NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Deset pitanja nametljivom strancu – priručnik za one koji ne žele da budu zavrbovani

Deset pitanja nametljivom strancu – priručnik za one koji ne žele da budu zavrbovani

Profesor ALEKSANDAR Dvorkin

 

Uvod – Totalitarne sekte i sloboda savesti

Izvanredni nemački pesnik, Rilke je nekad o Rusiji govorio da se u to vreme, kao što su se druge zemlje graničile jedna sa drugom, ona graničila sa Bogom. U ruskim oblastima, primetio je on, postoji još jedna čudna osobina; mnogo od onoga što ih preseca, pretvara se u kamen. Moguće, taj kamen – jeste – dragocen, ali tim ne manje, za jelo nije prikladan.
Te reči je moguće povezati i sa konceptom slobode savesti. Bezuslovno, ona je neotuđivi element demokratskog društva. Ali taj zakon o slobodi savesti, koji sada deluje u Rusiji, odgovara samo zemljama sa visoko razvijenom religioznom obaveštenošću. Nivo religiozne obaveštenosti u našoj zemlji je sada, avaj, moguće nazvati katastrofalno niskim. I na toj pozadini postojeći zakon daje slobodu delovanja grupama, koje prilično često krše prava naših sugrađana.
Počnimo sa narušavanjem prava na informaciju. Ako grupa smatra, da pri vrbovanju može da skriva od potencijalno novih članova deo istine o sebi, a ponekad i direktno da laže, onda ona narušava ustavno pravo čoveka na slobodu zadobijanja informacija. A bez slobode informacija niko ne može napraviti slobodni izbor. Po zakonu čak i na konzervama mora biti napisan njihov sadržaj.
Zašto se sada dozvoljava delovanje organizaciji, koja putem složenih psiholoških manipulacija, zasnovanih na obmani i hipnozi, prinuđuje čoveka da im preda sebe samoga? Zakonom se gone varalice i obmanjivači, koji zadobijaju poverenje čoveka i na taj način mu uzimaju novac i dragocenosti. Zašto onda ostaju nekažnjene grupe, koje čoveku otimaju ne samo materijalne vrednosti (usput, bez toga se u sektu nikada ne ulazi), već i njegovu sopstvenu ličnost?
Istupamo protiv konfesionalne anonimnosti. Članovi neke religiozne organizacije, koji propovedaju njeno religiozno učenje, obavezni su da ga od samog početka propovedaju časno, bez ukrašavanja i prećutkivanja, štaviše – obavezni su da razjasne, kakvo mesto njihova grupa zauzima u raznobojnoj paleti religioznih organizacija. Nedopustivo je i nezakonito samo-poistovećivanje „novih“ sekti sa tradicionalnim svetskim religijama.
Grupa, koja upražnjava tajno učenje i razne stepene posvećenja u učenju, u principu ne potpada pod norme, prihvaćene u demokratskom društvu, jer se čoveku, koga pozivaju da u nju stupi, namerno ne pružaju potpune informacije o toj organizaciji, čiji će on član postati.
Tome uči stara narodna mudrost, da pravilima stupanja moraju da budu saglasna prava slobodnog istupanja. A različiti stepeni istine: za one koji su spolja, za unutarnje, za još više unutarnje i tako bez kraja – to je otprilike isto što i poznati stepeni svežine za morunu. Ako grupa, koja se prikriva pravom na slobodu savesti, svakodnevno narušava građanska i ljudska prava svojih članova, ona ne sme slobodno funkcionisati u demokratskom društvu. Zakon mora da obezbedi jednaku zaštitu sloboda građana. I pojedinci građani i društvo u celini, imaju pravo da budu slobodni od nametajućeg uticaja totalitarnih sekti sa njihovom namernom zlonamernom reklamom.
I tako reč je izgovorena. Totalitarnim sektama, ili destruktivnim kultovima se nazivaju sekte, koje narušavaju prava svojih članova i nanose im štetu putem korišćenja određene metodologije, koja se naziva „kontrola svesti“.
Sekte – to nije nova pojava. Od kad postoji ljudski rod, postojale su i sekte, koje su se sastojale iz grupe fanatika, koji su sledili nekog harizmatičnog lidera. Ali u dvadesetom veku kod njih se pojavilo nešto novo; sistematsko korišćenje savremenih psiholoških metoda, usmerenih ka gušenju volje čoveka, kontroli njegovih misli, osećanja i ponašanja.
Naša zemlja (Rusija) je tradicionalno multikonfesionalna; svu njenu istoriju ljudi, koji su ispovedali različite religije, živeli su rame uz rame jedni uz druge, odnoseći se sa poštovanjem prema pravu suseda da veruje kako želi, da slobodno i svesno izabira svoja religiozna ubeđenja. Ali zaista, tog prava teže da liše čoveka totalitarne sekte.
Na primer, „Društvo za Svesnost Krišne“, stremi da ustanovi najsuroviju kontrolu nad sredstvima masovnih informacija i ratuje za uvođenje sistema kasti. Teoretičari „Društva“ predviđaju u slučaju svog dolaska na vlast surove kazne za sve one, koji se ne saglašavaju sa njihovim idejama. Druga totalitarna sekta, sajentologija, određuje etiku kao iskorenjivanje svih ideja, koje su protivrečne sajentologiji, a nakon toga, kada taj cilj bude dostignut – iskorenjivanje uopšte svih nesajentoloških ideja. Teško je nazvati takvu definiciju etike saglasnom sa jednakim pravima za sve i sa slobodom savesti.
Totalitarne sekte uspostavljaju oko totalitarnog lidera. Reč „religija“ znači vezu, vezu ličnosti i Ličnostnog Boga. U totalitarnim sektama poklonjenje Bogu se faktički zamenjuje poklonjenjem „bogopodobnom“ lideru ili njime stvorenoj organizaciji. Sve počinje sa ličnošću lidera i sve se završava na njoj. Za poslednjih sedam, osam godina u našoj zemlji pojavilo se mnoštvo organizacija, koje sistematski narušavaju prava svojih članova, koje pribegavaju raznim vrstama zloupotreba sa ciljem da im što je moguće više ograniče sposobnost mišljenja i delovanja, kako dolikuje odraslim, odgovornim građanima. Te organizacije smisleno narušavaju fizičko i psihičko zdravlje svojih članova, menjaju im samosvest, kidaju njihove veze sa bliskima i rođacima. Čovek, koji je upao u totalitarnu sektu, postojano biva podvrgnut nasilju; od prebijanja i silovanja do iscrpljujućeg, ubijajućeg posla od 15. do 18. sati svakodnevno, bez neophodne hrane i dovoljne količine sna.
Drugim rečima, članovi sekte se pretvaraju u robove, lišenih kako novčane, tako i lične i društvene pomoći, neophodnih za izlazak iz grupe, koja u zauzvrat, čini sve što je moguće da bi ih zadržala kod sebe, dok god oni mogu biti od koristi. Kada se razbole ili je njihova produktivnost izuzetno smanjena, njih jednostavno izbace na ulicu.
Mnogo govorimo o odlivu mozgova, imajući u vidu odlazak van granica talentovanih stručnjaka. Ali postoji i druga vrsta odliva mozgova, unutrašnji i zato još opasniji. Sektaši love talentovane, energične, razumne mlade ljude i devojke, love cvet našeg naroda, budućnost naše zemlje. Koliko njih je već zauvek napustilo nauku, proizvodnju, porodicu i sferu normalnih ljudskih odnosa samo zbog toga, da bi celog sebe predali jednom ili drugom „guruu“ ili „mesiji“.
Navešću jedan mali primer. Služba munovaca (Unifikaciona „crkva“) sa prinošenjem zaveta dešava se svake nedelje, svakog prvog dana svakog meseca i na svaki od munovskih praznika. Članovi sekte čine tri puna zemna poklona (sa licem do zemlje) pred oltarom sa portretom korejskog vlasnika i ponavljaju zavet vernosti Bogu, svom „istinitom“ ocu Munu i svojoj „istinitoj“ otadžbini – Koreji. Da li oni mogu nakon toga da smatraju sebe istinskim građanima svoje zemlje?
Možemo govoriti o protestantskim proizvodima i etici, možemo govoriti o katoličkim redovima milosrđa, možemo govoriti o Pravoslavnim svakodnevnim i porodičnim tradicijama. Tradicionalne hrišćanske konfesije su stvaralačke, njihovi članovi teže da donesu korist društvu, zemlji, narodu. Za kakav su stvaralački trud sposobni članovi totalitarnih sekti, osim mnogosatnog prošenja na ulicama – i to samo za svoju sektu?
Među članovima svake tradicionalne konfesije i društva, postoji postojana razmena, dok u totalitarnim sektama ne samo da oduzimaju društvu omladinu, već i postojano iz njega crpe sokove, potebnih za svoj račun i ništa ne davajući zauzvrat. Tipičan primer takvog odnosa u organizmu je – kancer.
I kao što tumorske ćelije kreću da izrazito rastu u oslabljenom organizmu, tako i totalitarne sekte koriste organizacione i strukturalne slabosti mladih, demokratskih društava, da bi se utvrdile u njima i da bi nasilno nametnuli svoj sistem vrednosti ljudima, tek oslobođenim od političkog totalitarizma.
Cilj svih totalitarnih sekti – ne samo da se zavrbuje omladinu, koja ništa ne podozreva, već i doći na vlast. Oni ne streme tenutnom profitu; oni gomilaju sredstva, uvećavaju svoj uticaj i spremaju se za preuzimanje vlasti. Zato oni ne opterećuju sebe pokušajima obraćenja masa, već vrbuju liderske kadrove za dolazeće godine.
Ta strategija je jasno i nedvosmisleno proglašena Munom u januaru 1990. godine: „U vreme pada Rimske imperije hrišćani su nasledili državne dužnosti različite vrste… Jasno vidim, da ako naši članovi, pored moralnog savršenstva, koje će oni dostići sledovanjem prepodobnog Muna, zadobiju još i profesionalni razvoj, naše mogućnosti u Istočnoj Evropi će biti bezgranične. Neko je dužan da nasledi državne dužnosti raspadajuće komunističke imprerije, a sadašnji lideri neće biti dovoljni. Tako moramo da sa nadom gledamo na devedesete“. („Unification News“, 1990).
Totalitarne sekte nemaju ničeg zajedničkog sa hrišćanstvom, i njima korišćena hrišćanska simvolika i terminologija, do nazivanja „crkvom“, za nas nije jednostavno bogohulstvo. Vidimo u tome još jedan svesni pokušaj da stvore, prijemčiviji za javno mišljenje, imidž svoje organizacije i vlasti i da dovedu u zabludu ljude, koji iskreno traže Hrista. Destruktivnost ili totalitarnost sekti se ne određuje njihovim verovanjem, već metodama njihovog delovanja. Ako se nekome dopada da veruje da je g. Mun – mesija ili da je po volji, sada pokojnog g.Habarda da premešta planete – to je njihova lična stvar. Međutim, građani moraju biti zaštićeni od delovanja onih, koji streme da natreaju, da ih iznude da veruju da je Mun – mesija, ili da je Habard – gospodar Vaseljene.
Na koji način grupa vrbuje nove članove? Šta se sa njima dešava, odakle se oni nađu u sekti? Time se određuje, dali grupa čuva pravo samog čoveka da izabere, u šta će da veruje. Ako se za vrbovanje novih članova i za dalje rukovodstvo njima koriste obmana, hipnoza, kodiranje i druga sredstva kontrole svesti, onda je očigledno, da se samim tim prava čoveka narušavaju na najbestidniji način.
Tako sve totalitarne sekte smatraju da cilj opravdava sredstva, da sve one stavljaju sopstvene interese iznad zakona. Za njih je karakterističan „dvostruki moral“i „dvostruki standard“. Ako su njihovi članovi uvereni, da je cilj, koji su postavili pred sobom „istinit“ i „pravedan“, oni se neće zaustaviti pred tim, da slažu, ukradu, dovedu čoveka u zabludu, da pribegnu kontroli svesti svojih članova ili na kraju krajeva, da oklevetaju zvanične i javne radnike, koji im pruže otpor i čak fizički da uklone čoveka neugodnog njima (ili grupu lica). Po prirodi, imamo posla sa mafijaškim strukturama, koje su stvorene gvozdenom disciplinom, i besprekornim povinovanjem svojom voljstvu (Sm. napr. Ž. F. Buaйe „Imperiя Muna“ (M., 1990); statья „Saйentologiя – procvetaющiй kulьt žadnosti i vlasti“ (žurnal „Time“ ot 6 maя 1991 g.) Hubner F. & Gruson L. „Monkey on a Stick“ (HBJ, 1988) i dr.)
Sekte na najosnovniji način narušavaju građanska prava onih, koji oni pokušavaju da obrate. Oni pretvaraju ljude koji ništa ne podozrevaju u robove. Iskustvo pokazuje da će ljudima, koji su upali u sektu, biti naneta ozbiljna šteta. Razaranje porodica, biće narušeno zdravlje, novac i imovina će na biti izgubljeni, i na kraju krajeva kada čovek nekako napusti sektu, pred njim će se pojaviti problem da se ponovo nauči samostalnom životu, za koji je daleko od sposobnog. U proseku, ličnosti, koja u sebi nađe sile, da raskine sa sektom, za potpuni oporavak potrebno je dve godine.
Neke sekte ostavljaju daleko veće posledice, od drugih, pri čemu to nije povezano direktno sa količnimo časova, provedenim u ritualima i programiranju. Praksa pokazuje da je najteže da se čovek oporavi od sajentologije, iako oni od svojih članova manje vremena od, naprimer, krišnaita ili munovaca. Krišnaiti troše u proseku 70 sati nedeljno na rituale i zajedničke molitve, munovi – 53 časa, a sajentolozi – nepunih 43 sata. Međutim, za oporavak, članu koji je napustio krišnaite, potrebno je u proseku 11 meseca, bivšem munovcu – 16 meseci, a sajentologu – 25,5 meseca.
Ali i tada izraz „oporavak“ – je relativan; postoje i dugoročne posledice, koje se pokazuju mnogo godina. Jedan konsultant koji je radio sa mnogim bivšim članovim sekti, izjavio je, da se po njegovom mišljenju, od posledica sajenologije do kraja ne može oporaviti niko. (brojke su uzete iz knjige Džin Riči „The Secret World of Cults. An Angus & Robertson Book, 1991“). Sudeći po svemu, takvi naši domaći „centri“ kao „Bogorodičin centar“ i „Belo bratstvo“ po svojim, za ličnost i društvo, razornim posledicama u potpunosti se mogu porediti sa sajentologijom.
Totalitarne sekte su smrtonosne. Dovoljno je pomenuti stotina mrtvih, kojima se završila istorija sekte Džima Džonsa, Davida Koreša. Time se može završiti, u za lidera neophodnom momentu, istorija svake totalitarne sekte. Zaista imamo posla sa bezuslovno poslušnom armijom robova, za koje ništa nije nemoguće. A šta reći o nesrećnoj sudbini dece, koja se rode u porodicama sektaša! Da kažemo da su više od trećine žrtava Koreša i Džonsa bila deca.
Da li je kod njih postojao izbor da žive ili da završe sa sobom? Setimo se Belog Bratstva. Organizatori tog čudovišnog eksperimenta, ko god oni bili, rešili su da ga završe bez krvi. Dovoljno im je bilo da se ubede u mogućnost svoje sile. Sada oni mogu da biraju za njih neophodno vreme…
U samom početku perestrojke jedan poznati Pravoslavni sveštenik je rekao da se sada ljudi obraćaju Zapadu, sa nadom da će piti iz čistog izvora, međutim mnogi su upali u zamku i završili u kanalizacionoj rupi. Avaj, to je istina i danas. Skoro sve totalitarne sekte imaju dugu istoriju narušavanja zakona, sudskih procesa, široko raširenih skandala i uništenih sudbina.
Nemojte ponavljati tuđe greške. Sada i tako imamo razloge za stresne i konfliktne, eksplozivne situacije. Nemojmo im dodavati još jedan – konflikt na religioznom tlu, pun najnepredvidljivijih posledica.

Deset kontrolnih pitanja

Svi mi se navikavamo da živimo u novim, tržišnim uslovima. Tržište je sa svojim zakonima zavladalo u mnogim oblastima našeg života, pa tako, nažalost, i u oblasti vere. Zapljusnuti smo snažnom bujicom informacija o religiji, neretko i čisto reklamnog karaktera. Neprestano dospevamo u situacije u kojima se nalazimo pred izborom.
Rekli bismo da je danas teško naći čoveka koji nije imao kontakta sa misionarima, učiteljima, propovednicima novih religija, učenja, filosofskih sistema. U gradovima se pojavilo mnoštvo verskih grupa i organizacija. O nekima smo ponešto i znali po čuvenju, o mnogima nismo nikada ništa ranije čuli. Svaka od njih sebe proglašava za nosioca istine u krajnjoj instanci, tvrdi da će vas privesti spasenju, da će vam pomoći da prevaziđete sve probleme i postignete neviđene uspehe.

Kako da saznamo koliko su ta obećanja istinita?

Kako da saznamo da li čovek koji nam je prišao pripada totalitarnoj sekti (destruktivnom kultu)?

Kako da saznamo da li smo objekat vrbovanja, da li nas uvlače u neku organizaciju u koju nikada ne bismo ušli ukoliko bismo posedovali verodostojne i potpune podatke o njoj?

Moram odmah da upozorim da sve što će ovde biti izrečeno nema nikakve veze sa religijama koje su tradicionalno prisutne u Ruskom regionu, onim verskim zajednicama čiji su plodovi delatnosti jasno uočljivi u kulturi i istoriji Rusije. Ovde se govori samo o novim, u našoj sredini ranije nepoznatim verskim učenjima i teorijama. Obraćam se u prvom redu onim ljudima koji još nisu načinili svoj verski izbor: molim vas, budite budni i oprezni!
Nije tačno da se Pravoslavna Crkva bori protiv drugih verskih zajednica iz bojazni od konkurencije. Crkva samo upozorava: ako nam je već palo u udeo da živimo u uslovima „velikog tržišta“, moramo se truditi da budemo pismeni potrošači, dobro upućeni konzumenti. Svako od nas pažljiv je prilikom kupovine robe; svi mi proveravamo kvalitet proizvoda, čuvamo se da nam ne prodaju neki falsifikat, premda, ako imamo posla sa duhovnim falsifikatima, rizikovaćemo da izgubimo nešto mnogo veće: svoje zdravlje, čitavu svoju imovinu, okruženje, karijeru, porodicu, pa i čitav svoj život, na kraju krajeva.
Dakle, ukoliko vam priđe nepoznata osoba pozivajući vas da dođete na predavanje ili seminar, obećavajući vam atraktivan posao u stranoj firmi sa odličnom platom, predlažući vam da uvedete u vašoj školi (na fakultetu, u preduzeću) novi nastavni kurs, savetujemo vam da toj osobi postavite deset konkretnih pitanja, koja će vam pomoći da eliminišete makar 90% svih sektaša koji se bave vrbovanjem novih članova. Najbolje bi bilo da pitanja koja ovde nudimo zadate spokojnim, mirnim tonom, bez ikakve agresivnosti, ali da pri tome pridošlici jasno stavite do znanja da nećete biti zadovoljni izbegavanjem odgovora, poluistinama, nego da želite direktan i iskren odgovor.
Morate znati da sve totalitarne sekte pri vrbovanju koriste obmanu u manjoj ili većoj meri. Pa ipak, nisu svi sektaši svesni činjenice da pri pokušajima vrbovanja novih članova uvode ljude u zabludu. Zbog toga ćete zahvaljujući ovim pitanjima moći da otkrijete da li sektaš skriva od vas deo istine, ili da i on sam ne poznaje sve potrebne podatke.
Najčešće sektaši pokušavaju da se reše ovakvih pitanja izbegavanjem neposrednog odgovora. Zato, ako začujete fraze poput ovih: „Mi prosto želimo da pomognemo ljudima da se oslobode od svojih problema“, „Hteli bismo samo da vas pozovemo na jedan zanimljiv seminar na kome će se raspravljati o pitanjima sudbonosnim za čitavo čovečanstvo“, ili: „Okupljamo se da bismo proučavali slovo Božje“, ili čak: „Želeli bismo samo da vas ugostimo besplatnim vegetarijanskim obrokom“, imate mnogo osnova da budete oprezni. Fraze tipa: „Potpuno razumem vaš skeptičan odnos prema nama; i sam sam bio takav pre nego što nisam dospeo u poznanje istine“, ili: „Zar vas to zaista ne zanima?“ takođe bi trebalo da shvatite kao upozorenje.
Jedan drugi metod kojim se takođe neretko služe sektaši jeste promena teme o kojoj se govori. Na primer, ukoliko pitate da li je osnivač sekte krivično gonjen, umesto odgovora ćete začuti dugački monolog o tome da su sve verske vođe bile gonjene i trpele neprijateljstvo okoline. Mogu vam pri tome navesti primer Sokrata, osuđenog za razvraćanje omladine, ili vam ispričati da je i Isus trpeo osude zbog toga što je bio prijatelj bludnicama i svakojakom društvenom šljamu, i tako dalje.
U takvoj situaciji treba da učtivo, ali odlučno prekinete sagovornika i stavite mu na znanje da nemate nameru da tog trenutka otvarate diskusiju o Isusu ili Sokratu, nego da želite da čujete direktan odgovor u vezi sa vođom njegove grupe. Ako se ovaj trudi da izbegne neposredan, jasan i konkretan odgovor, možete biti sigurni da želi da nešto od vas sakrije.
Znajte da uvek raspolažete još jednim „rezervnim“ argumentom, protiv koga nijedan sektaški propovednik ne može ništa reći; naime, u svakom trenutku možete da se udaljite ili da sektaša zamolite da iz tih stopa napusti vaš stan ili kancelariju. Još jedno pravilo za vas mora imati apsolutnu vrednost: nikada nemojte davati svoju adresu ili broj telefona ljudima za koje pretpostavljate da su u nekoj sekti.
Ako imate određene sumnje, ali biste ipak voleli da dobijete više informacija pre nego što formulišete definitivne zaključke, zamolite takvu osobu da vam da svoju adresu i telefon, kako bi se dalji kontakti održavali u skladu sa vašom voljom i inicijativom. Imajte na umu: vi ste taj ko treba da situaciju drži pod kontrolom! Ne dopuštajte nikome da vrši pritisak na vas sa namerom da mu date svoje lične podatke. Ugledajte se na skromne i stidljive devojke koje nikada neće dati svoju adresu ili telefon momku koga prvi put vide, dok se ne raspitaju o njemu. Uvek je bolje malo sačekati, nego odmah dati svoj broj telefona nepoznatoj ili malo poznatoj osobi, a zatim dan i noć nemati mira od navaljivanja i dosađivanja. Ako vam pođe za rukom da pitanja koja ovde predlažemo postavite mirnim tonom, bez agresivnosti ili skrivenog cinizma, to može i sektaša da navede da se zamisli.
A tako nešto zaista mnogo znači: naime, ako ozbiljno počne da razmišlja, čovek može da u potpuno drugačijoj svetlosti sagleda i svoje članstvo u sekti, i da učini prve korake u pravcu njenog napuštanja. Ne zaboravljajte: čovek koji stoji pred vama je pre svega žrtva kojoj je preko potrebno saosećanje i snishođenje.

Evo, dakle, i deset pitanja koja vam predlažemo:

1. Koliko dugo ste član Grupe?

Veoma je važno od samog početka znati sa kim imate posla. Osobe koje su uvučene u totalitarnu sektu pre manje od godinu obično su još uvek veoma neiskusne. Prema tome, manja je verovatnoća da će posezati za lažima, a posve je sigurno da neće umeti tako maestralno da obmanjuje, kao što to čine iskusni „propovednici“. Ako je vaš sagovornik već više godina član neke verske grupe, zahtevajte od njega da vam pruži najkonkretnije moguće odgovore na svako vaše pitanje. Ukoliko pokuša da vrda, u svakom momentu pruža vam se prilika da izrazite čuđenje kako to da dugogodišnji član verske zajednice nije u stanju da pruži odgovor na najjednostavnija pitanja.

2. Da li želite da me zavrbujete u neku organizaciju?

Najčešće će „propovednik“ na to pitanje odgovoriti: „Ne, vi ste mi se prosto svideli, pa sam poželeo da vas upoznam sa našim učenjem (našom metodom, organizacijom). Dalji tok razgovora zavisiće isključivo od vas – želite li da iskoristite ovu priliku ili ne“. Sjajno!
Zapamtite taj odgovor, jer, ako je vaš sagovornik pripadnik totalitarne sekte, on će ipak neizostavno pokušati da pribegne metodama vrbovanja i pritiska, i u tom momentu neće biti na odmet da ga potsetite na njegove vlastite reči, te da ga učtivo, ali energično, zamolite da vas ostavi na miru.

3. Možete li da nabrojite ostale organizacije koje imaju veze sa vašom verskom zajednicom?

Postavljanjem tog pitanja zapravo ćete pokušati da ustanovite da li je vaš sabesednik možda član neke totalitarne sekte za koju ste čuli. Skoro sve takve sekte oko sebe organizuju niz pratećih udruženja i grupa kojima se pokriva njihov rad, kako se potencijalni članovi ne bi plašili na prvom koraku.
Recimo:
– „Hristova crkva“ neretko deluje kao kružok ili društvo za proučavanje biblijske literature;
– sekta „Porodica“ (ili „Deca božja“) predstavlja se kao „Savez nezavisnih hrišćanskih misionarskih opština“;
– „Mesna crkva“ Svedoka Lija (ili jednostavno „Crkva u NN“) svoju literaturu širi pod okriljem nezavisnog izdavačkog preduzeća „Bujica vode žive“;
– „Dijanetika“, „Narkonon“, „Kriminon“, „Habard-koledž“ itd. samo su drugačiji nazivi za takozvanu „Sajentološku crkvu“.
Ali najviše takvih pratećih organizacija deluje u okviru Munove sekte, čiji je zvanični naziv „Asocijacija svetog duha za ujedinjenje svetskog hrišćanstva“. Spisak tih organizacija sačinio bi deblju brošuru. Tu spadaju i „Međunarodni fond za obrazovanje“, „Međunarodni verski fond“, i „Međunarodna zajednica za proučavanje principa – SARR“, i „Međunarodni fond žena za mir u svetu“, „Akademija profesora za mir u svetu“ i mnoge druge institucije i udruženja. Strpljivo ponovite svoje pitanje: da li postoje neke organizacije koje su u vezi sa dotičnom verskom zajednicom, ili da li su takve organizacije ranije postojale? Ako „propovednik“ kaže da nije upoznat sa tim činjenicama, zamolite ga da to sazna raspitivanjem kod svojih kolega i da vam zapiše na posebnoj hartiji nazive svih tih organizacija, pa mu sutradan telefonirajte. Ako vam „propovednik“ da informaciju da takve organizacije ne postoje, a vi kasnije saznate da to nije tačno, da ste obmanuti – eto dobrog povoda da sa njim raskinete. Ukoliko ne postavite takvo pitanje, rizikovaćete da ne otkrijete da ste prevareni.

4. Recite mi koje osnivač vaše Grupe, a ukoliko je preminuo, kako se zove sadašnji vrhovni rukovodilac?

Pokušajte da i ovde dobijete maksimalno celovit i tačan odgovor. Nije isključena mogućnost da će „propovednik“ pokušati da sakrije od vas ko je pravi vođa zajednice, pošto njegovo ime može biti dovoljno iskompromitovano. Zahtevajte da neizostavno čujete ime vrhovnog vođe. Možda će vam odmah sve postati jasno čim čujete to ime, pa nećete žudeti za nastavkom dijaloga.

5. Ispričajte mi sve što znate o prošlosti lidera vaše organizacije. Kakvo je njegovo obrazovanje? Da nije možda krivično gonjen? Da lije pozivan na odgovornost pred sudom? Ako jeste, zbog čega?

Veoma je važno znati da li je vođa grupe zaista onakva osoba za kakvu se izdaje. Na primer, osnivač „Herbalajfa“, Mark Hjuz, ne poseduje ni medicinsko, ni farmaceutsko obrazovanje. Samozvani Hristos -Visarion (Sergej Torop) – ranije je radio kao milicioner.
Prvi mormon, Džozef Smit, svoju duhovnu karijeru započeo je spiritizmom i traganjem za blagom, dok je osnivač jehovističke sekte, Čarlz Tejz Rasel, od svoje jedanaeste godine bio sitni bakalin.
Bhakti-vedanta Svami Prabhupada, osnivač sekte Hare Krišna, pre odlaska u penziju i proglašenja celokupnog materijalnog sveta za čistu iluziju bio je uspešni biznismen, kao što je „božanski učitelj“ ili „duh istine“,kako sebe sam naziva, Šoko Asahara, vođa sekte „Aum Šinrikjo“, vlasnik mreže restorana za brzu ishranu u Japanu.
Ne možemo a da ne pomenemo i osnivača Sajentologije, „genija svih vremena i svih naroda“, L. Rona Habarda, koji nije uspeo da završi nijedan fakultet, koji je svaki posao koga bi se latio upropaštavao, koji je bio umešan u niz prljavih finansijskih mahinacija i koji je jedva sastavljao kraj sa krajem, baveći se štancovanjem naučne fantastike niske vrednosti za žutu štampu – sve dok nije otkrio Sajentologiju!
Isto toliko je važno pitanje o kriminalističkoj prošlosti osnivača sekti.
Recimo, osnivač „Crkve ujedinjenja“, korejski preduzimač San Mjung Mun dva puta je bio pozivan na odgovornost u svojoj domovini (po nekim podacima, zbog poligamije i seksualnih nastranosti). Godine 1985-te proveo je 13 meseci u američkom federalnom zatvoru, pošto je kršio zakone o plaćanju poreza. Naravno, biografija osnivača sekte ne čini ga automatski lopovom ili šarlatanom, ali, po pravilu, ipak, gde ima dima, ima i vatre. Neverovatno je koliko je ugled rukovodilaca destruktivnih kultova iskompromitovan.
Kada se upoznate sa životom osnivača (vođe) sekte i njegovim stilom, moći ćete da izvučete barem najosnovnije zaključke o tome sa kakvim poverenjem je uputno da se odnosite prema njemu. Na primer, ako vam sekta predlaže da pohađate predavanja o tome kako se grade uspešni i efikasni međuljudski odnosi, ne bi bilo zgoreg da se obavestite nije li se njen lider razveo već tri puta. Ako osnivač sekte koristi drogu, ako ga bije glas o čudnovatom (da ne kažemo jaču reč) ponašanju i načinu života, kao što je slučaj, recimo, sa L. Ronom Habardom, vredelo bi zamisliti se da li je on stvarno u stanju da reši sve probleme ljudskog roda, kao što za sebe tvrdi.
Ako saznate da se vatreni propovednik božanstvene ljubavi – osnivač sekte „Porodica“ Dejvid Berg – pod stare dane sakrio od sveta, zavukao u nekakvu jazbinu i okupio oko sebe čitav harem mladih devojaka, te skuplja bez zazora pornografske video-materijale od članova svoje sekte, vredelo bi da se zamislite na kakvu ljubav taj samozvani „prorok“ poziva.
Kada San Mjung Mun tvrdi da je celokupna njegova delatnost usmerena na jačanje i afirmaciju mira u svetu, umesno je setiti se činjenice da u Koreji njegov pokret poseduje fabriku u kojoj se proizvode automatske puške M-16. Sasvim prirodno, moguće je da ni vaš sagovornik ništa ne zna o biografiji lidera svoje grupe, pošto nije na vreme postavio odgovarajuće pitanje onom sektašu koji je njega zavrbovao.
Tada je pogodan trenutak da ga pitate: „Pa kako ste mogli da čitav svoj život posvetite čoveku o kome ništa ne znate?“ Znajte da se svaki destruktivni kult trudi da tako zavrbuje ljude da oni do pristupanja ne saznaju značajne podatke o organizaciji i njenom lideru, za razliku od normalnih organizacija i udruženja koje već na startu nude celovitu i potpunu sliku o sebi, i pozivaju na učlanjenje tek kada potencijalni član postane svestan da je sam, svojom voljom spreman na takav čin.

6. U šta veruje vaša Grupa? Da li ona smatra da cilj opravdava sredstva? Da li postoje okolnosti u kojima je za čoveka korisno da bude obmanut?

Većina propovednika teško da će početi iz rukava da vam izlaže učenje svoje sekte. Oni su obučeni da raspaljuju našu znatiželju kako bi nas privukli sebi – kroz posećivanje predavanja, gledanje filmova, učestvovanja u radu seminara. Takvi odlično znaju da će na njihovoj teritoriji imati daleko veće mogućnosti i načina da vas potčine uticaju svoje sekte, pa zato na ulici ne govore mnogo.
Ako „propovednik“, čuvši vaše pitanje, odbi-je da vam izloži osnovne postavke veroučenja svoje grupe, budite sigurni da želi da nešto sakrije od vas. On može da vam kaže, recimo, da se plaši da ga ne shvatite pogrešno, da ne steknete neadekvatnu predstavu o grupi samo zbog kratkoće i nesavršenosti njegovog odgovora. A svaka valjana verska organizacija u stanju je da ukratko izloži osnovne postavke svoje vere! Totalitarne sekte, međutim, uopšte nisu zainteresovane za to da vi odmah, bez odgovarajuće pripreme, saznate sve u šta su dužni da veruju njihovi članovi, sve ono što sadrže njihovi materijali „za internu upotrebu“.
Ako čovek koji vas vrbuje počne da vam izlaže učenje svoje sekte, ne dopuštajte mu da se rasplinjava i da vas zavarava terminima kojima se iskazuje subjektivna ocena: „dobra“, „uzvišena“, „časna“, „istinski hrišćanska“ itd. Sve je to samo još jedan pokušaj obmane i promene teme za razgovor. Zamolite propovednika da bude što konkretniji.
Ako posle izvesnog vremena saznate da je tumačenje koje vam je ponuđeno sadržalo značajne nedostatke i iskrivljavanja istine, imate puno moralno pravo da zahtevate od misionara da se udalji. Sektaši u takvim situacijama ulažu maksimum napora ne bi li vas ubedili da su tom prilikom bili prinuđeni da vas samo privremeno obmanu (tj. da vam ne saopšte punu istinu), pošto ste se tada još uvek nalazili pod uticajem sredstava javnog informisanja koja su odviše uticala na vašu svest, tako da ih ne biste saslušali ukoliko bi oni pokušali da vam sve iznesu crno na belo.
Nemojte padati na taj argument, pošto on pokazuje samo jedno: da organizacija koja vas vrbuje drži da cilj opravdava sredstva. Nijedna ugledna organizacija neće pribegavati lažima i obmanama radi tobožnje pomoći ljudima.

7. Ukoliko pristupim vašoj organizaciji, na koji način ću moći da izmenim svoj život? Da li ću morati da napustim studije ili posao, da li me očekuje obaveza da u vašu korist žrtvujem svoju ušteđevinu i svoje vlasništvo, da radi vas raskinem sve veze sa rodbinom i prijateljima ako naiđem na njihov otpor?

Ako je vaš sagovornik član totalitarne sekte, on će vam najverovatnije kazati da se od vas neće zahtevati ništa ili gotovo ništa, da ćete moći i da nastavite da vodite svoj uobičajeni način života i da ćete čak uspeti da odjedanput postignete sve ono ka čemu ste već dugo težili. Pa ipak, ovakvo pitanje većini sektaša veoma je neprijatno, ono ih nagoni da zauzmu odbrambenu poziciju.
Zbog toga, čim postavite to pitanje, pažljivo pratite reakciju vašeg sagovornika. Kada vam odgovori, zapitajte ga čime se on sam bavio pre nego što je pristupio sekti, a čime se bavi danas. Dozvolite sebi i da iskažete sumnju ukoliko on nastupi sa samoreklamiranjem da se tobože bavi jednom veoma retkom profesijom ili da studira na prestižnoj visokoškolskoj ustanovi. Ponovno ga zapitajte da li je članovima njegove organizacije dopušteno da lažu. Ako vam predlože da se upišete na besplatan program, korisno bi bilo da što pre precizirate da li je taj program zaista besplatan, ili biste posle početnog, uvodnog kursa morali da platite nastavak „školovanja“ po cenovniku koji se povećava geometrijskom progresijom.
Isto važi i za rad pod isuviše povoljnim uslovima: tobože, treba platiti samo pristupni ulog (završiti pripremni kurs koji se plaća, po „povoljnim“ cenama nabaviti prvu isporuku robe, i sl.). Znajte da u svakoj piramidi bogatstvo stiče samo njen vrh.

8. Da li se smatra daje delatnost vaše organizacije sporna? Ako ima onih koji otvoreno istupaju protiv nje, koje argumente navode?

Ovo pitanje pokazaće vam koliko je informisan vaš sagovornik i u kojoj meri je spreman na otvoreni dijalog. Ako to pitanje postavite sa naglašenom pristojnošću i sa prijateljskim osmehom, ma koliko to zvučalo neverovatno, često ćete dobiti ovakav odgovor: „Znate, ima svakakvih čudaka koji tvrde za nas da smo totalitarna sekta, da su svima nama isprani mozgovi, koji nas nazivaju zombijima. Možete li to uopšte da zamislite? Evo, zar vama, recimo, ličim na zombija sa ispranim mozgom?“
U takvoj prilici umesno je postaviti kontrapitanje: „A kako bi trebalo da izgledaju zombirani ljudi ispranih mozgova? Kako se oni ponašaju?“ Najčešće će vaš sagovornik osetiti popriličnu nelagodnost, pa, ako budete insistirali da vam odgovori, možete očekivati da će se potruditi da što pre nađe izgovor da se udalji.

9. Šta mislite o bivšim članovima vaše organizacije? Da li ste nekada imali prilike da ozbiljno razgovarate sa bivšim članom vaše zajednice i saslušate razloge zbog kojih je napustio organizaciju? Ako niste, zašto je to tako? Zar vam vaša organizacija ne dopušta da kontaktirate sa ljudima koji su je napustili?

Reakcija na to pitanje otkriće vam mnogo toga. Nijedna ugledna i valjana organizacija ne zabranjuje svojim članovima da održavaju vezu s onima koji su je napustili, poštujući ljudsku slobodu, pa prema tome i slobodu izlaska iz članstva. Ma koliko ta organizacija osećala žaljenje zbog njihove odluke, ona ih nikada neće sprečavati da je napuste. A za destruktivne kultove to se ne bi moglo kazati. Za njih su svi bivši članovi – najljući neprijatelji i izdajnici. Sve sekte svojim članovima sugeriraju da se takvih boje, da ih izbegavaju, i čine sve što je u njihovoj moći da spreče kontakte sa kritičarima organizacije i sa svima koji su iz nje istupili. Mnogi iskusni „misionari“ odgovoriće vam: „Razume se, neki moji bliski prijatelji su napustili našu zajednicu“.
Međutim, ako zatim zamolite da vam ispričaju nešto detaljnije o njima, opet ćete se suočiti sa obmanom. Bilo bi umesno zapitati: „Koje razloge ti ljudi navode kada obrazlažu svoju odluku da istupe iz redova vaše organizacije?“ i „A da li se sada, pošto su napustili zajednicu, ti ljudi osećaju srećnijim i zadovoljnijim?“ Malo je propovednika koji bi vam ponudili smislen odgovor.

10. Navedite mi samo tri stvari koje vam se ne dopadaju u vašoj verskoj zajednici i kod vašeg vođe.

Svako od nas poznaje mnoge pravoslavce koji otvoreno kritikuju svoju Crkvu i njenu hijerarhiju. Poznato nam je da postoje katolici skloni kritikovanju rimskog pape, i protestanti koji se veoma kritički izražavaju o svojim crkvama. U vezi sa tim možemo imati različita mišljenja i vrednosne ocene, ali to je činjenica.
A jeste li čuli makar za jednog sektaša koji otvoreno iznosi makar i umereno kritičke sudove o osnivaču svoje grupe, njenom rukovodstvu ili o samoj toj zajednici? Mnogo puta imao sam prilike da na pitanje da li se u nekoj organizaciji upražnjava kontrola svesti začujem odgovor sektaša, propraćen širokim osmehom: „Ah, naravno ne; kako ste mogli tako nešto da pomislite“.
Ali isto tako i duševni bolesnik neće priznati za sebe da je oboleo, kao što će i alkoholičar vatreno negirati svoju zavisnost od čašice. Ako je čovek svestan svoje bolesti, učinio je prvi korak ka ozdravljenju.
Najbolji način da dokažete čoveku da je narkoman jeste da ga nagovorite da nekoliko dana apstinira, da ostavi drogu. Takođe najbolji način da proverite da li je čovek pod uticajem kontrole svesti jeste da ispitate da li je zadržao u sebi sposobnost kritičkog odnosa prema okolini.
Pažljivo posmatrajte sektaša kada mu postavite ovo pitanje. Uočićete da je iznenađen, smeten, i nekoliko trenutaka delovaće potpuno izgubljeno. A kada se sabere u mislima, teško da će moći da vam kaže ma šta konkretno. To je sasvim „prirodno“, pošto je sektašima zabranjeno ne samo da javno izriču, nego da i u mislima sebi dopuštaju kritički odnos prema svojoj organizaciji i njenom vođi.

* * *

Ukoliko ste postavili sva ova pitanja, a potom u odgovorima vašeg sagovornika niste uspeli da primetite ništa loše, te želite da dobijete još informacija o njegovoj organizaciji, preduzmite još neke mere predostrožnosti pre nego što donesete konačnu odluku. Nastojte da se upoznate i sa drugim članovima grupe, da im postavite ista ova pitanja i da utvrdite koliko se odgovori dobijeni od različitih osoba poklapaju. Ako se uočava veća razlika među stavovima raznih osoba, upitajte vaše sagovornike za uzroke njihovog razmimoilaženja i obratite pažnju na to što će vam oni kazati.
Pre nego što se saglasite sa učešćem u nekoj manifestaciji koja se održava pod okriljem neke nove organizacije, nastojte da se raspitate kakva je to organizacija. Ako ona tvrdi za sebe da je hrišćanska, raspitajte se kakvo mišljenje o njoj imaju predstavnici tradicionalnih hrišćanskih veroispovesti u vašoj sredini; ako se izdaje za muslimansku zajednicu, pitajte muslimane; predstavlja li se kao budistička zajednica, raspitajte se kod budista, i sl. Ako, pak, organizacija tvrdi da su njeni osnivači uspeli da u svom učenju ujedine sve religije sveta, budite naročito na oprezu! Kako pokazuje višemilenijumska istorija verske misli, takvi veštački pokušaji „ujedinjavanja“ dovode jedino do daljih deoba i odvajanja.
Nije nimalo slučajno to što su osnivači svih najstrašnijih totalitarnih sekti 20. veka, počev od Lenjina i Hitlera, pa sve do Muna i Radžniša izjavljivali da su najzad uspeli da pronađu magičnu formulu sveopšteg jedinstva.
Ako niste uspeli ništa da saznate o organizaciji, ali vam se ona još uvek čini privlačnom i zanimljivom povedite na neki njen skup ili manifestaciju na koju želite da odete i prijatelja u koga imate poverenja. Tako ćete imati prilike da sa nekim razmenite misli i utiske o svemu što ste videli i čuli. Istina, moramo vas upozoriti da će mnogi destruktivni kultovi, čiji je osnovni princip delovanja „zavadi, pa vladaj“, odmah pokušati da vas odvoje od prijatelja. Obično se čini sve da to izgleda spontano: neko će otpočeti razgovor sa vašim prijateljem, za to vreme druga osoba posta-viće pitanje vama, i kroz nekoliko minuta naći ćete se u različitim delovima prostorije. Neke sekte od samog početka mogu da postave uslov da na seminaru svaki učesnik rešava zadatke samo u paru sa nepoznatim čovekom. Ne pristajte na ovu varijantu: zahtevajte da ne budete rastavljeni od prijatelja. Ako predstavnici organizacije budu insistirali na vašem pokoravanju – izvolite izaći napolje.
Ako na skupu osetite da se na vas vrši pritisak da prihvatite mišljenje većine pre no što ste stigli da formirate svoj stav, ili da se potčinite stereotipu ponašanja koji vam se ne dopada – drugim rečima da je otpočeo proces kodiranja – ustanite ne časeći ni časa i recite da vam se ne sviđa da drugi manipulišu vama i da drugi kontrolišu vašu svest. Što glasnije to izjavite, brže ćete biti izbačeni sa skupa. Ko zna, možda će još neko nalik vama iskoristiti priliku da napusti prostoriju zajedno sa vama.
Ukoliko se sve ovo bude dešavalo u inostranstvu, na seminaru na kome se nalazite o trošku organizacije, nemojte se zbunjivati. Nema razloga da osećate ma kakvu obavezu prema organizatoru! Budite realni: ako je organizator snosio troškove vašeg putovanja i boravka, znači da ste vi potrebniji njemu nego on vama! Imajte na umu da se organizator pred lokalnim vlastima obavezao da će se starati o vama i da će vam pružiti i medicinsku pomoć ako zatreba, sve do kraja vašeg boravka u toj zemlji. Mogućnost da u nepoznatom stranom gradu ostanete na ulici bez sredstava za život i bez povratne karte je, budite sigurni, praktično isključena! Ako bi se tako nešto, neočekivano, ipak dogodilo, ostaje vam mogućnost da se obratite najbližoj stanici milicije i tamo date izjavu da ste u neznanju prihvatili da budete gost te i te organizacije, koja na vas vrši psihološki pritisak i koja odbija da izvrši obaveze pred imigracionim vlastima. Znajte da nikakve vaše izjave koje ste mogli dati pre polaska ne skidaju sa organizacije obaveze vezane za vaš boravak u inostranstvu. Nemate se čega plašiti.
Najvažnije je ispoljavati razuman oprez. Ne predajte se praznoj znatiželji na uštrb zdravog smisla. Suviše je ljudi upecano u zamke raznih verskih sekti samo zbog sopstvene prekomerne samouverenosti. Takvi ljudi verovali su da će moći da se kontrolišu u svakoj situaciji, te da nikada neće potpasti pod nečiji rđav uticaj. Tako ljudi misle i kad počinju da puše (pa šta, mogu uvek da ostavim duvan ako to poželim), da piju, da se drogiraju… Nažalost, nekontrolisana znatiželja i preterana samouverenost mnoge su odvele u propast! Učinimo sve da ne postanemo i sami žrtve takvih iskušenja!

 

Napomena:
Pri pisanju članka koristili smo materijale iz knjige Stivena Hasana „Combatting Cult Mind Control“. Park Street Press, Rochester, Vermont, 1990.

 


 

ŠTAMPANO IZDANJE
Izvornik:
Beogradski Dijalog, br. 1; A.L. Dvorkin DESЯTЬ VOPROSOV NAVЯZČIVOMU NEZNAKOMCU ili Posobie dlя teh, kto ne hočet bыtь zaverbovannыm
Mesto:
Moskva
Izdato:
1995.
Izdaje:
INFORMACIONNO-KONSULЬTACIONNЫЙ CENTR SV.IRINEЯ LIONSKOGO Po blagosloveniю Svяteйšego Patriarha Moskovskogo i vseя Rusi Aleksiя II
Prevod:
dr Ksenija Končarević, (Beogradski dijalog)
INTERNET IZDANJE
Objavljeno:
25. avgust 2008.
Izdaje:
© Svetosavlje.org
Urednik:
Protojerej-stavrofor Ljubo Milošević
Izvornik:
http://www.iriney.ru/books/001.htm
Dizajn stranice:
Stanoje Stanković

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *