NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Veliki post » DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

DANI BOGOSLUŽENJA (KNJIGA O POSTU)
PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

 
VLADANJE POBOŽNIH HRIŠĆANA TOKOM ČETRDESETNICE
 
Pravila posta koja je Crkva propisala u svetoj Četrdesetnici, drevni hrišćani su nastojali da ispunjavaju u svoj njihovoj sili i strogosti, smatrajući upravo sv. Četrdesetnicu najpogodnijim vremenom za podvig i bogaćenje u Bogu.[1] Dani svete Četrdesetnice od davnina behu sasvim različiti od dana ispred i iza nje. Pred nastupanjem posta svete Četrdesetnice, sv. Zlatousti je poučavao: „Praznujemo danas svetli praznik i sabranje nam je toržestvenije nego obično. Koji je razlog tome? To je delo predstojećeg i dolazećeg nam posta. On nas je sve sabrao u očev dom; on je priveo porodici i one koji zabludeše. Pa ako, tek nailazeći post toliko revnosti u nama pobuđuje, koliko tek radosti i strahopoštovanja će nam podariti kada njegovo vreme nastupi“?[2]
Kada je post sv. Četrdesetnice nastao, Zlatousti je onda ovako besedio: „Sada više nigde ne čujemo žamor, niti buku, tranžiranje mesa, niti, pak, užurbanost kuvara; sve je to prestalo i naš grad liči na časnu, skromnu i mudru ženu. Kada razmislim o iznenadnoj promeni koja je nastala i, kada se setim jučeršnje vreve, onda mi je jasna sila posta koji je, ušavši u savest svakoga od nas, izmenio naše misli, očistio um, kako starešinama tako i običnim ljudima, ne samo slobodnim, nego i slugama, ne samo muškima, nego i ženama, bogatašima i siromasima. Zašto samo pomenuti starešine i obične ljude? Ta post je izmenio čak i savest obučenog u diademu, kao i savest njemu poslušnih. Danas ne vidiš više razliku na trpezi siromaha i bogataša; kod svih je pripremljena obična hrana bez obzira na prohteve i mogućnosti; običnoj trpezi sada se pristupa sa većim oduševljenjem nego li ranije kada je bilo postavljeno obilje raznovrsne hrane i vina“.[3] U jednoj drugoj besedi koju je ovaj Svetitelj proizneo posle sv. Četrdesetnice, kaže se: „Ne pruža li nam post sobom pravo blago? Svagde je mir i spokojstvo; nisu li naši domovi bili bez žurbe, komešanja i galame? Ali još i pre stupanja u dom, isposnikov duh je osetio spokojstvo; da, i grad čak blagovesti isto blagostanje i mir kakvi bivaju u dušama i domovima našim; uveče se ne čuje ulično pevanje, niti se po danu vidi sujeta i pijanstvo; nema ni galame ni svađe; na sve strane je velika tišina. Sada, pak, nije više tako: od najranijeg jutra čuje se vreva, galama i lupa kuvara, i kao u domovima, tako je i u dušama našim veliki metež, pošto nam se usled zabave pokreću unutrašnje strasti i rasplamsava se plamen neporočnih želja. Zbog toga treba žaliti za prošavšim postom koji je sve ovo obuzdavao; no, ako smo podvig posta i okončali, ne prekratimo u sebi ljubav prema njemu i ne izbrišimo ga podpuno iz svoga sećanja“.[4]
Kod starih hrišćana post se u danima Četrdesetnice najvećim delom sastojao u jedenju suve hrane uveče, a vrlo često čak i svakodnevno u čemu se po pravilu Crkve oduvek, a i sada, ogledao najstrožiji post.[5] Jerma, pisac I veka, u knjizi „Pastir“, piše da su prvi hrišćani tokom Četrdesetnice „samo uveče, jednom na dan, uzimali hranu, uzdržavajući se pri tom od vina i lakome hrane, provodeći tako vreme posta u tihovanju i molitvi.[6] Sv. Vasilije Veliki piše ovako Luciju Betiku: „Ti ne jedeš meso, uzdržavaš se od vina, čekaš veče da bi uzeo hranu“. Sv. Zlatousti govori: „Mnogi saučestvuju jedan drugome u uzdržavanju od hrane; neki i po dva dana ništa ne okuse, dok neki, pak, ne ukloniše sa trpeze samo vino i meso, nego i kuvanu hranu, hraneći se tokom Četrdesetnice samo hlebom i vodom“.[7] Paladije, ep. jelenopoljski, VI vek, piše: „U vreme Četrdesetnice svaki monah uzima na sebe različiti podvig – jedan prima hranu samo uveče, drugi, svakih pet dana“ .[8]
Drevni pravoslavni hrišćani, tokom sv. Četrdesetnice do te mere se uzdržavahu od mrsnih i mlečnih jela, da ih ni neka nevolja nije mogla navesti da naruše crkvena pravila posta. Sveti Zlatousti o strogom čuvanju Četrdesetnice među savremenicima svojim, kaže: „Neki, ako ih bilo ko tokom posta, ma i hiljadu puta zadržava i nudi da piju vino ili, pak, okuse neprimerenu hranu, radije će sve otrpeti nego da okuse zabranjenu hranu“.[9] Jednom prilikom imp. Justinijan je zbog nestašice životnih namirnica u Vizantiji odobrio da se tokom druge sedmice posta prodaje meso. I mada je ovo bilo opravdano zbog prilika, blagočestivi narod ipak nije ništa od ponuđene hrane kupio i koristio za jelo, odlučivši da pre otrpi glad nego li da odstupi od otačkih običaja.[10] U besedi Teodora Studita treće nedelje posta sv. Četrdesetnice (IX v.), podseća se na nasilje koje Bugari preduzeše prema hrišćanima zbog njihovog upornog odupiranja pritisku da u vreme posta koriste mrsnu hranu.[11]
Primere strogog provođenja Četrdesetnice naša narodna istorija nam daje u svim staležima prošlih vremena. Car Aleksej Mihajlović, u vreme Velikog posta obedovao je tri puta tokom sedmice: u četvrtak, subotu i nedelju. Ribu je jeo samo dva puta tokom posta. Osim toga, za hranu nije upotrebljavao ništa mrsno ponedeljkom, sredom i petkom.[12] Do danas se poštovanje Velikog posta, kao i njegov značaj, ogledaju i u tome što se prvi ponedeljak u koji post i počinje, naziva – čistim.
Uopšte, jedenje mesa, mleka i jaja, tokom Četrdesetnice, sebi su dozvoljavali samo neki usled lične samovolje, ili krajnje slabosti, ili, pak, usled nepoznavanja crkvenih pravila posta.[13]
Shodno strogom uzdržavanju koje je pravoslavna Crkva propisala tokom Velikog posta, ona nam savetuje još da istovremeno provodimo i najuzvišeniji duhovni post koji potvrđujemo delima ljubavi prema Bogu i prema bližnjima – bogomislijem, čitanjem Božije reči, molitvom, celomudrijem, dobročiniteljstvom i udaljavanjem od svega onoga što bi nas moglo omesti u duhovnom podvizavanju. Dane Četrdesetnice Crkva naziva pogodnim vremenom za očišćenje duše i tela, vremenom uzdržavanja od strasti, vremenom očekivanja i uzdanja u vaskrsenje.
Propisijući pravila o nejedenju i o suhojedenju, Crkva se postojano trudi da nam obznani kako sami telesni post bez duhovnog, odnosno, jednostrano uzdržavanje od hrane i pića bez uzdržavanja od strasti, bez istinske molitve, iskrenog i strogog kajanja, celomudrija i ostalih vrlina, ne donosi isposniku nikakvu korist. Jedna crkvena pesma kaže: „Dušo moja, budeš li se uzdržavala samo od hrane, a ne očistiš li se i od strasti, zalud se raduješ zbog nejedenja; ako ne ispraviš krivicu, bićeš kao lažljiva omrznuta od Boga, i upodobićeš se zlim demonima gore nego oni koji jedu“.
U starini, tokom Četrdesetnice, kako oglašeni tako i verni, truđahu se da svoju savest očiste postom, skrušenošću i suzama radi grehova svojih, molitvom, milostinjom, krštenjem, miropomazanjem, pokajanjem i zajedničarenjem (pričešćem). Čak i oni, koji do tada behu nemarni prema sebi i prema svojim delima milosrđa trudili su se da Veliki post provedu u kajanju, sozercanju, očišćenju od grehova, pristupajući, uz dužno poštovanje, sv. Tajnama. U strogosti telesnog posta obavezno treba da se ispolji i obilni izvor duhovnog posta. “ Sav naš trud neka bude na spasenje duše – govori sv. Zlatousti – i o tome na koji način da obuzdamo telesne pohote, kako da savršimo istinski post, tj. uzdržanje od zla, u čemu se i sastoji post. Uzdržavanje od hrane nam je potrebno da bismo oslabili snagu tela čime ćemo i samo telo pokoriti sebi. Onome koji posti, najvažnije i najnužnije je da obuzdava gnev, da se vaspitava u krotosti i snishodljivosti, da ima skrušeno srce, da odbaci zle misli i prohteve, da preispita svoj um i svoju savest o tome šta smo dobro učinili prošle sedmice, a šta ove; kakvu smo korist imali; koji smo svoj nedostatak ispravili tokom ovih dana. Eto, to je istinski post“.[14] „Dani sv. Četrdesetnice, ako pravilno razmotrimo – kaže bl. Avgustin – označavaju život ovog veka, kao što i dani Pashe izobražavaju večno blaženstvo. Tokom Četrdesetnice imajmo skrušenosti, a na Pashu ćemo se ispuniti radošću: tako smo isto dužni i u ovozemaljskom životu da se kajemo, kako bismo u budućem zadobili večna dobra. Znači, svaki od nas je dužan da tokom ovozemaljskog života uzdiše i tuguje zbog svojih grehova, da plače, da pruža milostinju. Ali ako nas u tome svakodnevno ometaju životne tegobe, onda u krajnjem slučaju, potrudimo se da bar u danima sv. Četrdesetnice ispunimo naše srce sladostima Božijeg zakona. U vreme žetve sabiramo hranu za telo, a u danima Četrdesetnice, kao vremenu duhovne žetve, sabirajmo hranu za dušu svoju, radi zadobijanja večnog života. Lenjivac koji za sebe ništa ne prigotovi na vreme, cele godine trpi glad; isto će ovako trpeti večnu žeđ i tešku bedu svaki onaj koji postom, čitanjem Pisma i molitvom, ne ispuni nastalo vreme određeno za sabiranje duhovne pšenice i nebeskog pića duši svojoj. Dakle, braćo, u krajnjem slučaju udaljimo od sebe životne tegobe bar u ovo malo dana sv. Četrdesetnice: prekratimo telesna zadovoljstva i uklonimo od sebe primamljivosti ovoga sveta zatrovane jadom. Na mesto praznih razgovora, razvratnih razonoda i budalaština, zanimajte se pobožnim pričama iz Svetog pisma. Taj vremenski interval, koji obično provodimo bez staranja za dušu iskoristimo za posete bolesnicima, za zatočene u tamnicama, za primanje stranaca i za izmirenje sa protivnicima“.[15]
Naročito dela milosti i dobročinstava bližnjima u vreme posta, po rečima učitelja Crkve, priliče mu i uzvišavaju ga. Osvećujući i uzvišavajući dušu svoju u vreme posta radi obnovljenja i ukrepljenja života u Bogu, moramo to vreme propratiti odricanjem od mnogih ovozemaljskih uživanja i blagostanja kako bismo se oslobodili privezanosti za zemaljska blaga, kao što je to slučaj u danima mrsa. Dok se uzdržavamo od hrane, pića i ostalih zadovoljstava, po zakonu Crkve obavezni smo da hranimo siromahe – ostacima hrane koja nam pretekne usled podviga posta. Drevni hrišćani čineći dela hrišćanske milosti u vreme posta, hranu koja je postom ušteđena, a pripremljena je za ishranu tokom Četrdesetnice, razdavali su sirotima.[16] Origen naziva blaženim onoga koji posteći hrani sirotoga, „pošto je takav post veoma ugodan Bogu“.[17] „Nemoj mi kazati – kaže Zlatousti – toliko i toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, vino nisam ni okusio, oblačio sam rite; nego mi kaži da li si od gnevljivoga postao krotak čovek, od žestokog blagonaklon. Ako si ispunjen zlobom, zbog čega i dalje iznuravaš svoje telo? Ako je u tebi i dalje zavist ili ljubomora, kakva je korist od toga što samo vodu piješ? Ako je duša kao gospodarica tela – u zabludi, zbog čega mučiš njezinu sluškinju – utrobu? Ne projavljuj besplodni post: jer sam telesni post neće te odvesti na nebo ukoliko nije propraćen svojom sestrom -milostinjom, koja nije samo njegova saputnica i saveznica, nego i njegova kočija! Od kuda znamo sve ovo? Iz reči koje je Angeo kazao Korniliju kapetanu: „Molitve tvoje i milostinje tvoje, uziđoše na spomen pred Bogom“ (Dela 10:4).[18] „Ti postiš?! Potvrdi mi to svojim delima. Pitaš, kojim delima? Ako vidiš siromaha, podaj mu milostinju; ako vidiš da ti je prijatelj zadovoljan i radostan, nemoj mu zavideti; neka ne poste samo usta tvoja, nego i duša i sluh i noge i ruke i svi udovi i članovi tvoga tela.[19] Za isposnika je najbitnije da bude milostiv i širokogrud: da u milostinji pokazuje veliku dobrotu, a iz duše svoje da izgoni zlobu prema bližnjima“.[20] Sveti Grigorije Dvojeslov kaže: „Gospodu je ugodan takav post koji je sjedinjen sa milosrđem prema ubogima i ljubavlju prema bližnjima. Zato sve ono što budeš odvajao od sebe u vreme posta, dužan si da podeliš braći, kako bi to čime obuzdavaš svoje telo, sirotima poslužilo na korist. Ko ne razdeljuje hranu siromasima, poistovećuje sebe sa onima koji jedu i piju; takav ne posti radi Boga, pošto hranu koje se lišava tokom posta ne razdeljuje siromasima, nego je čuva za sebe kada post prođe, a hrana je zajednički dar Tvorca.“
Strahopoštovanje prema Bogu od kojeg naročito u vreme posta očekujemo oproštaj i milost, a sa njim i ljubav prema bližnjima, sa kojima smo u vreme posta dužni uspostaviti mir i prijateljstvo, u starini su išli dotle da su u vreme Četrdesetnice prestajala sva telesna kažnjavanja za učinjene prestupe; takođe su i sama sudska ročišta krivičnih i ostalih prekršaja, zbog kojih odluka bi neminovno sledovalo kažnjavanje prestupnika, obustavljana, osim ako samo proganjanje prestupnika nije bilo delo milosrđa prema bližnjima, kao napr.: progon morskih razbojnika koji su otimali hranu i životne namirnice prevožene iz Afrike u Rim.[21] U ovom poslednjem slučaju rad suda nije odlagan. Istinski post nije služio samo kao izvor čovekoljubija prema ništima i sirotima, nego treba da služi i kao vreme u kome se oslobađamo sujete, a istovremeno umnožavamo i životno blago.
 


 
NAPOMENA:

  1. U 24. Zlatoustovoj besedi na knj. Postanja, 7.
  2. U petoj besedi o pokajanju ili o postu, o proroku Joni i trima mladićima, 1. Sv. Jovan je još govorio o postu u četvrtoj besedi na knj. Postanja, 1.
  3. U drugoj besedi na knj. Postanja, 1.
  4. U prvoj besedi o Ani, 1.
  5. Pedeseto pravilo Laodikijskog Sabora.De vita clericorum et sacerdotum ad Nepotianum Hieronymus.
  6. Similitud. V.
  7. U jedanaestoj besedi u vezi izbacivanja car. stat. – Š,par. 15, i u 22. besedi u vezi izbacivanja car. stat. -XIV, par. 1.
  8. Lavsaik 19.
  9. U 13. besedi, po izbacivanju carskih statua V, par. 12.
  10. Cedreni Compendium sub anno XIX Justiniani. Crkvena istorija Nikif. knj. HVP, gl. 32. Varonii annal 545.
  11. U Slovenskim rukopisima koji u sebi sadrže oglašenje Teodora Studita, ta beseda je 51., a u Latinskom prevodu (Biblioth. Patrum) LXIII
  12. Kollis, gl. 3.
  13. Četvrta beseda za oglašene sv. Kirila Jerusalimskog,par. 27.. Ist. Sokrat. knj. 5., gl. 22.
  14. U osmoj besedi na knj. Postanja, 4, i u 11., 2.
  15. Sermo LVI de tempore.
  16. Ignjatije Bogonosac u poslanici Filipljanima.
  17. Beseda 10. na knj. Levitsku.
  18. Beseda 72. o postu i molitvi.
  19. U 10 besedi u vezi izbac. car. stat. – P, 4.
  20. U osmoj besedi na knj. Postanja, 4.
  21. Cod. Theod. lib. IX, tit. XXXV, leg. IV, Cod. Justin.lib.III, tit.XII leg. VI
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *