NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Veliki post » DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

DANI BOGOSLUŽENJA (KNJIGA O POSTU)
PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

 
BOGORODIČNI POST
 
Mesec dana posle posta sv. Apostola, u Pravoslavnoj Crkvi nastupa višednevni Bogorodični post, ili Spaso-Bogorodični, obično nazivan Uspenski. Ustanovljen je pred dvama velikim praznicima: Preobraženja Gospodnjeg i Uspenja Bogomajke, a traje dve sedmice – od 1. do 15. avgusta. Crkva je usvojila i očuvala ovaj post rukovodeći nas ka duhovno-blagodatnom preobraženju i podražavanju Majci Božijoj koja je i sama pred svojim preselenjem na nebo neprestano postila i molila se. Mada se Bogomajka i inače podvizavala nas radi i postila, ne imajući potrebu u postu jer je sama čista i neporočna, ipak, predsaznavši o svom prestavljenju Ona, koja je nadvisila i premašila život Angela, projavila je sobom anđeosko uzdržanje, često moleći da se kroz božanskog Duha, blaženom dušom svojom, sjedini sa Sinom Svojim i postane tako naša zastupnica – a kada se približilo Njezino prestavljenje od nas, tada je naročito postila sagorevajući svetom ljubavlju ka Sinu. Stoga smo i mi obavezni da postimo u to isto vreme hvaleći je himnama, podražavajući joj i moleći je da nam bude zastupnica. Svoju istinsku ljubav ka Prečistoj Djevi Bogorodici posvedočavamo samo ako joj podražavamo.[1]
Zbog drevnosti praznika Preobraženja Gospodnjeg i Uspenija Presvete Bogorodice, ustanovljavanje posta pred ovim praznicima takođe datira iz drevnih vremena hrišćanstva. U besedi Lava Velikog, proiznesenoj oko 450. g., nalazimo jasno ukazivanje na post Bogorodični. U toj besedi Lav Veliki kaže: „Crkveni postovi su tako raspoređeni u godini da je za svako godišnje doba propisan svojevrstan zakon uzdržavanja. Tako je za proleće prolećni post – u Četrdesetnici; za leto letnji – u Pedesetnici; za jesen jesenji – u sedmom mesecu; za zimu zimski“ – sada Božićni.[2] Isti Svetitelj u svojoj drugoj besedi kaže da je jesenji post drevnog ustanovljenja.147[3] Na Konstantinopoljskom Saboru održanom 1166. godine pod predsedavanjem konstantinopoljskog patrijarha Luke, saglasno drevnim postavkama,[4] za sve pravoslavne hrišćane potvrđeno je da bez prekidanja čuvaju i poštuju Bogorodični post od 1. do 15. avgusta, i time je za svagda razrešena nedoumica o potrebi Bogorodičnog posta. Jer Valsamon, govoreći Saboru o tome, piše da se „tada neki od prisutnih kolebahu po pitanju broja dana za Uspenski i Božićni post. Zato je sam svjatjejšij Patrijarh potvrdio da, iako o broju dana ovih postova nigde pisanom rečju nije direktno ukazano, dužni smo onda da prihvatimo nepisano crkveno predanje i da postimo od prvog dana avgusta, i od četrnaestog dana novembra“.[5]
Strogošću svojih pravila Bogorodični post premašuje i Apostolski i Božićni post, ali je blaži od svete Četrdesetnice. Ponedeljkom, sredom i petkom, tokom Bogorodičnog posta, Crkva propisuje suhojedenije, dok utorkom i četvrtkom dozvoljava kuvanje bez ulja; subotom i iedeljom razrešava se na vino i ulje; u dan Preobraženja Gospodnjeg i na ribu.
Primedba: Tokom Bogorodičnog posta, kao i tokom Velikog, građanski zakon zabranjuje javne priredbe i spektakle. [6]
 
 


 
 
NAPOMENA:

  1. Odgovori Simeona Solunskog na neka pitanja.
  2. Sermo HVIII.
  3. Sermo HIV.
  4. Krmčija, deo 2., gl. 53. pitanje 1 i 4.
  5. Beverg. Pendect. tom2, scholia ad responsiones Patriarch. Nisolai.
  6. Vidi u Kodeksu Zakona, deo XIV, str. 177.

 
 

 
 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *