NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Veliki post » DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

DANI BOGOSLUŽENJA (KNJIGA O POSTU)
PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

 
DREVNOST I ZNAČAJ POSTA
 
Post je nastao iz strahopoštovanja prema Bogu u prvoj i starozavetnoj Crkvi Božijoj. Gledamo li na post u širem smislu, možemo kazati da on postoji još od samog stvaranja čoveka. Naime, Stvoritelj je prvobitno blagoslovio upotrebu rastinja i plodova sa drveća čoveku za hranu (Post 1:29). Posle potopa, blagosiljajući početak novog sveta i dajući obećanje čoveku da više neće uništavati živa bića zbog zlodela ljudskih, Bog je čoveku za hranu blagoslovio sve što se miče i živi (Post 8:21; 9:3). U Mojsijeve, pak, dane jasnije se ukazuje na post pošto je sam Mojsije, razgovarajući na Sinaju sa Bogom „ostao onde kod Gospoda četrdeset dana i četrdeset noći, hleba ne jedući ni vode pijući“ (Izl 34:28).
U starozavetnoj Crkvi, post je jednako upražnjavan kako u vreme Mojsija, tako i u vremenu Sudija (Sud 20:26), u vremenu Careva (I Car 7:6), a takođe i u vremenu posle vavilonskog robstva (I Jezdra 8:21).
Post je u Starom zavetu bio vanredan ili osobit, svenarodni i pojedinačni. Shodno neposrednoj zapovesti i volji Božijoj, Mojsijev i Ilijin četrdesetodnevni post, slobodno možemo nazvati vanrednim ili osobitim.
Svenarodni je bio onaj post koji je sav Božiji narod upražnjavao jednom godišnje nakon dobijanja zakona, a u dane koje je odredio Bog i Crkva (Zah 8:19) i u koje dane su i do tada Judeji postili: npr. na praznik očišćenja ili umilostivljenja desetog dana, sedmog meseca Tisre, što odgovara našem septembru tj. u ono vreme godine u koje su zreli plodovi više mamili narod da se njima nasluđuju, nego li da poste.[1] Sam Bog je dan toga posta nazvao naročitim, svetim, zapovedivši da se on čuva „zakonski večno, s kolena na koleno“ (v. Izl 30:1; Broj 29:7).
„I ovo neka vam bude večna uredba: deseti dan sedmoga meseca mučite duše svoje i ne radite nikakvoga posla – govori Gospod – jer u taj dan biva očišćenje za vas; bićete očišćeni od svih grehova svojih pred Gospodom“ (Lev 16:29-30). Taj post je trajao danonoćno: od večeri devetoga dana do večeri desetoga dana i sav narod je bio obavezan da se uzdržava od svake hrane. Osim toga, Jevreji su svenarodni post imali i desetoga dana, desetoga meseca (decembar), u spomen na opsadu Jerusalima izvršenu od strane Navukodonosora, za vreme Sedekije (Jer 39:1; 52:4; IV Car 25:1); devetoga dana, četvrtoga meseca Tamuza (jun), u spomen na porobljavanje Jerusalima i prestanak sveštenih žrtvoprinošenja (Jer 39:2; 52:6-7); devetoga dana, petoga meseca Ava (jul), zbog uspomene na razaranje i spaljivanje hrama koje je izvršio Navuzardan, i zbog uspomene na konačno razorenje Jerusalima (Jer 50 i 51); trećega dana, sedmoga meseca, zbog ubistva Gedalije ili Gotolije (IV Car 25:25; Jer 41); trinaestoga dana, dvanaestoga meseca, u spomen na Jestirin post (Jestira 9:30); itd.
Pojedinačni post u Starom zavetu na sebe su nalagali povremeno, usled nastalih nevolja ili po ličnom nahođenju, strahopoštovanju i dobrovoljnoj usrdnosti prema Bogu, pojedini pobožni ljudi ili, pak, cele zajednice. Tako u vremenu zlosrećnog ratovanja Izrailjaca sa Venijaminovim kolenom, Izrailjci su u Vetilju postili ceo dan (Sud 20:26). Po povratku Kovčega zaveta iz robstva, svi Izrailjci po Samuilovom naređenju postili su ceo onaj dan (I Car 7:6). Posle sahrane Jonatana i Saula koji padoše u kobnoj bitci sa inoplemenicima na Gelvujskoj gori, Izrailjci su postili sedam dana (I Car 31:13). Car David je zbog ubistva Avenira postio ceo dan (P Car 43:35; Ps 34:13; 8:2; Lk 2:37); itd.
Post ne upražnjavahu samo članovi starozavetne Crkve nego i drugi narodi, kao napr. Ninevljani, po savetu proroka Jone (Jona 3).
Slično starozavetnoj Božijoj Crkvi, i Crkva hrišćanska je od svoga početka osvetila post, koji je učenjem i primerom samog Načalnika vere -Isusa Hrista, njegovih svetih učenika i apostola zajedno sa ostalim sredstvima spasenja postavljen u temelj zdanja Crkve Božije. Isus Hristos je i sam postio četrdeset dana, a u vreme svoje spasonosne propovedi Evangelija zapovedio je: “ A kada postite, ne budite sumorni kao licemeri; jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste. A ti kad postiš, namaži glavu svoju i lice svoje umij“ (Mt 6:16-17); „Nego će doći dani kada će otet biti od njih ženik i onda će postiti“ (Mt 9:15); „A ovaj rod se izgoni samo molitvom i postom“ (Mt 17:21). Shodno primeru i delu Isusa Hrista, njegovi Apostoli i učenici su i sami postili (sr. Dela 13:2; 14:23; P Kor 6:5; 11:27), a zapovedali su i vernima da i oni poste (I Kor 7:5),[2] što je Pravoslavna Crkva očuvala do danas.[3]
Isus Hristos i Apostoli, dali su sobom Crkvi hrišćanskoj obrazac i smisao, zapovest i cilj posta, kao i vreme u koje treba postiti.
 


 
NAPOMENA:

  1. Vidi mesecoslov za 1849. i 1852. godinu, izdanje Akademije nauka; Jevr. kalendar.
  2. 69. pravilo sv. Apostola. Constit. Apost. lib. V, cap. 12, 14; lib. VII, cap. 24
  3. 19. pravilo Gangrskog Sabora
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *