Делегација СПЦ у Ватикану разговара о историјској улози хрватског кардинала Алојзија Степинца

Делегације СПЦ и Католичке цркве у Хрватској разговараће о методологији рада мешовите комисије, основане на предлог папе Фрање, која ће се бавити историјском улогом Алојзија Степинца – Ватикан је за координатора комисије именовао Бернара Ардира, председника Папског већа за историјске науке.

Izlozba-o-Stepincu-u-EP

Недавна изложба о Степинцу у Европском парламенту изазвала је бројне полемике и осуде (Фото Спутњик/Европски парламент)

Први састанак мешовите православно-католичке комисије, која би требало да разговара о историјској улози загребачког надбискупа из периода Другог светског рата, кардинала Алојзија Степинца, биће одржан данас у Риму.

Овај први састанак биће дводневни и на њему би требало да буде утврђена методологија рада, као и рокови за завршетак разговора након којих ће комисија дати своје мишљење. Око тога колико ће трајати рад комисије постоје, за сада, само претпоставке и нагађања, који су још неодређенији и магловитији када су у питању могући закључци и исходи. Поједини хрватски бискупи процењују да би рад комисије требало да буде окончан за највише две године, али се из католичких кругова могло чути и да папа Фрањо сматра да тај рок не би требало да буде дужи од годину дана.

Иако је комисија основана на предлог папе Фрање, судећи по њеном саставу, Ватикан ће у њој бити само посредник између српске и хрватске стране. Једини представник Свете столице биће француски свештеник Бернар Ардир, председник Папског већа за историјске науке. Он ће координирати рад комисије коју чине петочлане делегације Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској. Главно тежиште је, дакле, на директном дијалогу српске и хрватске стране. А судећи по избору чланова делегација, предлог папе Фрање обе стране схватиле су озбиљно. Српска црква именовала је у комисију двојицу најутицајнијих архијереја, митрополита црногорско-приморског Амфилохија и владику бачког Иринеја, као и двојицу епископа добро упућених у прилике у Хрватској, где им се налазе епархије, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија и владику славонског Јована. Епископ Јован стручњак је управо за период Другог светског рата и Холокауст и више година је на челу Одбора СПЦ за Јасеновац. Једино световно лице у српском делу комисије јесте професор др Дарко Танасковић, некадашњи амбасадор Србије у Ватикану. И Католичку цркву у Хрватској у мешовитој комисији представљаће сам врх цркве: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, мостарски бискуп Ратко Перић, као и пожешки бискуп Антун Шкворчевић, на чијој се канонској територији налази спомен-подручје и некадашњи логор Јасеновац. Осим њих, хрватски чланови комисије су и двојица историчара, професори Марио Јареб и Јуре Кришто.

Њих десеторица сешће данас за исти сто са потпуно различитим гледањем на историјску улогу надбискупа Алојзија Степинца у Другом светском рату. Степинац је за СПЦ вероватно један од најспорнијих црквених великодостојника Католичке цркве у Хрватској, док је за другу страну он једна од најистакнутијих фигура у историји ове цркве. За једне је био неми посматрач, па и директни учесник погрома над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној држави Хрватској, а за друге њихов спасилац и помагач. Степинчева улога у Другом светском рату толико се различито оцењује, не само у српским и хрватским црквеним круговима, већ и међу историчарима две суседне земље, да на моменте изгледа као да две стране говоре о два различита човека.

Међутим, од када је објављен предлог да буде основана православно-католичка комисија о Степинцу, у јавности се није толико говорило о његовој биографији из Другог светског рата, јер одавно је познато шта и једни и други мисле о томе, колико о томе шта ће бити са његовом канонизацијом. Степинчево проглашење светим, које је доведено готово до самог краја, било је и повод да се поглавар СПЦ патријарх Иринеј обрати папи Фрањи и затражи да још једном размотри његову улогу у Другом светском рату. Одлука папе Фрање била је да уместо да стави потпис на декрет којим би Степинац био проглашен светим, јер његова канонизација је стигла до тог, последњег корака, предложи оснивање комисије. Српски архијереји нису се упуштали у то да јавно коментаришу такав потез поглавара свих католика којим је он ставио Степинца на чекање, али су се са других страна у српској јавности могли чути коментари да то значи одлагање „на неодређено”, па чак и да загребачки надбискуп неће бити проглашен светим за време мандата садашњег папе. За разлику од таквих мишљења, великодостојници Католичке цркве у Хрватској више пута су изјављивали да немају ни најмање сумње у то да ће Степинац врло брзо бити канонизован. Они сматрају да је комисија кратка, успутна станица на том путу, основана не да би се разговарало о Степинчевом проглашењу светим, већ да би се српској цркви предочило због чега ће до тога доћи. Папин позив на дијалог поздравиле су обе цркве. Без обзира на то што се у овом тренутку чини тешко остваривим да ће његовим исходом обе стране бити подједнако задовољне.

 

Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/359008/Dve-crkve-prvi-put-oci-u-oci-o-Stepincu

5 Comments

  1. Снежана

    Проглашење злочинца за свеца била би срамота за читав хрватски народ и верни и неверни. Само присуство тела у главној катедрали у Загребу непроцењиво је зло и за град и за државу. Помолимо се за наше архијереје и њихове великодостојнике на челу са папом, да им Господ да правог разума да разреше овај немили случај.

  2. Alex the large

    Stepinac-sotonin svetac

  3. A sto se uzbudjivati oko ovakvih stvari pa Bogu je sve znano,zasto gubiti vreme i pominjati neku nebitnu licnost uostalom postoje bezbrojni dokazi
    ,onaj ko je svestan krivice on zeli da se neprestano pravda pa i da proglasava za svete one koji su podrzavali demonizovane ljude koji su se
    nazivali ustasama,sta ocekivati od njihovih potomaka kad vec ne zele da se pokaju i dusu spasu…

  4. Auuuuuu! Dokle se doslo da se diskutuje sa Papinim ljudima o takvom zloglasnom zlocincu kao sto je bio Alojzije Stepinac u kontekstu svetiteljstva!!! Pa, mi jos nismo sasvim sisli s uma, ne daj Boze da se sretnete svi vi (iz te komisije za pitanje kanonizacije Stepinca-zlocinca) sa nekim i od iskrenih pravoslavaca LICEM U LICE!!!!

  5. Svak je pozvan da bude svet.Stepinac je tu šansu propustio.On,ako to bude,bit će po pravilima,običajima i zakonima koji su strani za pravoslavlje.To će biti ruganje žrtvama Jasenovca i posljednji čavao na lijes smrdljivog ekumenizma.Uvlačenje vladika u te sumnjive rasprave i mudrovanja u sred Vatikana je praznoslovlje.Papa je trebao posjetiti Jasenovac i da mu neko na licu mjesta objasni što su njegove horde učinile u ne tako davna vremena.Stepinac u rehabilitaciju,a Jasenovac u zaborav,a Srbi u genocidan narod.To je glavni i pokretački motiv tih mračnih sila.Židovi nisu a niti hoće ubrojiti Stepinca u pravednike među narodima.Razlozi su znani…