Питање:
Драци оци! Моји добри пријатељи су ми се обратили са необичним проблемом који има њихов 12. годишњи син. Како нисам знала шта да им одговорим, мислила сам да је добро питати неког искусног свештеника. Наиме, њихов син од четврте године има тешке снове који га застрашују, месечари, вришти у сну и слично. Преко дана је хиперактиван, мада је релативно слаб ђак у школи, али је ноћу, тврде родитељи, потпуно другачији као да је одсутан, односно недовољно прибран и успорен. И то није плод, по њиховој – верујем пажљивој процени, његове дневне хиперактивности, већ управо тог таквог „ноћног живота”. Наравно, страшљив је, али које дете није, воли да ноћу горе сва светла, каже да у сну „види неког човека” и слично, али се и ничега не сећа када се пробуди… То иде дотле да су се родитељи организовали па једне ноћи дежура с њим отац, друге мајка. Тврде да су овакви испади врло чести. До четврте године дечко је имао близак однос са дедом са којим су становали у истом стану, који је био веома побожан човек, члан предратне Хришћанске заједнице у Крагујевцу. Тада је деда умро што је дечко болно преживљавао, а преживљава понекад и данас, тј, мајка каже да је у стању и да после седам година плаче по сат због деде. Родитељи су такође верујући, иду у Цркву мада не редовно, причешћују се, причешћују децу. Рекла бих да су сви мало јаче сензибилности, али реч је о породици која је врло блиска и у којој се породични односи истински негују (мислим могла бих само да је похвалим по начину живота, сложности…) . Иначе реч је о двоје урбаних младих људи, креативних интелектуалаца. Родитељи се као верујући људи питају, да ли је то неки психолошки, односно развојни проблем, или има ту ичега натприродног, духовног, каквог контакта са оним светом? И шта да преузму да то зауставе? Обраћали су се свом парохијском свештенику који је у пар наврата читао неке молитве над дететом, али ништа није престало. Њихови родитељи их наговарају на „отклапање”, али они су према томе резервисани, јер им се чини да се иза тога крије нека врадџбина. А ипак, желе да помогну детету. Стварно нисам знала шта да им кажем. Извините што Вам се обраћам са оваквим питањем. Свако добро од Господа
Н.Н
Одговор:
Драга сестро, Ово изгледа као класичан пример када ђаво напада човека. Ако се ништа не предузме, временом ће бити све више и више тога. А да се то заустави, потребна је помоћ Божија. Ја бих им препоручио одлазак у ман. Острог и код неког доброг и трезвеног духовника.
Поздравља те, о. Срба
