности световним старањима.” (Подвижничка слова, 1. слово, стр. 1.) Постоје два вида страха Божијег: “Први се рађа у нашој души пред претњама мукама пакленим. Због тога се у нама редом развијају уздржање, уздање у Бога, бестрашће и љубав. Други страх је везан за љубав. Тај страх у души непрестано рађа благоверност, како душа не би ниподаштавала Бога због смелости коју ствара љубав” (Свети Максим Исповедник, Поглавља о љубави, Прва стотина, 81, PG 90, 977D) . Када човек доспе до таквог душевног стања, не плаши се ничег другог, осим да не отпадне од љубави. Зато, пошто се причестимо Христом, Који је Љубав, иштемо од Њега: утврди све нас у страху твоме. (Божанствена Литургија, молитва после причешћа.) Иштемо страх који врлином прожима душу усавршеног: “Он поседује истинску љубав… и та љубав га води до савршеног страха. Јер такав човек страхује и твори вољу Божију, не више због могуће казне, нити због мука паклених, него… будући да је окусио сладост коју куша сваки онај који је са Богом, страхује да је не изгуби, страхује да би те сладости могао бити лишен. То је, дакле, савршени страх, то јест онај који таква љубав изазива и он уклања онај почетни, првобитни, страх. И зато каже: савршена љубав изгони страх напоље (1. Јн. 4, 18) ” (Авва Доротеј, Поуке, 4, 1, PG 88, 1657D-1660A) . Прочитај овде о страху Божијем: http: //svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/Strah-Bozji.htm Рекао бих да треба више да се стараш да твоја вера буде по Јеванђељу Сина Божијег. У томе ти могу помоћи речи и дела Светих Отаца. Можеш их наћи код нас у библиотеци: http: //svetosavlje.org/biblioteka/index.htm Треба да задобијеш љубав према Богу у свом срцу. Онда ће се јавити и страх Божији, који је уствари пажња и опрез да се не отпадне од Божије љубави. Од Бога ти милост и радост жели, о. Срба
