NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Veliki post » DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

DANI BOGOSLUŽENJA (KNJIGA O POSTU)
PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

 
POST STRASNE SEDMICE
 
Posle svete Četrdesetnice koja se završava u petak šeste sedmice Velikog posta, od starine je praksa da se odmah nadovezuje post Strasne sedmice.[1] „Vaskršenije Lazarevo, Cvetnu nedelju i svetu sedmicu spasonosnih stradanja, nastavljamo odmah od posta Četrdesetnice – kaže Simeon, ep. solunski – zarad najsvetijih Gospodnjih stradanja za nas pretrpenih, darujući nam njima bestrasnost.[2] Mada dan Lazarevog vaskršenija i ulazak Gospoda u Jerusalim ne pripadaju Strasnoj sedmici, ipak su i to dani plača i označavaju vrata kroz koja idemo ka stradanju Spasitelja. Na dan vaskršenija Lazarevog, Gospod se i sam uzbudio, zaplakao i zaridao u sebi i došao na Grob, a od toga dana upravo Judeji odlučiše da Ga ubiju. Na oko dan hoda do Jerusalima, Gospod je video grad i zaplakao se nad njim (Lk 13:34). Po ulasku Gospoda u Jerusalim, arhijereji i književnici gledahu da Ga pogube (Lk 19:47). Pošto je post svete Četrdesetnice ustanovljen po primeru Gospoda koji je četrdeset dana postio, post Strasne sedmice je ustanovljen po Njegovoj zapovesti: „Doćiće dani kada će se uzeti od njih Ženik i postiće u te dane“ (Lk 5:35). U Apostolskim ustanovama o postu Strasne sedmice, kaže se: „Gospod nam je zapovedio da postimo tih šest dana zbog nečastivosti i zlobe Judeja, pozivajući nas da tugujemo i plačemo za ogrehovljenima. On je i sam plakao za njima, jer nisu poznali vreme u kome ih je posetio. Sredom i petkom je Gospod utvrdio da postimo zbog uspomene na Njegovo hvatanje i stradanje. Praktikovanje posta u sedmi dan posle kukurikanja petla nije zbog toga što u subotu, koja je ustvari odmor posle stvaranja sveta, treba postiti, već što u tu jednu subotu treba postiti iz prostog razloga jer je i sam Tvorac tada bio u grobu. I Judejci su na sami praznik uhvatili Gospoda i tako se ispunilo napisano: „Položiše znamenja svoja posred praznika svoga, i ne poznadoše“ (Ps 73:4). Znači, treba da plačemo i zbog njih što nisu poverovali u došavšeg Gospoda već su odbacili Njegovo učenje postavši tako nedostojni spasenja.[3] Sve su to razlozi što postimo u danima Strasne sedmice, hraneći se jedino hlebom, solju, voćem i vodom; uzdržavajte se u te dane od vina i mesa: to su dani plača, a ne veselja. Petak i subotu provedite u punom postu, a ako je moguće pokušajte da ništa ne okusite do oglašenja petlova. Ako neko ne može da provede dva dana u postu, bez hrane, onda neka ovaj post primeni, u krajnjoj meri, samo na subotu. Jer, Gospod kaže: kada se uzme Ženik od njih, tada će postiti. U ove, pak, dane Gospod je bio uzet i na krstu razapet i postavljen među bezakonike.[4] Sveti Dionisije, arhiep. aleksandrijski (oko 260.G.), piše: “ Do vremena vaskrsenja Gospoda našeg, postom treba umiriti dušu; to svi jednodušno prihvataju. Uostalom i svih šest dana Strasne sedmice ne provode svi jednoobrazno: jedni sve ove dane provode bez hrane, drugi, pak – dva dana, neki – tri dana, neki
– četiri, a neki ni jedan“.[5] „Šest dana Pashe (Strasnu sedmicu) – kaže sv. Epifanije Kiparski
– sav narod provodi u suhojedenju hraneći se samo hlebom, solju i vodom, i to – uveče;
– revnosniji drže post po dva, po tri, i po četiri dana, a neki i celu sedmicu, sve do kukurikanja petlova u noći
na dan vaskrsenja. U ovoj sedmici služi se šest
svenoćnih bdenija i šest Liturgija, koje se u Četrdesetnici produžavaju do večeri“ ,[6]
Saobrazno Apostolskim i građanskim postavkama, i Pravoslavna crkva u Strasnoj sedmici propisuje post drugog stepena – suhojedenije, a u petak i u subotu, potpuno ne uzimanje hrane, za one koji to mogu da izdrže.[7]
 


 
NAPOMENA:

  1. Sop81. aroz1. 1LJ. V, sar. 12. Vidi i napred.
  2. Novaja Skrižalj, o sv. Četrdesetnici, par. 6.
  3. Lib. V, sar. 1.
  4. Lib. V, sar. 17.
  5. U prvom pravilu u knjizi Pravila.
  6. U izloženju Katoličanske vere, XXII. Efes. XXIX, V, o
    monasima.
  7. Crkveni usgav na Veliki petak.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *