НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Смрт, загробни живот, Страшни Суд » Давање помена за упокојене

Давање помена за упокојене

Питање:
Помаже Бог свети оче, годишњица смрти моме оцу се навршава 30. 11. Давали смо помене после 40 дана и шест мјесеци и окупљали породицу, пријатеље, комшије и кумове. Знам да помен треба вршити кад се наврши година, али у мом крају је обичај да се врше прекаде за упокојене у прву јесен послије смрти. То се ради између здужница, а нико ми не зна објаснити шта су прекаде. Можда се тако радило када људи нису знали да треба давати помене после 7 дана, 40 дана, 6 мјесеци и годину дана, јер се и тада прелијева кољиво и гроб. Ми не бисмо све испоштовали и планирамо да дамо помен у оба случаја, али шта је исправно за упокојену душу? Са друге стране у кратком року је и прекада и годишњица и незгодно је за породицу, која треба стићи из даљине. Молим за ваш савјет драги оче.
Јелена


Одговор:
Драга сестро Јелена, можда ће овај одговор стићи мало касно с обзиром на обичаје у твом крају. Морам признати да још нисам чуо за тзв. „јесењи помен“, односно прекаде (а што значи исто као и вршити помен, прекађивати гробове) за упокојене. Ти помињеш „здужнице“, што би асоцирало на Задушнице. У јесењем периоду су две Задушнице: Михољске и Митровске. Михољске су у суботу пред 29. септембар (Михољдан) , а Митровске су у суботу пред Митровдан, што значи да су у раздобљу од отприлике месец дана. По обичају твога краја помен би требало дати у том периоду, ове године од 8. октобра до 5. новембра. Напомињем, да за тај обичај нисам чуо и он не представља црквено учење о помињању упокојених. Помињања умрлих после сахране врше се у Црквом одређене дане, јер се опелом и погребом не завршава брига Цркве за њене умрле чланове, већ се у одређене дане врше молитве за умрле, служе се ПАРАСТОСИ. Парастос је грчка реч и значи „заступање, посредништво“, јер се у овој служби заступа и моли за покојника. Трећег дана по смрти (обично је то први дан по сахрани) служи се парастос у спомен Господа, Који је трећег дана васкрсао из мртвих. Деветог дана (седмог дана по сахрани) ради жеље Цркве да умрли буде прибројан анђелима, јер њих има девет чинова. Четрдесетог дана у спомен вазнесења Христовог у четрдесети дан по Васкрсу. Да би се тачно одредио дан четрдесетодневног парастоса, треба поступити овако: од дана смрти бројати пет дана (дан смрти се не броји ако је покојник умро после 16 часова) , а од петог дана, на пример понедељка, у шести понедељак ће бити „четрдесетница“. На пример, ако је неко умро у четвртак 1. октобра пре подне, пети дан ће бити понедељак 5. октобар, а „четрдесетница“ у шести понедељак, 9. новембра. „Четрдесетница“ се служи, по правилу, тачно у четрдесети дан по смрти, јер у тај дан, по учењу Цркве, душа први пут излази пред Бога. Може се служити и неки дан раније, али никако после. Затим се врши полугодишњи парастос, а касније, сваке године на дан смрти, врше се годишњи парастоси, чиме хоће да се изрази вера, да је покојник вазда жив и да је у нераздвојној заједници са живим сродницима, а са тим је спојена и вера у будуће васкрсење. За разлику од четрдесетодневног парастоса, годишњи и полугодишњи парастоси се могу служити неколико дана пре или касније од датума смрти, најчешће у најближу суботу. Вера у васкрсење се нарочито изражава пшеницом у кољиву. Зрна пшенице ничу за нови живот, али тек пошто из себе издвоје клицу живота, а потом у земљи иструну. Истиче се и вера у бољи и слађи живот, то се означава медом, са којим је кувана пшеница у кољиву помешана. За парастос се спрема и погача, мед и вино. Обичај, да се на гроб покојника износи и разноврсна храна није само ради тога да би се присутни сами послужили, већ пре свега због сиромашних људи, који на гробљу моле милостињу. За њих се и оставља храна на гробовима а не за покојника. Наша је света дужност да се молимо за наше упокојене, да им чинимо помене у одређене дане (ако нисмо у могућности да тога дана изађемо на њихове гробове, чинимо им помене у цркви где се налазимо) , да у цркви за њих палимо свеће, посећујемо и уређујемо њихове гробове и да у њихов спомен чинимо добра дела. Ето, драга сестро, ово су Црквом одређени дани за помињање упокојених. Годишњи помен твом оцу пада 30. новембра. Парастос би се могао одржати у суботу 26. новембра, не само што је субота посвећена успоменама на умрле, него и зато што већ од понедељка 28. новембра почиње Божићни пост. Лакше ће бити породици и свима, који дођу, да парастос буде у нерадни и мрсни дан, јер нико неће бити у искушењу да се огреши о црквена правила поста. А годишњи парастос се не мора вршити на дан упокојења. Моли се заједно са осталим члановима породице за душу твог оца не само у дане парастоса, већ и свакодневно у својим личним молитвама и кад год пођеш у цркву на Свету Литургију. Не пропусти да свештенику даш имена упокојених, да их помиње на проскомидији. Благослов Божији и утеху за преминулим оцем моли од Господа о. Душан

28 коментар(а)

Оставите одговор на Miroslav Ranđelović Откажи

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *