Деловања мрачних и нечастивих сила

Питање:
Помаже Бог, Мајка сам двоје деце, супруга, имам 36 година, запослена на одговорном месту у страној компанији. Сада ми се чини да сам се одувек молила Господу нашем Исусу Христу, али сам се крстила тек у својим 20-им годинама живота, а искрено сам се покајала пре само 8 година, када сам родила децу и почела потпуно нови живот. Уз мене, чини ми се, почели су и муж и мајка да иду у Цркву и верују, посте. Постове све постим, редовно идем у Цркву и трудим се, уз Божију помоћ да узрастам у вери. Много читам, али ретко се молим по молитвенику, више кратку Исусову молитву и у себи… Стално журим, овај период живота ми углавном чине обавезе на послу, према деци, кући… Пре два дана сам се причестила, а синоћ сам доживела нешто што ме потпуно срушило. Наиме, тек што ме сан ухватио (чула сам и када је муж угасио ТВ – он је спавао у другој соби, са сином од 6 год) , осетила сам да ме неко силно гура с леђа (лежала сам на боку) . Била сам свесна и где се налазим и свега, хтела сам да видим ко је то – помислила сам да је мој мали син, да хоће да легне поред мене, али нисам могла ништа да видим нити да се померим. Хтела сам да позовем мужа, али гласа нисам имала. Наједном ми је целим телом прошла страсна језа, чинило ми се да се сва тресем (можда сам се и тресла, не знам) , више ме нико није гурао, али мислила сам да умирем. Препустила сам се. Опустила тело и све је престало. Цим сам могла, искочила сам из кревета, побегла из собе и почела да плачем, дрхтим, јер сам осетила необјашњив страх. Целу ноћ нисам могла спавати од страха. Молила сам се, а муж ме је тесио да је то само ружан сан. Сада је јутро, још се чудно осећам, јер је све било тако ствар но, али дан некако сам по себи носи ведрину – сада ми је ипак лакше. Тога дана, пре подне сам читала нешто о гресима и злим духовима, како знају мучити човека, а пре спавања сам деци читала Светосавско звонце, а потом Јеванђеље… У миру сам заспала. Молим вас дајте ми неки савет како тај страх да одагнам – бојим се да легнем ноћас. Никада раније ништа слично нисам сањала, будила се… Стан нам је освештан. Да ли је то ипак само ружан сан, необично јак или се такве ствари дешавају и другима? Са чим то има везе? Преиспитујем се, да ли сам сакрила неки грех на исповести, да ли сам заиста испитала своју греховност до детаља… у задње време се код нас често мењају свештеници, исповедам се скоро сваки пут код другог свештеника – правог духовника немамо, ни муж ни ја. Знам да треба више да се трудимо, али не иде ништа тако брзо. Када убрзам, муж се одаљи од мене, јер му је то “превише брзо” (мислим на веру, цркву, смеран и тих живот) и будем му и досадна с таквим понашањем (пост, не излазим исл.) Али грешнија сам ја од њега, много – та ко мислим. Помозите нам неким саветом, мојој породици и мени. С Богом
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Нека те Господ заштити својом моћном руком од свих деловања мрачних и нечастивих сила.
Као парохијски свештеник, могу ти рећи да таквих, готово идентичних случајева има много. Много жена, код мене у парохији, испричало ми је слична искуства попут овога. Њихов страх и неспокојство су били велики. Ипак, ни једна од њих, које познајем, није била повређена. Мада познајем једну жену која је, с времена на време, провела укупно неколико месеци у болници због потпуног губитка апетита, опште слабости и депресије. Око годину дана касније, она се молитвом и Божијом благодаћу потпуно повратила и сада је, Богу хвала, сасвим здрава, нормална и Богу благодарна.
Има много таквих случајева и међу мушкарцима, мада се код њих то углавном манифестује на други начин. Код неких почиње постепено да расте све већи страх, код неких потом и виђења “прилика” и “утвара” или злих духова, а код неких ређих то на крају пређе и у оно што психологија назива шизофренијом. Ипак, то су ређи случајеви, од којих такође познајем приличан број.
Како се борити са тим? Најпре молитвом и постом. Почни да користиш свој молитвеник. У борби противу непријатеља пушка ти ништа не вреди ако немаш муниције.
Уз молитву и пост је неопходно имати и оно што наш народ зове “отреситост”. Ако је немаш, треба је вежбати. А то свако може, и то се постиже тако, што човек игнорише све оно што није добро, ма како то страшно и јако било, без жеље да се “рве” са тим, без жеље да на било који начин пружи повода за његово било какво учествовање у томе. Нити се препушта, нити се бори. Ако мора, само мирно посматра и моли се Богу одлучно и храбро.
Природни елеменат нечистих сила је – страх. Присуство страха у човеку сигнализира присуство злог духа, који се мота около. И као што се риба хвата у мрежу, тако се и човек страхом хвата у мреже и замке нечастивих сила. А овај, као и сваки други сртах, јесте само виртуелна стварност. Због тога тај страх треба потпуно игнорисати, сматрати га непостојећим, и храбро се обратити Богу за помоћ. Треба бити сигуран и уверен да Господ не оставља никога. Размишљај о томе да је Господ увек са нама, буди стрпљива и упорна, макар то трајало и годинама, и не само да ћеш се ослободити овог искушења, већ ћеш постати и много јача и духовно зрелија. Јер, то може да буде један од разлога што Господ допушта оваква искушења на нас. А знамо за сигурно да Он никада не допушта искушења која су јача од нас. Само онолико колико можемо носити, мада ми, у датом тренутку, не мислимо тако. Ипак, знамо да је Господ свуда присутан, Он све нас држи у животу до данас, и зато смо ми не само храбри у стајању насупрот злим силама, него то наше стајање црпи снагу из наше захвалности Богу за све што нам је дао до данас и за све што је до данас и свакога дана, учинио за нас и наше ближње.
Читај Псалтир: http: //svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Psaltir/
Посебно овај псалам, када те спопада страх: ДА ВАСКРСНЕ Бог и да се расеју непријатељи Његови, и да беже од лица Његовог (сви) који Га мрзе.
Као што ишчезава дим, да ишчезну; као што се топи восак пред лицем огња, тако да погину грешници од лица Божијег.
И праведници да се узвеселе, да се обрадују пред Богом, да се насладе у весељу.
Певајте Богу, псалмопојте Имену Његовом; пут учините Ономе Који је узишао на запад, Господ је име Њему, и обрадујте се пред Њим.
Нека се потресу (сви) од лица Његовог —
Оца сирочади и Судије удовица.
Бог је у месту светоме Своме.
Бог настањује усамљене у дом, Он оковане изводи у јунаштву.
http: //svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Psaltir/Psaltir067.htm Господ нека је са тобом увек, са свом твојом породицом, као и са свима нама, о. Срба

Comments are closed.