ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА (КЊИГА О ПОСТУ)
ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ
ЦРКВЕНА ПРАВИЛА ПОСТА
Узводећи нас на поприште светог поста Црква је за нас још од апостолских времена поставила правила за пост,[1] побуђујући и оспособљавајући нас тиме да подражавамо посту Господа нашег Исуса Христа, ради обнављања и утврђивања духовног јединства са њим. На VIII толедском Сабору, око 653. године, VIII правилом је утврђено следеће: “Сви који се без крајње нужде реше да током Четрдесетнице користе месо за исхрану, лишавају се причешћа и забрањује им се једење меса током целе године”.[2] Педесетшесто правило трулског или Шестог васељенског сабора утврђује ” да Црква Божија, у целој васељени, поштујући једнообразност, савршава пост и уздржава се, како од свега закланог, тако и од јаја или сира, који су такође производ тога од чега се уздржавамо”. Подобно старозаветној Цркви која је у своје вишедневне празнике заповедала да се први и последњи дан празника што свечаније прослављају, и хришћанска Православна Црква, прописујући чување Великог поста у целини, одувек заповеда да се неке седмице поста освећују нарочитом строгошћу. Свети Кирило Јерусалимски у ХVIII беседи оглашенима, поучавајући их током Четрдесетнице, каже: “Могли бисмо много говорити, али због замора који је настао од дугог поста бившег у петак, од многог бдења, казаћемо само овлаш, не бацајући много семена”. До дана данашњег Православна Црква посебно прославља прву и последњу седмицу Великог поста заповедајући у прва два дана прве седмице Четрдесетнице највиши степен поста потпуно уздржање.[3] У осталим данима Четрдесетнице, осим суботе и недеље, Црква је поставила други степен уздржања, а то је узимање суве хране само једном дневно увече. За суботу и недељу разрешен је трећи степен поста, тј. употреба куване хране са уљем, два пута дневно. Последњи и најлакши степен уздржања, тј. једење рибе, дозвољава се само на празник Благовести Пресвете Богородице, сем ако није време Страсне седмице, и на празник Цвети.[4] Дакле, пост током св. Четрдесетнице, по правилу Цркве,[5] не састоји се само у уздржавању од мрсне и млечне хране, него чак и од рибе; огледа се у сухоједењу, а током прве седмице у сухоједењу једном дневно. Употребу меса, млека, сира и јаја током Четрдесетнице, сагласно апостолском предњу, забранио је Васељенски Сабор.[6]
Нарушитеље свете Четрдесетнице Црква строго осуђује. ” Ако монах својим лакомством разори Четрдесетницу једењем рибе, осим на Благовести и на Цвети: нека се не причести св. Тајнама ни на саму Пасху; нека се две наредне седмице каје са 300 поклона дневно.[7] Ако Епископ или Презвитер или Ђакон или Ипођакон, чтец или појац, не пости четрдесет дана, нека се избаци. Ако, пак, мирјанин не пости, нека се одлучи”.[8] По примеру Исуса Христа који је и сам без прекида постио четрдесет дана, Црква и свети Оци заповедају да и ми постимо све дане св. Четрдесетнице, а не само неколико дана, изобличавајући све оне који самовољно одабирају у којим седмицама ће постити. Св. Амвросије Милански каже: “Многи од верујућих, током Четрдесетнице мало посте па затим мрсе, или се, пак, једне седмице преједају, а следеће седмице се уздржавају. Таквима сам дужан да кажем како се узалуд уздају у свој пост, пошто је он некористан; иако се они повремено уздржавају и не једу мрсну храну нека знају да тако неће угодити Богу, јер не посте целу Четрдесетницу. Због тога проводимо ово свето време опрезно и строго, тј. нека не прође ни један дан без поста, нити једна седмица без бдења; јер Четрдесетницу савршава само тај који у посту и бдењу дочекује Пасху. Као што у неко друго време уздржавање има својих заслуга и користи, тако нарушавање поста током Четрдесетнице јесте грех, из разлога што је пост у првом случају добровољан, а овај је неопходан; први зависи од воље, а последњи је озакоњен; првоме нас убеђују, а на последњи нас побуђују”.[9]
Пастири Цркве строго су изобличавали чак и оне вернике који су постили сву Четрдесетницу, али су при томе бирали префињену храну. “Постоје и такви чувари Четрдесетнице – каже бл. Августин – који више пробирљиво него ли благочестиво проводе њезине дане. Они пре траже нова задовољства (у храни) него што обуздавају трошно тело. Богатим и драгим им избором различитих плодова они настоје да надокнаде разноврсност најукусније трпезе. Страше се посуда у којима су раније кували месо, а не ужасавају се своје телесне похоте”.[10]
Али, делујући у духу љубави и милосрђа Господа Исуса Христа, Православна Црква не налаже правила поста у свој строгости онемоћалим особама, нити, пак, оне који не посте због своје слабости одстрањује од учешћа у духовној радости причешћа и Пасхе. Правила поста од најранијих дана имају своју обавезност првенствено за здраве чланове Цркве.[11] Деца, болесници и остарели чланови Цркве који не могу да држе пост како Устав налаже, не лишавају се због тога мајчинског милосрђа св. Цркве која делује у изобилном духу љубави свога Владике и Господа. Тако Устав Цркве о чувању поста прве седмице Четрдесетнице, каже: “У понедељак не треба јести, а тако и у уторак. Који могу да издрже нека посте (овако) до петка. Слаби нека чувају прва два дана св. Четрдесетнице, а у уторак после вечерња нека једу хлеб и хлебни квас. Овако нека чине и остарели”. У 69. правилу св. Апостола, о чувању Четрдесетнице, пише: “Ако неко не пости целу Четрдесетницу нека се одлучи, осим уколико није болестан; слабој особи је дозвољено да због немоћи куша масло и вино”. Болесницима који се кају Црква увек спремно пружа помоћ ради радосног сједињавања са Господом, а у светли дан Пасхе свима узвикује: “Уђите у радост Госпoда свога, уздржљивци и лењивци, празнујте дан; и који сте постили и који нисте, радујте се данас. Нека ни један грешник не плаче, јер опроштај нам је из гроба засијао”.[12] Дакле, само болест, детињство, старост и уопште слабост, могу да послуже као изговор за нарушавање поста.
Међутим, они који су телом слаби, заједно са осталим верујућима имају обавезу да у Четрдесетници држе духовни пост, да се уздржавају од греха и да творе дела милосрђа и љубави. Свети Златоусти говори: “Предпоставимо, ти ниси кадар да услед телесне слабости постиш; али, кажи ми, због чега ниси измирен са непријатељима? Зар ћеш се и у томе извињавати и правдати телесном слабошћу? Ако према било коме задржиш непријатељство и завист, чиме ћеш се оправдати? По том питању се не можеш правдати нарушеним здрављем! Ако ти кажу: пости! извињаваш се обично телесном слабошћу; кажу ти: подај милостињу сиротима изговараш се обавезом школовања деце своје и личном оскудицом; ако ти кажу: ревносно иди у храм, изговараш се обавезама и животним тегобама; ако ти кажу: пажљиво слушај поуке и схвати њихову силу, извињаваш се својом неписменошћу; ако ти кажу: саветуј пријатеља, одговараш да он не хаје за твоје савете, јер, много пута си му говорио и све је било узалуд. Мада и неуверљива, ипак су све то изговарања. Али, ако ти кажу: престани се гневити чиме ћеш се изговорити? Ни слабим здрављем, ни сиромаштвом, ни неписменошћу, ни обавезама ничим се не можеш изговорити и оправдати, и због тога је твој грех од свих најмање опростив”.[13]
НАПОМЕНА:
- 69. правило светих Апостола.
- Око 800. године, на Западу почеше у Великом посту користити за храну јаја и млечну храну, а до 1200. године ова незаконита пракса је тамо постала свеопштом. Веrgier.Dictionnair. theolog. careme.
- Шестог Вас. Сабора, правило 56.
- Црквени устав гл. 32. Гангрског Сабора правило 19.
- 69. правило св. Апостола.
- О степенима поста види напред.
- Црквени Устав, глава 32. Чин св. Четрдесетнице у понедељак прве седмице.
- Педесето правило Лаодикијског Сабора.
- У беседи пред Четрдесетницом.
- CLVII et LVI sermon. de tempore.
- Требник, о причешћу болнога.
- Златоустово огласитељно слово на дан Пасхе.
- Беседа 26. у вези избацивања царск. стат. 18., пар. 1 и 7.