Delovanja mračnih i nečastivih sila

Pitanje:
Pomaže Bog, Majka sam dvoje dece, supruga, imam 36 godina, zaposlena na odgovornom mestu u stranoj kompaniji. Sada mi se čini da sam se oduvek molila Gospodu našem Isusu Hristu, ali sam se krstila tek u svojim 20-im godinama života, a iskreno sam se pokajala pre samo 8 godina, kada sam rodila decu i počela potpuno novi život. Uz mene, čini mi se, počeli su i muž i majka da idu u Crkvu i veruju, poste. Postove sve postim, redovno idem u Crkvu i trudim se, uz Božiju pomoć da uzrastam u veri. Mnogo čitam, ali retko se molim po molitveniku, više kratku Isusovu molitvu i u sebi… Stalno žurim, ovaj period života mi uglavnom čine obaveze na poslu, prema deci, kući… Pre dva dana sam se pričestila, a sinoć sam doživela nešto što me potpuno srušilo. Naime, tek što me san uhvatio (čula sam i kada je muž ugasio TV – on je spavao u drugoj sobi, sa sinom od 6 god) , osetila sam da me neko silno gura s leđa (ležala sam na boku) . Bila sam svesna i gde se nalazim i svega, htela sam da vidim ko je to – pomislila sam da je moj mali sin, da hoće da legne pored mene, ali nisam mogla ništa da vidim niti da se pomerim. Htela sam da pozovem muža, ali glasa nisam imala. Najednom mi je celim telom prošla strasna jeza, činilo mi se da se sva tresem (možda sam se i tresla, ne znam) , više me niko nije gurao, ali mislila sam da umirem. Prepustila sam se. Opustila telo i sve je prestalo. Cim sam mogla, iskočila sam iz kreveta, pobegla iz sobe i počela da plačem, drhtim, jer sam osetila neobjašnjiv strah. Celu noć nisam mogla spavati od straha. Molila sam se, a muž me je tesio da je to samo ružan san. Sada je jutro, još se čudno osećam, jer je sve bilo tako stvar no, ali dan nekako sam po sebi nosi vedrinu – sada mi je ipak lakše. Toga dana, pre podne sam čitala nešto o gresima i zlim duhovima, kako znaju mučiti čoveka, a pre spavanja sam deci čitala Svetosavsko zvonce, a potom Jevanđelje… U miru sam zaspala. Molim vas dajte mi neki savet kako taj strah da odagnam – bojim se da legnem noćas. Nikada ranije ništa slično nisam sanjala, budila se… Stan nam je osveštan. Da li je to ipak samo ružan san, neobično jak ili se takve stvari dešavaju i drugima? Sa čim to ima veze? Preispitujem se, da li sam sakrila neki greh na ispovesti, da li sam zaista ispitala svoju grehovnost do detalja… u zadnje vreme se kod nas često menjaju sveštenici, ispovedam se skoro svaki put kod drugog sveštenika – pravog duhovnika nemamo, ni muž ni ja. Znam da treba više da se trudimo, ali ne ide ništa tako brzo. Kada ubrzam, muž se odalji od mene, jer mu je to „previše brzo“ (mislim na veru, crkvu, smeran i tih život) i budem mu i dosadna s takvim ponašanjem (post, ne izlazim isl.) Ali grešnija sam ja od njega, mnogo – ta ko mislim. Pomozite nam nekim savetom, mojoj porodici i meni. S Bogom
N.N


Odgovor:
Draga sestro, Neka te Gospod zaštiti svojom moćnom rukom od svih delovanja mračnih i nečastivih sila.
Kao parohijski sveštenik, mogu ti reći da takvih, gotovo identičnih slučajeva ima mnogo. Mnogo žena, kod mene u parohiji, ispričalo mi je slična iskustva poput ovoga. Njihov strah i nespokojstvo su bili veliki. Ipak, ni jedna od njih, koje poznajem, nije bila povređena. Mada poznajem jednu ženu koja je, s vremena na vreme, provela ukupno nekoliko meseci u bolnici zbog potpunog gubitka apetita, opšte slabosti i depresije. Oko godinu dana kasnije, ona se molitvom i Božijom blagodaću potpuno povratila i sada je, Bogu hvala, sasvim zdrava, normalna i Bogu blagodarna.
Ima mnogo takvih slučajeva i među muškarcima, mada se kod njih to uglavnom manifestuje na drugi način. Kod nekih počinje postepeno da raste sve veći strah, kod nekih potom i viđenja „prilika“ i „utvara“ ili zlih duhova, a kod nekih ređih to na kraju pređe i u ono što psihologija naziva šizofrenijom. Ipak, to su ređi slučajevi, od kojih takođe poznajem priličan broj.
Kako se boriti sa tim? Najpre molitvom i postom. Počni da koristiš svoj molitvenik. U borbi protivu neprijatelja puška ti ništa ne vredi ako nemaš municije.
Uz molitvu i post je neophodno imati i ono što naš narod zove „otresitost“. Ako je nemaš, treba je vežbati. A to svako može, i to se postiže tako, što čovek ignoriše sve ono što nije dobro, ma kako to strašno i jako bilo, bez želje da se „rve“ sa tim, bez želje da na bilo koji način pruži povoda za njegovo bilo kakvo učestvovanje u tome. Niti se prepušta, niti se bori. Ako mora, samo mirno posmatra i moli se Bogu odlučno i hrabro.
Prirodni elemenat nečistih sila je – strah. Prisustvo straha u čoveku signalizira prisustvo zlog duha, koji se mota okolo. I kao što se riba hvata u mrežu, tako se i čovek strahom hvata u mreže i zamke nečastivih sila. A ovaj, kao i svaki drugi srtah, jeste samo virtuelna stvarnost. Zbog toga taj strah treba potpuno ignorisati, smatrati ga nepostojećim, i hrabro se obratiti Bogu za pomoć. Treba biti siguran i uveren da Gospod ne ostavlja nikoga. Razmišljaj o tome da je Gospod uvek sa nama, budi strpljiva i uporna, makar to trajalo i godinama, i ne samo da ćeš se osloboditi ovog iskušenja, već ćeš postati i mnogo jača i duhovno zrelija. Jer, to može da bude jedan od razloga što Gospod dopušta ovakva iskušenja na nas. A znamo za sigurno da On nikada ne dopušta iskušenja koja su jača od nas. Samo onoliko koliko možemo nositi, mada mi, u datom trenutku, ne mislimo tako. Ipak, znamo da je Gospod svuda prisutan, On sve nas drži u životu do danas, i zato smo mi ne samo hrabri u stajanju nasuprot zlim silama, nego to naše stajanje crpi snagu iz naše zahvalnosti Bogu za sve što nam je dao do danas i za sve što je do danas i svakoga dana, učinio za nas i naše bližnje.
Čitaj Psaltir: http: //svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Psaltir/
Posebno ovaj psalam, kada te spopada strah: DA VASKRSNE Bog i da se raseju neprijatelji Njegovi, i da beže od lica Njegovog (svi) koji Ga mrze.
Kao što iščezava dim, da iščeznu; kao što se topi vosak pred licem ognja, tako da poginu grešnici od lica Božijeg.
I pravednici da se uzvesele, da se obraduju pred Bogom, da se naslade u veselju.
Pevajte Bogu, psalmopojte Imenu Njegovom; put učinite Onome Koji je uzišao na zapad, Gospod je ime Njemu, i obradujte se pred Njim.
Neka se potresu (svi) od lica Njegovog —
Oca siročadi i Sudije udovica.
Bog je u mestu svetome Svome.
Bog nastanjuje usamljene u dom, On okovane izvodi u junaštvu.
http: //svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Psaltir/Psaltir067.htm Gospod neka je sa tobom uvek, sa svom tvojom porodicom, kao i sa svima nama, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *