Питање:
Помаже Бог драги оци, Моје питање је везано за Причешћивање мале деце. Нас двогодишњи син (26 месеци) уз вриску и отимање одбија св. Причешће. Да напоменем да је крштен са 5 месеци (нисмо успели пре јер је кум чекао на потребне документе за пут у Канаду) и од тада смо га редовно приносили, међутим проблем је почео негде око прве године. Готово сваке недеље учествујемо у Литургији и њему је црквени простор познат, није немиран, нема страх од свештеника и кад “шета” по цркви ради то нечујно и без разговора, чак радосно мени сигнализира окицама када на глас молимо Оче Наш и Симбол Вере он га распознаје јер се заједно молимо свако вече уз те две молитве. Свештеник му је очитао молитву и кад смо га питали да ли да га и даље приносимо он је рекао да. Ђакон нас је посаветовао да му мало разблаженог вина на кашицицу свакодневно понудимо и од данас сам и то почела. Пријатељица нам каже да је прочитала да је то преко деце искушење за родитеље од нечистог. То је тако мучно за нас да падамо у искушење да га не приносимо, у ствари отац га приноси јер ја не бих имала снаге да се изборим са њим пред Светом Чашом. Готово целу Св. Литургију ја будем узнемирена јер размишљам опет вриска и дрека. Заборавих да напоменем да он иако 2 године стар још увек не жваће храну, гадљив је, не једе ништа из руке нити узима храну сам или од некога. Једе искључиво кашицицом мекану и кашасту храну, али у другу руку гледано он Св. Причешће прима из кашицице, нисам ни сама паметна како да то протумачим. Замолила бих да ми кажете шта би по вашем мишљењу или пракси било најбоље учинити, ако сте имали исто или слично искуство при причешћивању мале дечице. Свако добро од Господа Вам желим.
Н.Н
Одговор:
Бог Вам помогао! Драга у Христу сестро, наставите и даље да приносите дијете Светој Чаши и послушајте савјете које су вам дали Ваш свештеник и ђакон и Бог ће дати да све дође на своје.
срдачно о. Страхиња
