NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Veliki post » DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

DANI BOGOSLUŽENJA (KNJIGA O POSTU)
PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

 
OBRAZAC I SMISAO POSTA
 
Uzvišeni obrazac posta sobom su nam dali Isus Hristos i Apostoli; oni su i sami postili pokazavši nam svojim primerom smisao i značaj posta, koji po njihovom ličnom primeru, u samom smislu reči, znači uzdržavanje od hrane, saglasno zapovesti reči Božije i Crkve. No, post nije obično uzdržavanje od hrane koje nam po nekada nalažu i pojedina trezvena pravila; post je, ustvari, mnogo uzvišenije i svešteno uzdržavanje: gde je post, tamo je i pravo uzdržavanje, ali nije uvek post tamo gde je i uzdržavanje. Uzdržavanje obično služi za očuvanje telesnog zdravlja i stanja našeg, a post služi – vrlini i spasenju. Naše prirodno uzdržavanje je svagda potrebno, dok post biva povremeno. Ono prvo je pravilo trezvenosti, a ovo drugo je zapovest Božija i zapovest sv. Crkve. Smisao običnog uzdržavanja je svagdašnja umerenost u ishrani u svakom naraštaju, a karakteristika posta je – količina, kakvoća i vreme uzimanja hrane, koju nam je Crkva propisala. Post se, kako je zapisano u crkvenom ustavu reguliše merom, pravilom i vremenom, a razlikuje se po svojoj strogosti. Sastoji se, ili u apsolutnom ne jedenju, napr. u trajanju od tri dana (Dela 9:9), ili više dana (Mt 4:2), u čemu se ogleda najstrožiji post, ili, pak, u suhojedeniju, pod kojim se podrazumeva samo jedenje hleba, suvog voća, pijenje vode, i tsl., ili, pak, u jedenju variva, bilo sa uljem ili bez ulja, već prema mogućnosti, ili, na kraju, u jedenju ribe (Crkveni ustav, 32-33; 33-56). Dakle, post u Pravoslavnoj Crkvi ima četiri svoja stepena, a jedenje ribe je poslednji i najlakši stepen posta.
Po primeru Isusa Hrista i sv. Alostola, telesni post neizostavno potražuje i duhovni, koji treba svagda da je prisutan, naročito prilikom telesnog uzdržavanja. Gospod i Apostoli su svoj post svagda sjedinjavali sa duhovnim udaljavanjem od sveta, neprekidno moleći se, poučivši nas tako da se vazda telesni i duhovni post imaju sjedinjavati (Mt 17:21; I Kor 11:27). Zbog toga i sveta Crkva sa telesnim postom svagda zahteva od nas i duhovni post molitve i ostala dela hrišćanske ljubavi, mada su oni i inače potrebni, ali svakako i prvenstveno u danima posta. „Posteći, braćo, telesno, postimo i duhovno – Crkva nas opominje rečima proroka Isaije (58:6-7) razrešimo svaki osnov nepravde; pocepajmo sve nepravedne zapise; dajmo hleb gladnima, uvedimo u dom svoj siromahe i bezkućnike da bismo od Hrista Boga primili veliku milost“.[1] „Neka ti post, dušo, danas označi napuštanje greha“.[2] U toj svezi telesnog i duhovnog posta ogleda se pravi i istinski post koji isposnika uvodi u opštenje sa Gospodom, telom i dušom, čisteći i osvećujući telo strogim uzdržavanjem od hrane i pića, a dušu molitvom i vrlinama. Zbog toga sam telesni post nije savršen ukoliko nema duhovnog, a ni sam, pak, duhovni bez telesnog. Ko samo telesno posti, taj ne dobija mnogo za sebe (Is 1:14). Međutim, i onaj koji se uzda samo u duhovni post, mnogo gubi u svom osvećenju i spasenju. Po rečima ap. Pavla, strogog podvižnika vere i pobožnosti, nemoguće je istovremeno biti i slastoljubiv i bogoljubiv (P Tim 3-4). Ko čuva post telesni, kako nalaže Crkva, taj ujedno svojim smirenim poslušanjem njezinog ustava mnogo dobija, svedočeći istovremeno i o postu duhovnom. Ko, pak, gordeljivo i pohotljivo narušava telesni post, uzdajući se samo u duhovni, taj ničim ne posvedočava post duhovni. Narušiti poslušnost Crkvi, a pravdati to svojim duhovnim delima, znači gledati gordo na svoja dela i u toj gordosti gubiti opravdanje pred Bogom (Lk 18:14). Mnogo je bolje i spasonosnije smireno se povinovati glasu Crkve, uzdajući se u milost Božiju koja se na smirene uvek izliva, nego li telesnim mudrovanjem svojim narušavati odredbe Crkve, koje su nam spasonosnije i ipak shvatljivije srcem, nego li gordeljivim mudrovanjem.
 


 
NAPOMENA:

  1. Crkvena služba u sredu veče, prve sedmice Četrdesetnice.
  2. Ponedeljak ujutro, prve sedmice Četrdesetnice.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *