ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА I
 
Глава XII
О СЕВЕРУ, ПРЕЗВИТЕРУ ИЗ ИСТЕ ОБЛАСТИ, КОЈИ ЈЕ УЧИНИО ДА ЈЕДАН ПОКОЈНИК ОЖИВИ КАКО БИ СЕ ИСПОВЕДИО
 
1. У овој области лежи долина именом Интерорина, од стране многих, пучким дијалектом, прозвана Интерокрина.[1] Овде борављаше један муж примерна владања, по имену Север,[2] презвитер цркве Пресвете Марије, мајке Божије и Приснодјеве. Једнога дана некакав отац породице, налазећи се на самртном одру, посла журно гласнике к овоме, молећи га да неодложно дође, како би се усрдним молитвама заузео за његова сагрешења, еда би, приневши покајање, могао напустити тело разрешен од сваке кривње. Некаквим случајем, презвитер беше заузет орезивањем винове лозе; стога каза онима што су дошли да га позову: “Крените преда мном. Следићу вас за који часак”. Видећи, пак, да му је до свршетка посла остало још веома мало, задржа се у винограду колико да доврши орезивање. Потом се упути ка дому умирућег. Но, успут га пресретоше они што су испрва дошли по њега, те му рекоше: “Зашто си закаснио, оче? Сада се већ узалуд журиш: преминуо је”. Чувши ово, Север уздрхта и стаде да запомаже како се нашао убицом овога човека.
2. Тако, све плачући, дође до умрлога, пред чијим се одром у сузама баци на тле. Док неутешно ридаше, бијући челом о под и објављујући се кривцем за овакву смрт, изненада се у преминулога поврати душа. Видећи где оживљава, сви који стајаху око одра ускликнуше од удивљења, и њихове се сузе преобратише у радоснице. Стадоше га пропитивати где се до овога часа налазио и како се вратио натраг. Он пак одврати: “Бејах одведен од стране некаквих људи ужаснога лика; из њихових уста и ноздрва излажаше неподношљиви огањ. Док ме провођаху кроз области таме, ето где нас пресрете, не допуштајући да продужимо са осталима, некакав младић прекрасне појаве,[3] те заповеди овима што су ме одвлачили: ‘Вратите овога, јер презвитер Север плаче. Господ му га је, наиме, даровао суза његових ради’.”
3. Север, не часећи, скочи на ноге како би овоме што, вративши се у живот, жељаше да принесе покајање, понудио своје посредовање. Кајање оживелога за почињене грехе потраја седам дана. Осмога се, пак, разлучи од тела преиспуњен радошћу. Промисли, молим те, колико само љубљаше Господ овога Севера о којему говоримо, кад не беше вољан да га препусти јаду и тескоби ни за најкраће време.
 
4. Петар: Удивљујућа су ова збивања, што су ми све до сада била потпуно скривена. Но, ради чега је данас немогуће наћи светитеље оваквога соја?
Григорије: Држим, Петре, да и у ово наше доба живе људи украшени сличним врлинама, и то бројни. Не помишљај да стога што, можда, не пројављују знамења налик поменутима, нису и подобни овима о којима смо пробеседили. Наиме, мера светости нечијега живљења стоји у суштини његових дела а не у приказаним знамењима. Бројни су, дакле, они што, премда не творе чудеса, нису ни у чему мањи од оних што их творе.
5. Петар: Разјасни ми, молим те, по чему нам је то знано да се понеки, не пројављујући знамења, ипак не разликују од других који ово чине?
Григорије: Није ли ти знано да Павле апостол са Петром, првим међу овима, дели првенство у апостолској части?
Петар: Не сумњам у ово, знајући да овај Павле, премда будући и потоњим међу апостолима, поднесе највише трудова од свију.
Григорије: Па ипак се и овога несумњиво сећаш: Петар се нађе кадар да корача поврх вода морских, док Павле, на мору, претрпе бродолом. Ето, дакле: онде где Павле не успеде да се пребаци бродом, Петар ступаше властитим ногама. Посве је јасно, најпосле, да, премда се сила чудотворења не беше подједнако пројавила у једнога и у другога, подједнаким их чини слава што је примише на небесима.
6. Петар: Истинито је то што говориш, признајем. Сада, ево, без сумње увиђам да ваља расуђивати по живљењу а не по чудесима. Но, и знамења што их когод твори, сведочанство су светога живљења. Молио бих те стога да приповедаш и о другима, ако их има, све док не утолиш моју глад поучним приповестима о овим праведницима.
7. Григорије: Желео бих, на похвалу Спаситељу, да ти проговорим о чудесима Бенедикта, мужа најпреподобнијега, но увиђам да ми, ако сам намеран да ти све подробно изложим, данас неће достати времена. Пробеседићемо стога о овоме радије, када се, поново се сабравши скупа, будемо вратили приповедању.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Овде се налазио градић Интерокријум, данашњи Антродоко, који лежи на Via Salaria, између Риетија и Аквиле. Романичка црква Пресвете Богородице, коју у њему затичемо, вероватно је изграђена на месту оне у којој је Север службовао као презвитер.
  2. Спомен светог Севера се празнује 27. јуна.
  3. Изненадну појаву ангела, који спречава одвођење преминулога у ад, затичемо и у IV, 37,4.

Comments are closed.