NASLOVNA » TRAGOVI U VREMENU » Dani krsta! (slavimo život- život je vazda slavio nas)

Mihailo-Medenica

Dani krsta! (slavimo život- život je vazda slavio nas)

Nisu ovi dani ništa teži od krsta kojeg nosimo, a krst nije i ne može biti ni kazna niti teret već- blagoslov!

21/03/2020

Piše: Mihailo Medenica

Što je iskušenje veće više nas uspravlja, a ne povija, i koliko god sada delovalo da su dani smiraja i spokoja nedogledni, jesu samo ukoliko ih tražimo širom iskolačenih očiju…

Znam da sve ovo deluje kao isprazno slovo, jer kako ne pasti kada je pošast takva da čini da strepimo od prijatelja a ne od neprijtelja, no nije ništa strašno pasti dok god ima zbog čega ustati- a ako danas ne slavimo život u Bogu i život od Boga ne znam kada ćemo?!Zbog toga i stojimo uspravo noseći svoj krst!

Zbog toga nam valja priskočiti bližnjem kad posrne da ponesemo i njegov krst, jer sutra se nećemo poznati po tome ko je pao već ko ga je zaobišao sebično zanesen svojom mukom!

Sve što danas izgubimo- izgubili smo doveka!

Lako će sutra biti čovekoljuban, nasmejan i velikodušan, no kad pošast prođe valja nam zaviriti u sebe i tamo videti čoveka, a ne usnulu zver što se u dobru primirila…

Rekoh, u strahu za život ovo slovo možda zvuči besmisleno, ali što se mene tiče zaista nema ničeg besmislenijeg nego vapiti za formom bez suštine, a šta je suština do sačuvati dušu, jer ako nekome pokucam na vrata neću mu tražiti krišku hleba, no toplu, ljudsku reč.

Znam da ovaj divni i veliki narod ima snage da sačuva tu reč za svakoga kome zafali, i ne dozvolimo, predobri moji, da nas strah učini robljem!

Razumno je strahovati dok god mi kontrolišemo strah a ne on nas.

Srbija je i veće muke nadživela- svakako će i ovu, slavna i ponosita, vazda krsna i vaskrsna.

Kao što smo svi do jedanoga juče stajali braneći svetinje isto nam valja činiti i sutra jer jednako branimo svetinje- ČOVEKA, rekoh, jer ko će pod Ostrog, u Moraču, Studenicu, Žiču, Bogorodicu Ljevišku, Arhangele, Samodrežu- ako čoveka ponestane?!

Ako smo ih već iskreno branili, činili smo to baš zarad ovakvih dana, DANA- KRSTA, dana kada ćemo uspravljeni učiti da iz pošasti izađemo bolji!

Da se pred Gospodom dokažemo kako nije zaludu verovao u nas i kada smo mi posustajali u veru u njega!

Nema te muke koja nas sme odvratiti da zaspivamo i budimo se na presvetom Kosovu i Metohiji!

Kada je najteže ustrčimo uz Prokletije u sebi, pričestimo se u Samodreži, celivajmo zoru ko ćivot Svetoga Vasilija…

Može virus da porobi moje telo, ali dušu, Bogu hvala, ne može ni dotaći- eno joj zbegova gde joj prići ne može!

Šta je zabrana kretanja kad se svukud može stići a da noga ne zakorači…

Batalite, voljeni moji, katastrofične priče i scenarija, neka je prosto onima koji žive od muke, jedina brana životu je kad čovek zastane i zbaci krst ko lenger u blato!

Sve je ovo od Gospoda, i nije to njegv gnev, već kušnja hoćemo li se sutra pričestiti parčetom hleba ili naforom?!

Da se razumemo, nisam nikakav “pravosavni fanatik” kako neki vole da spočitaju.

Nisam ništa više od velikog grešnika koji voli za sebe da misli kako je valjani vernik.

Jednostavno – čovek sam koji voli i veruje u svoj narod, svoju Srbiju, Crni Goru, Republiku Srpsku, Republiku Srpsku Krajinu.

Volim život- od Boga dar!

Kad je malo ko verovao u mene Gospod nije ni posumnjao!

Ako posumnjao nije- nema te pošasti koja će me uverti da i sutra nije divan dan, obožen i okađen!

Tako je malo potrebno za radost- pogledajte u grane, počele su da cvetaju i listaju.

Proleće je, to nam niko i ništa ne može oduzeti!

Proleće- radujmo se!

Život je vredan onoliko koliko smo svesni da to nije najvrednije što možemo izgubiti…

Izvor in4s.net

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *