NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Veliki post » DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

DANI BOGOSLUŽENJA (KNJIGA O POSTU)
PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

 
SEDMIČNI JEDNODNEVNI POSTOVI
 
u sredu i petak
Post, ustaljen u Pravoslavnoj Crkvi sredom, ustanovljen je u spomen predavanja Gospoda našeg Isusa Hrista na stradanje i smrt, a petkom u spomen na samo stradanje i smrt Njegovu.[1] Taj sedmični post ustanovljen je u prvim vekovima hrišćanstva, za vreme Apostola, i regulisan je 69. pravilom Apostola. Osim toga, o njegovoj ustanovi svedoče i pisci Crkve II, III i IV veka, kao: Ignatije Bogonosac,[2] Kliment Aleksandrijski,[3] Tertulijan,[4] Origen,[5] sv. Epifanije Kiparski,[6] i drugi.
Stari hrišćani su sredu i petak nazivali danima stajanja, (dies stationum). Ovako su prvi hrišćani nazivali post sjedinjen sa molitvom, iz razloga što je hrišćanin dužan da na svoj ovozemaljski život gleda kao na stražu Gospodnju, a na sebe kao na vojnika Hristovog, koji je prizvan postojano da vodi duhovnu borbu, ne protiv krvi i tela, nego sa načalima i vlastima i gospodarima tame ovog veka, duhovima zlobe pod nebom, i posle pobede nad njima da prime večni venac blaženog života (Ef 6:11-17; P Tim 2:3).[7] „Naši postovi – kaže bl. Amvrosije Milanski – predstavljaju za nas logore koji nas štite od nasrtaja đavolovih i nazivaju se stajanjima, zbog toga što mi, stojeći i boraveći u njima, odagnavamo zlokobne neprijatelje. Ustvari, postovi hrišćanima služe kao logori izvan čijih granica ako se ko nađe zapada u robstvo duhovnog faraona ili gine u grehovnoj pustinji“.[8]
186 Sveti Epifanije Kiparski, govoreći o postu drevnih hrišćana sredom i petkom, kaže: „U Crkvi bivaju sabranja koja Apstoli utvrdiše, sredom i petkom i u dan vaskrsni. Sredom i petkom se posti do IX časa pošto je u sredu Gospod predan, a u petak raspet. Apostoli su zapovedali da se u ove dane posti radi ispunjenja reči Isusa Hrista: kada se uzme od njih Ženih, tada će i oni postiti (Lk 5:35). Post nam je zapoveđen ne samo zbog toga da bismo njime uzblagodarili Postradavšem za nas, nego da bismo ispovedili stradanja koja je radi našeg spasenja pretrpeo Gospod, a ujedno da post posluži kao umilostivljavanje Boga koga ožalostismo svojim gresima“.[9] Lav Veliki, ep. rimski piše: „Ljubljeni, da biste se očistili od svake nečistote greha iznuravanjem tela i delima milosrđa, postite sredom i petkom, a subote provodite u bdenju kod moštiju sv. Petra molitvama kojeg će milosrdni Gospod, po mom uverenju, milostivo primiti vaš post i obećanja, zauzimanjem Gospoda našeg Isusa Hrista“.[10]Kijevski mitropolit Petar Mogila, kaže: „Crkva, pobuđujući nas svojim himnama sveštenim, sredom i petkom, na razmišljanje o milosti darovanoj nam Isusom Hristom kroz Krst, ustanovila je ove dane toga radi da bismo mi njihovim posredstvom postali prijemčivi za duhovno razmišljanje, a samim tim i blagodarniji Iskupitelju, ne samo duhom, nego i telom, koje smo smirili uzdržavanjem od ukusnog i primamljivog mrsa i ostale hrane, te tako ispoljenim osećanjima blagodarnosti i strahopoštovanja ma i malo učestvovali u stradanjima Spasitelja našeg. Bog i od Izrailjaca nije potraživao samo duhovni spomen na čudesno izbavljenje njihovo iz sužanjstva već i vidljivi, da bi posredstvom opipljivih znakova kao npr. kroz odlaganje svega kvasnog i upotrebom opresnoka pomešanih sa gorkim travama, smirili telo i tako projavili svoju blagodarnost“.[11] Dakle, post sredom i petkom ustanovila je Crkva zbog svog velikog saučestvovanja u događajima stradanja i smrti Gospoda. Praznujući svake nedelje njegovo vaskrsenje, Crkva je ustanovila da se svake sedmice oživljavaju i veliki događaji stradanja i smrti Gospodnje koja je predhodila njegovom vaskrsu iz mrtvih.
Post srede i petka jednako je važan u Pravoslavnoj Crkvi kao i ostali njezini postovi. Ona nam strogo nalaže da čuvamo ovaj post i osuđuje one koji ga proizvoljno narušavaju. Na osnovu 69. pravila Apostola, „ako koji Episkop ili Prezviter ili Đakon ili Ipođakon ili čtec ili pojac ne poste svetu Četrdesetnicu pred Pashom, ili u sredu ili u petak, osim usled telesne nemoći: da bude izopšten. Ako, pak, mirjanin: da bude odlučen“. Mada se u ovom apostolskom pravilu post srede i petka navodi u kontekstu posta Četrdesetnice, ipak je post u ovim dvama danima blaži od Velikog posta. Jer, tokom Velikog posta propisano je suhojedenije, osim nekojih dana, dok post sredom i petkom, iako je i u Četrdesetnici predviđeno uzimanje hrane jednom dnevno do večeri, ipak ne zapoveda suhojedenije nego je dozvoljena kuvana hrana na ulju ili nešto slično, a u nekojim slučajevima sredom i petkom razrešena je i riba.[12] Ovako su post srede i petka čuvali i prvi hrišćani.[13]
 


 
NAPOMENA:

  1. 15. pravilo sv. Petra arhiep. aleksandrijskog, u knj. pravila Crkve.
  2. U pospanici Filipljanima.
  3. Stromata VII.
  4. O postu.
  5. Beseda X na knjigu Levitsku.
  6. U izloženju Katoličanske vere, HHP.
  7. Tertulijan, o molitvi Gospodnjoj, XIV.
  8. Sermo XXV.
  9. U izloženju Katoličanske vere HHII.
  10. Sermo IV. De jejunio Pentecostes.
  11. U besedi o Krstu, štampanoj u „Vaskrsnom Čitanju“ 18 nedelje po Pedesetnici, broj 26, 1837. godine.
  12. Crkveni Ustav, gl. 33, o razrešenju cele godine.
  13. Tertulijan, o postu. U izloženju Katoličanske vere, XXII, kod Epifanija.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *