ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
КЊИГА II
Глава XII
О МОНАСИМА КОЈИ СУ ОБЕДОВАЛИ ПРОТИВНО ПРАВИЛУ
1. Правило, пак, беше у његовом општежићу да браћа, излазећи куда по послушању, не узимају ништа од хране током боравка ван манастира. Ова, дакле, одредба[1] беше чувана с крајњом брижљивошћу, све док се једнога дана некаква браћа, будући послана ван, не нађоше приморана да се онамо задрже до поодмаклога часа. Ови тада, знајући да у близини настава једна побожна жена, уђоше у њен дом и онде обедоваше.
2. Вративши се у манастир прилично касно, отидоше да по обичају заишту очев благослов. Он их пак сместа стаде испитивати, говорећи: “Где сте обедовали?” Ови одвратише: “Нигде”. Каза им тада: “Чему такве лажи? Нисте ли ушли у дом оне жене? Нисте ли, можда, узели такве и такве хране? Нисте ли толико чаша испили?” Видећи где им отац назначује ко беше жена која их је угостила, баш као и врсту јела и тачан број чаша које су испили, ови познаше шта су учинили, те, уздрхтали, припадоше његовим ногама исповедајући свој преступ. Он сам им, дакле, без одлагања додели разрешење, уверен да у његовом одсуству неће више никада починити шта слично, свесни будући да је он у духу свагда присутан крај њих.
НАПОМЕНЕ:
- Одредба не мора нужно значити писано правило. Од велике су важности и обичаји и навике монашких заједница.
