NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Veliki post » DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

DANI BOGOSLUŽENJA (KNJIGA O POSTU)
PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

 
ZAPOVEST I CILJ POSTA
 
Zapovest da postimo dali su nam sam Gospod i sveti učenici i Apostoli njegovi, svojim primerom i rečju. Ako su već Gospod i Apostoli postili, onda njihov post svakako treba da služi nama za primer i podražavanje, a ujedno to je i zapovest da i mi postimo. Naročito, pak, reči samog Hrista i Apostola njegovih, o čuvanju posta, treba da smatramo kao zapovest o postu (v. Mt 11:16-17; 9:15; I Kor 7:5; itd).[1]
Savršeni i istinski post, po svedočenju Spasitelja i Apostola, nama treba da bude neophodno sredstvo kao prvo, u našem osvećenju i sjedinjenju sa BOGOM. Jer u Pismu post se smatra spasiteljnim sredstvom i oruđem u odolevanju iskušenjima đavola koji se ne izgoni osim molitvom i postom (Mt 17:1); post je sredstvo za obuzdavanje strasti (Ps 108:24); za smirenje (Ps 34:13; Is 58:5); za pokajanje i umilostivljavanje Boga (II Car 12:16-22; Jona 3); za ugađanje Bogu (Lk 2:37); za razgovor sa Bogom (Š Car 19:8-15); za bogopoznanje i saprosijavanje božanskom svetlošću (Izl 34:28-35); za sjedinjavanje sa duhovnim svetom (Mt 4:11). Post je sredstvo osvećenja i jedinstva sa Angelima i sa Bogom u kojoj zajednici su prvobitno u Raju obitavali ljudi uzdržavajući se od zabranjenog ploda i hraneći se samo plodovima ostalog rastinja (v. Post 1:29-31); svetitelji i na nebesima neprestano prebivaju ne jedući apsolutno ništa; oci Crkve sveti post nazivaju podobijem rajskog stanja bezgrešnih praroditelja,[2] i podobijem života svetih na nebesima.[3] Božansko Evangelije nam posnu hranu nudi kao najsavršeniju: Isus Hristos, koji nam je sobom pokazao obrazac najpotpunijeg savršenstva, nigde u Evangeliju, izuzimajući vreme jedenja pashalnog jagnjeta, ne predstavlja se kao korisnik mrsne hrane, ali se mnogo puta pominje kako blagosilja i koristi posnu hranu.
Kao drugo, savršeni i istiniti post nam služi kao sredstvo živog učešća u životu, stradanjima, smrti i slavi Bogočovekovoj i njegovih svetih ugodnika. Sam Gospod nam zapoveda ovakvo zajedničarenje kada kaže: „Nego će doći dani kada će se oteti ženik od njih, i onda će postiti u one dane“ (Lk 5:35); ap. Pavle takođe govori o podražavanju Isusu Hristu: „Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu“ (Flb 2:5); „Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista“ (I Kor 4:16). Tako Nevesta Hristova Crkva, i svaka duša hrišćanska, pri pomenu posta, stradanja i smrti blagodatnog Ženika-Hrista, Ženikovih prijatelja -Preteče Jovana (Jn 4:29), i ostalih drugova Božijih (Jn 15:14), treba sobom da projavi živo učešće svojim ličnim postom, naročito u danima u koje su Spasitelj i svetitelji postili ili stradali. Posteći po odredbi Crkve u danima posta Gospoda i svetih, mi delom svojim pokazujemo da nam, u stvarima vere i duhovnog života, Gospod i sveti drugovi njegovi služe kao obrazac, a kada postimo u danima stradanja i smrti Gospoda i Svetitelja, mi pobožno ispovedamo da našem srcu nisu nikako strana njihova trpljenja i rane, grehova naših radi. Stradanja i smrt Gospodnja i Svetitelja njegovih, u kojima mi treba živo da saučestvujemo našim postom, jesu žrtva naša: tako naš post u dane ovih stradanja i smrti jeste naša ponizna žrtva koja nas u tim danima postavlja u pravilan odnos prema Gospodu i Svetiteljima koji se prinesoše na žrtvu za nas. Uopšte, dobrovoljno lišavanje sebe zadovoljstava i udobnosti koje nam propisuje ili odobrava Pravoslavna Crkva kroz: post, molitvena bdenja i poklonička putovanja svetim mestima, dužni smo svagda da prilažemo broju najboljih i živih svedočanstava našeg pravoslavlja. Sv. Amvrosije Milanski kaže: „Ko tvrdi da obitava u Hristu, dužan je da u životu hodi kako je On hodio (up. I Jn 2:6), tj. želiš li biti hrišćaninom, postupaj kao što je postupao Hristos. On, nemajući greha, postio je četrdeset dana, a ti, grešnik, ne želiš da postiš. Razmisli o ovome: kakav si ti hrišćanin, ako se prejedaš u vreme u koje je On postio“?[4] Zbog toga svi svetitelji, kako Starog tako i Novog zaveta, imajući živu veru u Spasitelja, posvedočavaju je između ostalog i postom. Podvižnici Starog zaveta, napr. proroci Mojsije, Ilija, Danilo, Preteča i drugi, svojim strogim, isposničkim životom, ispovedahu svoju veru u dolazećeg i imajući stradati Mesiju. Podvižnici Novog zaveta, umrtvljavajući i zatruđujući tela svoja (I Kor 9:27), ispovedali su i ispovedaju veru svoju u došavšeg na zemlju i postradavšeg za nas Gospoda Isusa.
 


 
NAPOMENA:

  1. Uputstva ovih mesta Pisma vidi napred.
  2. sv. Vasilije Veliki u Besedi o stvaranju čoveka.
  3. sv. Grigorije Nisijski u Besedi pred nastupanjem Četrdesetnice.
  4. Sermo XXV.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *