NASLOVNA » Društvo, Inoslavni, SPC, TRAGOVI U VREMENU » Delegacija SPC u Vatikanu razgovara o istorijskoj ulozi hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca

Delegacija SPC u Vatikanu razgovara o istorijskoj ulozi hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca

Delegacije SPC i Katoličke crkve u Hrvatskoj razgovaraće o metodologiji rada mešovite komisije, osnovane na predlog pape Franje, koja će se baviti istorijskom ulogom Alojzija Stepinca – Vatikan je za koordinatora komisije imenovao Bernara Ardira, predsednika Papskog veća za istorijske nauke.

Izlozba-o-Stepincu-u-EP

Nedavna izložba o Stepincu u Evropskom parlamentu izazvala je brojne polemike i osude (Foto Sputnjik/Evropski parlament)

Prvi sastanak mešovite pravoslavno-katoličke komisije, koja bi trebalo da razgovara o istorijskoj ulozi zagrebačkog nadbiskupa iz perioda Drugog svetskog rata, kardinala Alojzija Stepinca, biće održan danas u Rimu.

Ovaj prvi sastanak biće dvodnevni i na njemu bi trebalo da bude utvrđena metodologija rada, kao i rokovi za završetak razgovora nakon kojih će komisija dati svoje mišljenje. Oko toga koliko će trajati rad komisije postoje, za sada, samo pretpostavke i nagađanja, koji su još neodređeniji i maglovitiji kada su u pitanju mogući zaključci i ishodi. Pojedini hrvatski biskupi procenjuju da bi rad komisije trebalo da bude okončan za najviše dve godine, ali se iz katoličkih krugova moglo čuti i da papa Franjo smatra da taj rok ne bi trebalo da bude duži od godinu dana.

Iako je komisija osnovana na predlog pape Franje, sudeći po njenom sastavu, Vatikan će u njoj biti samo posrednik između srpske i hrvatske strane. Jedini predstavnik Svete stolice biće francuski sveštenik Bernar Ardir, predsednik Papskog veća za istorijske nauke. On će koordinirati rad komisije koju čine petočlane delegacije Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve u Hrvatskoj. Glavno težište je, dakle, na direktnom dijalogu srpske i hrvatske strane. A sudeći po izboru članova delegacija, predlog pape Franje obe strane shvatile su ozbiljno. Srpska crkva imenovala je u komisiju dvojicu najuticajnijih arhijereja, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i vladiku bačkog Irineja, kao i dvojicu episkopa dobro upućenih u prilike u Hrvatskoj, gde im se nalaze eparhije, mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija i vladiku slavonskog Jovana. Episkop Jovan stručnjak je upravo za period Drugog svetskog rata i Holokaust i više godina je na čelu Odbora SPC za Jasenovac. Jedino svetovno lice u srpskom delu komisije jeste profesor dr Darko Tanasković, nekadašnji ambasador Srbije u Vatikanu. I Katoličku crkvu u Hrvatskoj u mešovitoj komisiji predstavljaće sam vrh crkve: zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić, mostarski biskup Ratko Perić, kao i požeški biskup Antun Škvorčević, na čijoj se kanonskoj teritoriji nalazi spomen-područje i nekadašnji logor Jasenovac. Osim njih, hrvatski članovi komisije su i dvojica istoričara, profesori Mario Jareb i Jure Krišto.

Njih desetorica sešće danas za isti sto sa potpuno različitim gledanjem na istorijsku ulogu nadbiskupa Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu. Stepinac je za SPC verovatno jedan od najspornijih crkvenih velikodostojnika Katoličke crkve u Hrvatskoj, dok je za drugu stranu on jedna od najistaknutijih figura u istoriji ove crkve. Za jedne je bio nemi posmatrač, pa i direktni učesnik pogroma nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a za druge njihov spasilac i pomagač. Stepinčeva uloga u Drugom svetskom ratu toliko se različito ocenjuje, ne samo u srpskim i hrvatskim crkvenim krugovima, već i među istoričarima dve susedne zemlje, da na momente izgleda kao da dve strane govore o dva različita čoveka.

Međutim, od kada je objavljen predlog da bude osnovana pravoslavno-katolička komisija o Stepincu, u javnosti se nije toliko govorilo o njegovoj biografiji iz Drugog svetskog rata, jer odavno je poznato šta i jedni i drugi misle o tome, koliko o tome šta će biti sa njegovom kanonizacijom. Stepinčevo proglašenje svetim, koje je dovedeno gotovo do samog kraja, bilo je i povod da se poglavar SPC patrijarh Irinej obrati papi Franji i zatraži da još jednom razmotri njegovu ulogu u Drugom svetskom ratu. Odluka pape Franje bila je da umesto da stavi potpis na dekret kojim bi Stepinac bio proglašen svetim, jer njegova kanonizacija je stigla do tog, poslednjeg koraka, predloži osnivanje komisije. Srpski arhijereji nisu se upuštali u to da javno komentarišu takav potez poglavara svih katolika kojim je on stavio Stepinca na čekanje, ali su se sa drugih strana u srpskoj javnosti mogli čuti komentari da to znači odlaganje „na neodređeno”, pa čak i da zagrebački nadbiskup neće biti proglašen svetim za vreme mandata sadašnjeg pape. Za razliku od takvih mišljenja, velikodostojnici Katoličke crkve u Hrvatskoj više puta su izjavljivali da nemaju ni najmanje sumnje u to da će Stepinac vrlo brzo biti kanonizovan. Oni smatraju da je komisija kratka, usputna stanica na tom putu, osnovana ne da bi se razgovaralo o Stepinčevom proglašenju svetim, već da bi se srpskoj crkvi predočilo zbog čega će do toga doći. Papin poziv na dijalog pozdravile su obe crkve. Bez obzira na to što se u ovom trenutku čini teško ostvarivim da će njegovim ishodom obe strane biti podjednako zadovoljne.

 

Izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/359008/Dve-crkve-prvi-put-oci-u-oci-o-Stepincu

5 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *