Дете некрштено се упокојило

Питање:
Помаже бог оче, Дете наших пријатеља упокојило се 2. 12. 2011. године. Свештеник није присуствовао сахрани, јер дете није крштено. Иначе сви укућани су крштени, славе крсну славу и примају свештеника у кућу. Дете се изненада разболело, имало је 19 месеци. Сада после завршеног поста је требало да се крсти.
Гордана


Одговор:
Драга сестро У твојој краткој вести о смрти детета твојих пријатеља нема никаквог питања. Теби је, према томе, јасно зашто свештеник није био на сахрани. Дете није било крштено па и није могло бити сахрањено по православном обреду. Не знам да ли си читала, пре пар месеци, одговор једном оцу, такође деветнаестомесечне девојчице, која није била крштена, а он јој је из цркве доносио нафору. Њему смо одговорили, да није смео детету давати нафору, јер није била крштена. Поред грешке што су некрштеном детету давали нафору, упутили смо их на још већу грешку, коју чине. О томе смо оцу написали и ово: “Драги брате Бранко, далеко већу грешку сте учинили, ти и твоја супруга, што сте некрштено дете држали (и још увек сигурно држите) некрштено. Чуо си свакако од својих родитеља, а требао си да о томе разговараш и са својим надлежним свештеником, да се крштење врши најчешће у првих шест недеља живота детињег или непосредно после. Јер, крштење је неопходно за све људе, од самог почетка њихова живота, непосредно после рођења. Господ Исус Христос је рекао: “Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско” (Матеј 19, 14) . Тако су и поступали Свети апостоли, припуштајући децу Светом крштењу. Одлагање крштења за касније, из било којих разлога, неоправдано је. Неко месецима чека на кума, други се правдају заузетошћу на послу, трећи чекају неку погодну прилику за славље, па да о истом трошку крсте и дете. Према најдражем бићу најнеодговорније се односе. Како би изгледало, кад би болесно дете држали у кући и чекали неку погодну или случајну прилику да га однесу лекару, не мислећи да би та прилика могла доћи исувише касно. Неки неодговорни родитељи постали су свесни грешке одлагања крштења тек при детињој изненадној трагичној смрти. Крштење је залог вечног живота. Зато је један Свети отац поручио: “Сваки дан је дан Господњи, сваки час, свако време је погодно за крштење”. Зато, драги брате Бранко, обавести кума, договори се са надлежним свештеником и што пре приведи своје дете Светом крштењу. Тада ће Твоја драга девојчица моћи не само да слободно једе нафору, већ и да се причешћује светим Телом и часном Крвљу Христа Спаситеља, постаће пуноправни члан велике свете заједнице, Цркве Христове”. После нашег образложења, отац се захвалио на поуци и савету и одмах крстио своју девојчицу. Твоји пријатељи, иако обоје крштени, “славе крсну славу и примају свештеника у кућу”, нису крстили своје дете готово две године. Какву су они погодну прилику чекали? Пишеш, чекали су да прође овај Божићни пост. Па, од рођења детета, било је бар шест вишедневних постова, а још више ванпосних дана, када су могли да крсте дете. И кад се дете разболело, није им пало на памет да га крсте, да га потом и причесте, да се за њега моле Богу, да би Бог помогао и при оздрављењу детета. Претпостављам да је сада сва кривица пренета искључиво на свештеника, који није хтео да изврши опело над дететом, иако су му родитељи Хришћани. Истина, дете је живело 19 месеци у хришћанској породици, али само то дете није било Хришћанин, јер није било крштено. Крштењем се постаје члан Цркве и после тога крштени може да прима све остале Свете Тајне и молитвословља, која Црква нуди својим верницима у различитим приликама њиховог живота. Пренеси твојим пријатељима ово образложење, као и искрено жаљење Цркве што се један млади живот угасио, а још трагичније што дете није било крштено. Бог да прости души невиног детета, а родитељима, уз најискреније саучешће, да ово буде опомена, кад буду рађали и подизали другу децу. Благослов Божији и милост Његова да буде са твојим пријатељима и тобом у све дане живота вашега, о. Душан

Comments are closed.