NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Smrt, zagrobni život, Strašni Sud » Davanje pomena za upokojene

Davanje pomena za upokojene

Pitanje:
Pomaže Bog sveti oče, godišnjica smrti mome ocu se navršava 30. 11. Davali smo pomene posle 40 dana i šest mjeseci i okupljali porodicu, prijatelje, komšije i kumove. Znam da pomen treba vršiti kad se navrši godina, ali u mom kraju je običaj da se vrše prekade za upokojene u prvu jesen poslije smrti. To se radi između zdužnica, a niko mi ne zna objasniti šta su prekade. Možda se tako radilo kada ljudi nisu znali da treba davati pomene posle 7 dana, 40 dana, 6 mjeseci i godinu dana, jer se i tada prelijeva koljivo i grob. Mi ne bismo sve ispoštovali i planiramo da damo pomen u oba slučaja, ali šta je ispravno za upokojenu dušu? Sa druge strane u kratkom roku je i prekada i godišnjica i nezgodno je za porodicu, koja treba stići iz daljine. Molim za vaš savjet dragi oče.
Jelena


Odgovor:
Draga sestro Jelena, možda će ovaj odgovor stići malo kasno s obzirom na običaje u tvom kraju. Moram priznati da još nisam čuo za tzv. „jesenji pomen“, odnosno prekade (a što znači isto kao i vršiti pomen, prekađivati grobove) za upokojene. Ti pominješ „zdužnice“, što bi asociralo na Zadušnice. U jesenjem periodu su dve Zadušnice: Miholjske i Mitrovske. Miholjske su u subotu pred 29. septembar (Miholjdan) , a Mitrovske su u subotu pred Mitrovdan, što znači da su u razdoblju od otprilike mesec dana. Po običaju tvoga kraja pomen bi trebalo dati u tom periodu, ove godine od 8. oktobra do 5. novembra. Napominjem, da za taj običaj nisam čuo i on ne predstavlja crkveno učenje o pominjanju upokojenih. Pominjanja umrlih posle sahrane vrše se u Crkvom određene dane, jer se opelom i pogrebom ne završava briga Crkve za njene umrle članove, već se u određene dane vrše molitve za umrle, služe se PARASTOSI. Parastos je grčka reč i znači „zastupanje, posredništvo“, jer se u ovoj službi zastupa i moli za pokojnika. Trećeg dana po smrti (obično je to prvi dan po sahrani) služi se parastos u spomen Gospoda, Koji je trećeg dana vaskrsao iz mrtvih. Devetog dana (sedmog dana po sahrani) radi želje Crkve da umrli bude pribrojan anđelima, jer njih ima devet činova. Četrdesetog dana u spomen vaznesenja Hristovog u četrdeseti dan po Vaskrsu. Da bi se tačno odredio dan četrdesetodnevnog parastosa, treba postupiti ovako: od dana smrti brojati pet dana (dan smrti se ne broji ako je pokojnik umro posle 16 časova) , a od petog dana, na primer ponedeljka, u šesti ponedeljak će biti „četrdesetnica“. Na primer, ako je neko umro u četvrtak 1. oktobra pre podne, peti dan će biti ponedeljak 5. oktobar, a „četrdesetnica“ u šesti ponedeljak, 9. novembra. „Četrdesetnica“ se služi, po pravilu, tačno u četrdeseti dan po smrti, jer u taj dan, po učenju Crkve, duša prvi put izlazi pred Boga. Može se služiti i neki dan ranije, ali nikako posle. Zatim se vrši polugodišnji parastos, a kasnije, svake godine na dan smrti, vrše se godišnji parastosi, čime hoće da se izrazi vera, da je pokojnik vazda živ i da je u nerazdvojnoj zajednici sa živim srodnicima, a sa tim je spojena i vera u buduće vaskrsenje. Za razliku od četrdesetodnevnog parastosa, godišnji i polugodišnji parastosi se mogu služiti nekoliko dana pre ili kasnije od datuma smrti, najčešće u najbližu subotu. Vera u vaskrsenje se naročito izražava pšenicom u koljivu. Zrna pšenice niču za novi život, ali tek pošto iz sebe izdvoje klicu života, a potom u zemlji istrunu. Ističe se i vera u bolji i slađi život, to se označava medom, sa kojim je kuvana pšenica u koljivu pomešana. Za parastos se sprema i pogača, med i vino. Običaj, da se na grob pokojnika iznosi i raznovrsna hrana nije samo radi toga da bi se prisutni sami poslužili, već pre svega zbog siromašnih ljudi, koji na groblju mole milostinju. Za njih se i ostavlja hrana na grobovima a ne za pokojnika. Naša je sveta dužnost da se molimo za naše upokojene, da im činimo pomene u određene dane (ako nismo u mogućnosti da toga dana izađemo na njihove grobove, činimo im pomene u crkvi gde se nalazimo) , da u crkvi za njih palimo sveće, posećujemo i uređujemo njihove grobove i da u njihov spomen činimo dobra dela. Eto, draga sestro, ovo su Crkvom određeni dani za pominjanje upokojenih. Godišnji pomen tvom ocu pada 30. novembra. Parastos bi se mogao održati u subotu 26. novembra, ne samo što je subota posvećena uspomenama na umrle, nego i zato što već od ponedeljka 28. novembra počinje Božićni post. Lakše će biti porodici i svima, koji dođu, da parastos bude u neradni i mrsni dan, jer niko neće biti u iskušenju da se ogreši o crkvena pravila posta. A godišnji parastos se ne mora vršiti na dan upokojenja. Moli se zajedno sa ostalim članovima porodice za dušu tvog oca ne samo u dane parastosa, već i svakodnevno u svojim ličnim molitvama i kad god pođeš u crkvu na Svetu Liturgiju. Ne propusti da svešteniku daš imena upokojenih, da ih pominje na proskomidiji. Blagoslov Božiji i utehu za preminulim ocem moli od Gospoda o. Dušan

31 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *