Depresija

Pitanje:
Pomaže Bog! Imam 29 godina, živim u maloj sredini. Oženjen sam i imam dvoje dece. Život mi je kako bih rekao pomalo naopak ili ne mogu da dokučim Božiju promisao (iako svestan svoje nedostojnosti) . Bog mi je u životu dao sve, pod tim smatram zdravu decu, krov nad glavom. Mećutim sve u životu sam dobio na poklon, pa i dan danas sam delimično zavistan od roditelja (obzirom da smo i žena i ja nezaposleni) . Muče me strašni padovi u veri, malodušnost, nervoza, dokonost i lenjost. A najviše me muči strahovit uticaj moga oca na mene. On je dobar čovek u suštini ali je kao policiski službenik u penziji, veoma gord i nagao. Nepoverljiv i neparlamentaran. Nikako ne mogu de se izborim sa tim. Nazove me više puta dnevno (radi nekakve provere, gde sam, sta radim isl.) Često puta iz dokonosti pokrene temu za koju je svestan da nije baš prijatna, ili je lična. Jednom rečju ne ceni nikog dovoljno. Do duše imao sam ia ja svojih nazovi momenata kao momak. raznoraznih budalaština u pijanom stanju. Jednom sam čak kada sam došao sa nekakve proslave (tada sam imao 17-18 godina) u pijanom stanju na konfuziju koju su stvorili roditelji, uleteo u kupatilo i presekao obe vene! Strašno! I sada se toga pre Bogom stidim! Hteo bih još da napomenem da taj uticaj koji moj otac ima na mene, često je podsvesno prisutan. Još i to da se saocem nikada ne svađam. Bude tu neke prepirke, koju naravno otac završi psovkama i agresivnim stavom. Kako vreme prolazi ja se osećam sve gore kao da sam vezan lancima, iako šivim u zasebnom domaćinstvu. Sve sam više podložan depresiji. Osećam se omalovaženim, i bezvrednim. Retko šta mi predstavlja zadovoljstvo. nevoljan, lenj i isprazan. A nekada sam živeo život i cenio ga više od svega. Molim Vas da mi pomognete nekim savetom jer got ovo mi se čini nemoguće da se izbavim iz ove situacije.
S poštovanjem,
Jovan


Odgovor:
Radujsja, dragi brate Jovane, Bog Vam pomogao! Po vašem opisu, izgleda da ste trenutno u stanju gde Vam manje-više sve smeta. To je uvek znak da nije problem kod tih drugih ljudi ili stvari, nego kod nas samih, znak da smo se udaljili od Gospoda i Njegove utehe i zaštite. Sami ste rekli kako Vas muče strašni padovi u veri – malodušnost, nervoza, dokonost i lenjost, dakle, da biste to sve promenili, jedini lek je da jačate samodisciplinu. Svi kad-tad prolazimo korz periode duhovne lenjosti: teško krenemo u molitvu, post nam teško pada, gubimo strpljenje, itd., itd. Ali zato moramo da se borimo, da nateramo sebe da povratimo pravi odnos sa Bogom. Iako Vam se čini da ne osećate molitvu u srcu, molite se Bogu i dalje, jer je On oseća i čuje. To isto važi i za post, dobročinstvo, trpeljivost… Često se desi da nam ove vrline dođu bez truda, no to je zato da bismo osetili večno blago koje nam pružaju. Onda, Bog dozvoli da se moramo truditi da ih steknemo i očuvavamo, tako da se bismo jačali i razvijali u veri, jer u životu, sve što lako steknemo lako i izgubimo. Dakle, brate mili, nemojte se razočaravati niti očajavati, nego, preuzmite Vi kontrolu nad sobom, i vratite se pravom verskom životu. Kada smo u tako lošem ili izgubljenom stanju, uzrok je uvek kod nas samih, a takođe je kod nas i sposobnost da to pogrešno stanje ispravimo. Ne možemo da krivimo kišu ako izađemo bez kišobrana te se pokvasimo! Verovatno imate molitvenik, te uzmite ga, upalite kandilo i čitajte molitveno pravilo u jutro i na veče pred spavanje, postite kako nas Crkva uči, potrudite se da se sećate i osećate Boga u svakodnevnom životu, znajući da je On prisutan i želi da Vas štiti i vodi ako Mu Vi dozvolite, nemojte suditi i osuđivati drugima, nego molite se Bogu za njih. Ako ponovo počnete da voditi verski život kako treba, odmah ćete osećati da je milostivi Gospod prisutan u Vašem srcu, životu i domu, i time će Vam se vratiti i ljubav, sigurnost i toplota duše i srca. Rekoste, dragi brate, da ste kao momak pokušali da vršite samoubistvo. Hvala Bogu milome što niste u tome i uspeli i što Vas je milostivi Gospod sačuvao od toga tako da ste ostali u životu gde nam je jedini važan cilj da upoznamo i osećamo Boga i Njegovo prisustvo u srcu i životu koji nas vode u život večni, i što niste umrli strašnim grehom kojim se lišimo i Gospoda i Njegove sveobuhvatajuće ljubavi doveka! Ako niste do sada očistili dušu od mrlje koje je ostala od tog greha, morate što pre da se spremite za Svetu Tajnu Ispovesti. Ako nosimo mrlje grehova na srcu i duši, one mogu da nam otežaju napredak u duhovnom životu. Zato je tako važno da se ispovedimo što češće, da nam bude duša čista pred Bogom. Na taj način, duhovni život nam postane sve jasniji, sve realniji, te lakše se približavamo Gospodu, jače osećamo Njegovu ljubav i prisustvo, i čvršće se držimo u Njegovoj blagodati koja nas štiti od svakojakih napada demona, među koje spada i depresija kao plod gordosti. A to brate, što se osećate omalovaženim i bezvrednim, ne treba da Vas uznemiri, jer je to realno stanje svih nas! Kada se odvojimo od Gospoda, stvarno smo bezvredni, slabi, nikakvi, jer sami ne možemo ništa. O tome svedoči Sv. Apostol Pavle kada nas teši i kaže: „I reče mi (Gospod) : Dosta ti je blagodat moja, jer se sila moja u nemoći pokazuje savršena. Zato će se najradije hvaliti svojim nemoćima, da se useli u mene sila Hristova. ato sam dobre volje u nemoćima, u porugama, u nevoljama, u gonjenjima, u tjeskobama za Hrista, jer kada sam slab onda sam silan.“ (2Kor. 12, 9-10) Dakle, neka sila Hristova obitava i dejstvuje u Vama, i to je dovoljno za sve! U gordosti mislimo da smo (ili treba da budemo) jaki, snažni, važni, pametni, sposobni, itd., kada, u stvarnosti, nismo ništa od toga ako Hristos i Njegova blagodat i slia ne obitavaju i dejstvuju u nama! A što se tiče Vašeg odnosa sa ocem, videćete da se i on poboljšava kako budete poboljšavali svoj odnos sa Bogom. Možda se sami odnos sa ocem neće suštinski promeniti, ali Vaš stav u uloga u njemu će se promeniti; imaćete više razumevanja, više strpljenja, više ljubavi, i time ćete uticati i na oca i na odnos sa njim. Molitva i blagodat mogu sve promeniti na bolje, ali do nas je koliko ćemo živeti u veri, u Gospodu, da bismo omogućavali i dozvoljavali da je On sa svojom blagodaću i ljubavlju prisutan u srcu i životu. Dakle, brate Jovane, samo napred u živoj veri. Čim uzmete jedak korak ka Gospodu, On je već tu prisutan u Vašem srcu i životu. Neka Vas milostivi Gosčpod vodi i pomogne u Vašem vraćanju Njemu, i da Vas uvek vodi putem pokajanja, duhovne radosti i spasenja, a Vaše je samo da ne zaboravite kišobran! Vaš u Hristu, o. Rade

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *