NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Veliki post » DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

DANI BOGOSLUŽENJA (KNJIGA O POSTU)
PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

 
DREVNOST ČETRDESETNICE
 
Četrdesetodnevni post, po ugledu na Gospoda, ustanovila je Crkva u vreme Apostola, kao što se to vidi iz 69. pravila Apostola, koje zapoveda da se posti sva Četrdesetnica pred Pashom. Sem toga, o apostolskom ustanovljavanju svete Četrdesetnice svedoče i drevni pisci stare Crkve, ili, pak, direktno ukazuju na čuvanje velikog posta po predanju Apostola, kao što čini blaženi Jeronim,[1] sveti Kirilo Aleksandrijski,[2] i drugi pisci IV veka; ili, pak, svedoče o čuvanju ovoga posta od strane svekolike apostolske Crkve prvotne, kao: sv. Ignatije Bogonosac, I vek,[3] Viktor, ep. rimski, II vek,[4] Dionisije Aleksandrijski i Origen, Š vek,[5] i još mnogi drugi.
U svedočanstvima drevnih pisaca Crkve nalazimo i to da sveta Četrdesetnica koju ustanoviše Apostoli i koju držahu svi pravoslavni hrišćani prva tri veka, od samog svog početka pa do naših dana traje četrdeset dana. O četrdesetodnevnom trajanju njezinom u svim hrišćanskim vremenima, osim 69. pravila Apostola, svedoče još pravila i pisci Crkve potonjih perioda, napr. peto pravilo prvog Vaseljenskog sabora, pouke sv. pastira i učitelja Crkve četvrtog veka, kao: sv. Kirila Jerusalimskog, [6]sv. Grigorija Bogoslova,[7] sv. Amvrosija Milanskog,[8] sv. Zlatousta,[9] bl. Avgustina,[10] itd., koje pouke su oni proiznosili u danima Četrdesetnice. U svim ovim poučnim besedama ovaj post se u hrišćanskom svetu predstavlja kao četrdesetodnevni post; i ovoliko njegovo trajanje u drevnim vremenima, kod pravoslavnih hrišćana smatrano je za apostolsko i za zakonito.
Sveti Oci nam objasniše i to, zbog čega je Gospod ozakonio da postimo baš četrdeset dana. Tako u svojoj poučnoj besedi oglašenima, sv. Kirilo Jerusalimski govori ovako o sv. Četrdesetnici: „Toliko godina si proveo u zaludnom trudu ovoga sveta; zar ne možeš četrdeset dana posvetiti molitvi, na korist duše svoje? Imaš dovoljno vremena za to: četrdeset dana je za pokajanje određeno“.[11] „Zbog čega postimo četrdeset dana -pita sv. Zlatousti, i odgovara – ranije su mnogi ležerno pristupali tajnama, od prilike do prilike, a najviše su to činili u vreme u koje je Hristos ustanovio tajnu pričešća. Videći štetu od takve ležernosti, Oci se sabraše i odrediše četrdeset dana za post, molitvu, pouku, molitvena sabranja, da bismo se svi mi pažljivo očistili u pomenutim danima, molitvom, milostinjom, postom, bdenjima, suzama, ispovedanjem grehova i drugim dobrim delima, te da bismo dostojno i čiste savesti pristupili pričešću“.[12] „Zbog čega je potrebno da postimo četrdeset dana – pita sv. Amvrosije Milanski? Poznato je da je u Nojino vreme radi pogibelji razvratnog naroda, iz otvorenih ustava nebeskih, kiša lila tokom četrdeset dana: podražavajući ovome i Gospod nama daje Četrdesetnicu kako bismo se tokom tih dana orosili kišom milosrđa izlivenom na nas iz otvorenih nebesa, radi istrebljenja naših nepravdi i učvršćenja u milosrđu. Još je znano da se izrailjski narod u pustinji hranio mannom tokom četrdeset godina. Taj broj je toliko blagotvoran da je otvorio nebo i spasao pravednoga Noja i nahranio sinove Izrailjeve. Iz tih razloga i mi držimo Četrdesetnicu kako bi se i nama otvorila nebesa i orosila nas duhovna blagodat i osnažila manna duhovnih tajni“.[13] Bl. Avgutin kaže: „Sveštenu Četrdesetnicu u očekivanju Pashe sav svet savršava sa osobitom pobožnošću. Ove svete dane Četrdesetnice dužni smo i mi, braćo, provoditi u savršenom strahopoštovanju, ne plašeći se njezine dužine trajanja; što više dana posta, što je lečenje celovitije, što je dugotrajnije poprište uzdržanja, to je zadobijanje spasenja obilnije. Bog – Lekar naših duša – ustanovio je pobožnim ljudima najpogodnije vreme za slavoslov, a grešnicima za molitvu; jednima da zadobiju pokoj, drugima da izmole oproštaj. Blagoprijatno vreme Četrdesetnice niti je kratko za slavoslov, niti je dugo za umilostivljenje. Sveto i spasiteljno poprište Četrdesetnice[14] jeste vreme kojim se grešnik, kroz pokajanje, privodi Božijem milosrđu, a pobožan čovek pokoju. U tim danima Božanstvo se umilostivljuje, nedostatak se uklanja, a pobožnost i vrlina bivaju nagrađeni. Sve je tada otvoreno: i nebesa da bi pomilovala, i grešnik da bi se ispovedio, i jezik da uznese molitvu. U starini, kada se nečastivost ljudska rasprostranila po licu zemlje Bog je tokom četrdeset dana izlivao kišu iz nebesa te je voda potopila zemlju. Kao što je tada kiša padala četrdeset dana da bi se svet očistio, isto tako i sada Božije milosrđe određuje četrdeset dana, da bi se čovek očistio“.[15] Čuvanjem Četrdesetnice Pravoslavna Crkva, po rečima njezinih pisaca, kao da prinosi Bogu desetak od dana u godini.[16] „Ispitajmo – kaže sveti Grigorije Dvojeslov – zbog čega je potrebno postiti četrdeset dana?[17] Znamo da su Mojsije i Ilija – prvi, pred primanjem zakona, a drugi, u pustinji, postili po četrdeset dana. Razlog za četrdesetodnevni post je taj, što deset zapovesti Božijih možemo ispuniti samo ako naš život saobrazimo evangelskom učenju zapisanom u četiri knjige (deset pomnoženo sa četiri daje četrdeset); ili, dužni smo tokom četrdeset dana da iznuravamo svoje telo zato što nas telesne pohote naše, sastavljene od četiri stihije, navode na narušavanje zapovesti Božijih zapisanih u deset tačaka; ili, najzad, zbog toga nam je zapoveđena Četrdesetnica što se od početka posta do sv. Pashe broji šest nedelja (sedmica)[18] koje imaju četrdeset dana: ali ukoliko iz broja ovih dana izbacimo šest vaskrsnih dana u kojima se post ne drži, ostaje nam samo tridesetšest posnih dana; a pošto se ceo godišnji krug sastoji iz tristotinešezdesetpet dana, mi kao da desetinu Godine posvećujemo Bogu pošto, koristeći celu godinu za dela života, tokom desetog dela godine mi sebe prinosimo Bogu na žrtvu. Zbog toga, kao što smo dužni po zakonu Bogu davati desetak od svoje imovine, potrudimo se da i deseti deo godišnjeg vremena takođe njemu posvetimo obavezujući sebe, koliko možemo, da umrtvljujemo telo svoje zajedno sa telesnim strastima i pohotom, da budete, po reči ap. Pavla, Bogu živa žrtva“.
 


 
NAPOMENA:

  1. Epist. ad Marcellam adversus Montanum.
  2. U sedmoj pashalnoj besedi.
  3. U poslanici Filipijcima.
  4. Eutychii Alexandrin.Chron. tom I, r. 362.
  5. U knjizi pravila, 1. pravilo, Origen Š, Beseda X na knjigu Levitsku.
  6. U prvom oglasiteljnom slovu, par. 5.
  7. Himne na ćutanje u vreme posta.
  8. Sermo LVII
  9. Beseda 26, par. 20.
  10. Sermo 253.
  11. Predoglasiteljna beseda, par. 4.
  12. Treća beseda protiv Judejaca i dvadesetšesta beseda, par. 20.
  13. U besedi pred Četrdesetnicom.
  14. U besedi na Četrdesetnicu, u zbirci beseda, 209.
  15. LXIX sermo de tempore.
  16. Kassijan, collat. XXI, sar. 25.
  17. U besedi pri stupanju u Četrdesetnicu.
  18. Ovde se isključuje sedmica strasti Hristovih, po brojanju zapadnih.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *