Датум слављења Ускрса

Питање:
Зашто православни и католици не славе Ускрс на исти дан, кад то већ нема везе са старим и новим календаром? Можете ли објаснити како се одређује датум Ускрса?
Филип


Одговор:
Покушаћу укратко да ти одговорим на питања: Јеврејска Пасха је слављење изласка јеврејског народа из Египта за време пророка Мојсија. Нова Пасха је Христос. Христово Васкрсење – Прелазак из смрти у живот. У првим вековима после Христа, постојала је разлика међу хришћанима када се славила Пасха, тј. Христово Васкрсење. Хришћани из јеврејства и они други махом у Малој Азији славили су Васкрсење у исти дан када и Јевреји. Док су други хришћани из других крајева покушавали да пронађу право време Христовог Страдања и Васкрсења да би их славили увек у тачније време по својим календарима. Јеврејски календар (рачунање времена) се разликује од календара других народа. Јеврејска година се рачунала према месецу и имала је дванаест месеци којима се повремено додавао тринаести преступни месец да би се изједначила са сунчаном годином. Разлика између месечне и сунчане године је у томе што је месечна година била краћа за 11 дана од сунчане. Месечних 8 година и три преступна месеца једнако је 8 сунчаних година. Додавање тих преступних месеци није ишло по неком одређеном току, већ по томе да главни Јудејски празници који су везани за жетву могу пасти увек у исто време године. Синедрион, боље речено јеврејско свештенство, одређивало је Пасху (тј. месец нисан – који је први месец у години) тако што су гледали да ли ће јечам бити зрео до средине месеца. Потребно је било принети сноп јечменог класја 16-ог нисана. Тако се дешавало да Јевреји у једној години (сунчевој) два пута славе Пасху. Овакво јеврејско рачунање времена и то што није постојало неко писано јединствено правило о рачунању Васкрсења Нове Пасхе код хришћана довело је до тога да су овај Светли празник хришћани славили у различита времена. Неки су га славили у било који дан недеље кад би пала јеврејска пасха. Док је већина славила Васкрсење у прву недељу после јеврејске пасхе, јер је Христос Васкрсао у први дан седмице. Овај проблем је постајао још већи тиме што су често почињале расправе о томе ко је у праву, где су једни друге често оптуживали да су јеретици јер не славе Васкрсење Христово у право време. На крају, почетком 4. века сазван је Први Васељенски Сабор ради аријанске јереси, а и ради тачног рачунања слављења Пасхе. Према њему, александријска црква је требало да јавља свим другим црквама о датуму када ће се славити Васкрсење. Али и овај Сабор није успео да уразуми све да славе овај празник у исто време. Године 385. св. Теофило Александријски је саставио једну пасхалију, њу је прихватио и још дорадио Кирило Александријски, и она је конацно била прихваћена од свих на истоку. Ова пасхалија је круг од 532 године који се стално понавља. А рачуна се множењем 19-годишњег круга месеца (у коме се по истеку једног круга понављају месечеве мене) са 28-годишњим кругом сунца (по коме после сваких 28 година дани недеље падају у исти датум у месецу) . 19 x 28 = 532. Када је римска црква прихватила ову пасхалију 526. године, успостављено је јединство свих хришћана по овом питању. Правила којих су се свети оци држали по Властару да би израчунали прави датум Пасхе: Пасха се мора светковати после пролетње равнодневнице. Не смемо је светковати заједно са Јеврејима. Не одмах после равнодневнице, него после првог пуног месеца који је после равнодневнице. А после тог пуног месеца не иначе, него у први дан седмице. Прва два правила су из 7-ог апостолског правила које гласи: Ако који епископ или презвитер, или ђакон буде светковао свети дан Пасхе пре пролетње равнодневнице, заједно са Јудејима, нека се свргне. Ово јединство у слављењу васкрсења Христовог римокатолици су уништили када су 1583. године променили календар и прешли са Јулијанског на Григоријански. Тада су напустили и пасхалију александријске цркве и направили нову која одступа од горе поменутих апостолских и светоотачких правила и при томе су направили низ грешака које нас још више раздвајају. Једна од њих је та да понекад они славе Васкрсење заједно када и Јевреји своју пасху. Такође, ово је још један разлог зашто православна црква не може да прихвати нови календар (папе Григорија) као свој, што су, нажалост, неке православне цркве учиниле 1923. године (грчка, румунска, бугарска итд.) , иако нису прихватиле римокатоличко рачунање слављења Васкрсења. отац Драгомир Туба

One Comment

  1. Љубица Ранисављевић

    А како Јевреји рачунају Пасху?