NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

9. novembar po julijanskom kalendaru

22. novembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. Muč. Onisifor i Porfirije. Ova dva divna muža behu mučena za ime Hristovo u vreme cara Dioklecijana. Behu bijeni veoma, a zatim žeženi na lesi železnoj, pa onda vezani konjima za repove i vučeni po kamenju i trnju. Tako biše rastrgnuti na komade, i predaše duše svoje svete Bogu. Mošti im sahranjene u Pentapolju.

2. Prep. Jovan Kolov. Ubraja se među najveće podvižnike Misirske. Kolov – označava Mali, jer beše malena rasta. U Skit došao zajedno sa svojim bratom Danilom, i sa prevelikom revnošću predavao se podvigu, tako da ga je brat mu Danilo morao umeravati. Bio je učenik sv. Pamva, a docnije učitelj sv. Arseniju Velikom. Njegov saučenik u sv. Pamva bio i sv. Pajsije Veliki. Jednom, kad su se on i Pajsije razgovarali, kakav način podviga da preduzmu, javi im se angel Božji, i naredi Jovanu da ostane na svom mestu i poučava druge, a Pajsiju da ide u pustinju i živi kao otšelnik. Da bi probao poslušnost Jovanovu sv. Pamvo mu naredi, da zaleva jednu suvu motku, zabodenu u zemlju, sve dokle ne ozeleni. Bez razmišljanja i sumnje zalevao je Jovan ovo suvo drvo tri pune godine, iz dana u dan, dok zaista, po Božjoj sili, ozeleni ono drvo i plod donese. Tada Pamvo nabra plodove s toga drveta, odnese u crkvu i razdeli bratiji govoreći: „pristupite i okusite od ploda poslušnosti!“ Jovan Kolov imao je mnoštvo učenika. Neke od njegovih mudrih izreka sačuvane su. Upokojio se mirno i preselio u radost Gospoda svoga.

3. Prep. Matrona Carigradska. Iz Pergije Pamfilijske. Brzo joj dotuža brak sa nekim Carigradskim velmožom Dometijanom, te odbegne, preruši se u muško odelo i pod imenom Vavile stupi u manastir sv. Vasijana u Carigradu. No kako je muž njen neprestano tragao za njom, to je ona bila prinuđena da promeni mnoga mesta, kao Emesu, Sinaj, Jerusalim, Bejrut, i najzad opet došla u Carigrad. Zamonašila se u 25. godini i podvizavala se 75 godina. Živela svega 100 godina, i kao igumanija jednog manastira u Carigradu mirno skončala i preselila se u radost Gospoda svoga, 492. godine.

4. Prep. Jevtimije Dohijarski i učenik mu Neofit. Srbi po proishođenju, i srodnici visokih aristokrata Vizantijskih. Jevtimije, najpre drug sv. Atanasija i ekonom njegove Lavre, a po tom osnivač manastira Dohijara. Upokojio se mirno 990. god. Njegov sinovac Neofit nasledio svoga strica kao iguman Dohijara, umnožio bratstvo i sagradio veliku crkvu. Upokojio se početkom XI stoleća.

5. Sv. Simeon Metafrast. Daroviti Carigrađanin. Imao svetsko i duhovno obrazovanje. Postao carskim logotetom i prvim velikašem na dvoru. No živeo čisto i neporočno kao istinski asket. Odlikovao se i velikom hrabrošću vojničkom i mudrošću državničkom. Zbog toga ga je car Lav Mudri veoma cenio i jednom ga slao na Krit da pregovara o miru s Arapima, koji u to vreme behu zauzeli ovo ostrvo. Svršivši uspešno ovu svoju misiju, on se vrati u Carigrad, i uskoro povuče od sveta i svetskih poslova. Pisao žitija svetitelja, i to sastavio novih 122 životopisa i ispravio 539 životopisa. Upokojio se oko 960. god. Iz tela njegovog poteklo blagouhano i celebno miro.

6. Prep. Teoktisa Paroska. Rođena na ostrvu Lesbosu ona se zamonašila u svojoj 17. godini. Divlji Saraceni udare na to ostrvo i zarobe sve što im dođe pod ruku, pa i Teoktisu sa sestrom joj. Kada Saraceni izvedu roblje na pazar na ostrvu Parosu, Teoktisa pobegne iz gomile i sakrije se. Sakrije se usred ostrva u neki zapušteni hram, gde se podvizavala 35 godina. Upokojila se mirno 881. god.


Svetitelj Simeon, Metafrast prozvani,
On posveti crkvi talant bogodani,
On ljubljaše svece, Božije drugove,
I opisa divno podvige njihove,
Podvige u duhu, podvige u telu,
Podvig misaoni i podvig na delu.
On drug veran beše drugova Božijih,
Od svih ljudi u svetu Bogu najmilijih.
On ljubljaše one koje i Bog ljubi,
Kroz to ljubav svoju ka Bogu udubi.
Od ljubavi k Bogu Simeon zasija,
I k’o ćilim vezen ispisa Žitija,
Pokolenja nova na sve četir’ strane
Duše svoje divnim viteštvom da hrane,
Gledeći primere viteštva svetačkog
Sledeći stopama učenja otačkog.
O divan je Bog naš posred svetitelja,
O divan je Gospod – Stvoritelj angela.

RASUĐIVANJE
Posle dugog rastanka sa svojim drugom Pajsijem, poseti ovoga Jovan Kolov i stupi s njim u razgovor. Pitahu jedan drugog, kakvu je ko vrlinu za toliko vreme obreo. Reče Pajsije: „nikad me sunce ne vide da jedem“. Reče pak Jovan Kolov: „a mene nikad ne vide da se gnevim“. Učeći bratiju u Skitu sv. Jovan upotrebljavao je ovu priču o pokajanoj duši čovečjoj: „u nekom gradu živela lepotica žena, no bludnica, koja imaše mnogo ljubavnika. Knez neki predloži toj ženi, da će je uzeti sebi za ženu, ako mu se obeća, da će živeti česno i verno u braku. Ona se obeća. Knez je uzme u svoj dvor i venča se s njom. Saznavši za ovo njeni pređašnji ljubavnici reše se, da je nekako vrate k sebi na stari put. No nisu smeli ići na oči knezu, nego pođoše pozadi dvora i počeše zviždati. Ču žena zviždanje i poznade. Pa brzo zapuši uši svoje i skloni se u unutrašnju odaju dvora, i zaključa vrata za sobom. Tako se izbavi novih iskušenja.“ Sv. Jovan objašnjavao je ovu priču ovako: žena bludnica to je duša, njeni ljubavnici – strasti, knez – Hristos, unutrašnja odaja – nebeska obitelj, ljubavnici što zvižde i mame – demoni. Ako duša bude neprestano okretala se od strasti svojih i pribegavala Bogu, to će se i strasti i demoni ustrašiti i pobeći od nje.

SOZERCANJE
Da sozercavam pojavu angela Pavlu u noći na buri (Dela Ap. 27), i to:
1. kako se noću javi angel Božji Pavlu i reče mu, da se ne boji jer će biti spasen i on i svi s njim;
2. kako Pavle saopšti to ljudima na lađi i mnogo ih ohrabri.

BESEDA
o spasavajućoj blagodati
Blagodaću ste spaseni. (Ef. 2, 5-8)
Ko može pojmiti i priznati, da smo mi blagodaću spaseni? Da smo spaseni ne našim zaslugama i delima nego blagodaću Božjom – ko to može pojmiti i priznati? To može pojmiti i priznati samo onaj, ko je pojmio i video, s jedne strane bezdnu smrti i truleži, u koju je čovek grehom bio nizvrgnut, i s druge strane visinu časti i slave, na koju je čovek uzdignut u carstvu nebeskom, u svetu besmrtnom, u domu Boga živoga – samo onaj može to i pojmiti i priznati. Neko dete putovaše po noći, i spoticaše se i padaše iz rupe u rupu, iz jame u jamu, dok najzad, ne pade u jednu preduboku jamu, iz koje ni na koji način samo ne mogaše izaći. I kad se dete predade u ruke svojoj sudbini i mišljaše, da mu je tu kraj, najedanput neko stade više jame, pusti dug konopac detetu i viknu mu, da se uhvati i drži čvrsto za konopac. To beše neki carski sin, koji uze dete, opra ga i odenu ga, i odvede ga u svoj dvor, i postavi ga pored sebe? Da li se ovo dete svojom zaslugom i svojim delom spase? Nikad i nikako. Njegova je sva zasluga što se uhvatilo za dotureni mu kraj konopa, i što se držalo za konop. Čime je, dakle, dete spaseno? Milošću sina carevoga. U odnosu Boga prema ljudima ta milost se naziva blagodat. Blagodaću ste spaseni. Ove reči ponavlja apostol Pavle dva puta u kratkom razmaku, da bi verni znali i zapamtili. Znajmo i mi, braćo, i pamtimo, da smo blagodaću spaseni kroz Gospoda Isusa Hrista. Bili smo u čeljustima smrti, i darovan nam je život u dvoru Boga našega.
O Gospode Isuse Hriste, Spasitelju naš, Tobom smo spaseni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
22. novembra