NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

9. maj po julijanskom kalendaru

22. maja

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti prorok Isaija. Ovaj veliki prorok beše od carskoga roda. Rođen u Jerusalimu od oca Amosa, brata Amasije, cara judejskog. Po velikoj blagodati Božjoj, koja je bila u njemu, Isaija se udostoji videti Gospoda Savaota na prestolu nebeskom, okruženog šestokrilnim serafimima, koji neprestano pevaju: „Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot“. Isaija je prorokovao mnogo stvari, kako pojedinim ljudima, tako i narodima. Jedanput je tri dana hodio sasvim nag po ulicama Jerusalima, proričući skori pad Jerusalima pod asirskog cara Senaherima, i opominjući cara i glavare narodne, da se ne uzdaju u pomoć Misiraca i Etiopljana, pošto će i ovi uskoro biti pokoreni od istoga Senaherima, nego da se uzdaju u pomoć Boga Svevišnjega. I ovo proročanstvo, kao i sva ostala, doslovce se ispunilo. Ali, najvažnija su mu proročanstva o vaploćenju Boga, o začeću Presvete Djeve, o Jovanu Preteči, i o mnogim događajima iz života Hristova. Ovaj vidoviti muž beše, zbog čistote srca svoga i zbog revnosti prema Bogu, primio sviše još i dar čudotvorstva. Tako, kada opsednuti Jerusalim stradaše od žeđi, on se pomoli Bogu, i voda potekne ispod gore Siona. Ta voda prozvana je Siloam (poslata); i na tu vodu uputio je docnije Gospod sleporođenog da se umije, da bi progledao. U vreme cara Manasije, kada Isaija grmljaše protiv neznabožačkih običaja cara i glavara, sravnjujući tadanji naraštaj sa Sodomom i Gomorom, diže se protiv ovoga velikog proroka gnev glavara i naroda, i on bi uhvaćen, izveden van Jerusalima i testerom prestrugan. Živeo i prorokovao na sedam stotina godina pre Hrista. (Videti, Knjigu proroka Isaije u Starom Zavetu)

2. Sveti Nikolaj Čudotvorac Mirlikijski. Prenos moštiju. U vreme cara Aleksija Komnena i patrijarha Nikole Gramatika, 1087. godine, bude telo ovoga svetitelja preneto iz Mira Likijskoga u grad Bari, u Italiji. To se desilo zbog navale muslimana na Likiju. Svetitelj se na snu javio nekome česnom svešteniku u Bariju i naredio da mu se mošti prenesu u taj grad. U to vreme grad Bari bio je pravoslavni i pod pravoslavnim patrijarhom. Pri prenosu svetiteljskih moštiju dogode se mnoga čudesa, kako od dodira moštiju, tako i od mira, koje se izobilno točilo iz moštiju. Još se u ovaj dan spominje čudo svetog Nikolaja nad Stefanom Dečanskim, kraljem srpskim; naime, kako je svetitelj Nikolaj povratio vid slepome kralju Stefanu (v. 6. decembar).

3. Sveti mučenik Hristifor. Veliki čudotvorac. Naročito poštovan u Španiji. Njemu se narod moli najviše protiv zaraznih bolesti i velikog pomora. Namučen za Hrista i proslavljen od Hrista 249. godine.


Slepi Stefan spava na Ovčijem polju
I u snu bez mira podnosi nevolju.
Krvave mu oči, drhtavo mu telo,
Smrt spram takvog žića bolja je zacelo.
U tom čovek neki na snu mu se javi,
U nebeskom blesku, u nebeskoj slavi.
– Nikolaj sam, reče, od Likijskog Mira,
A ti si od onih što Bog izabira.
Moju desnu ruku pogledaj, Stefane,
Gle u njoj su oči tvoje sačuvane!
Ti si bez očiju, oči su u mene,
Daću ti ih onda kada Gospod htedne.
Pet godina prođe, a Stefan u mraku
Ima nadu krepku, ima veru jaku:
– Nikolaj će k meni još jedanput doći,
C Božijom pomoći on će mi pomoći.
Tako Stefan jednom u crkvi mišljaše,
I c plačem umilnim svecu se moljaše.
Pa on u san pade dok u stolu staja,
Al’ evo mu opet svetog Nikolaja!
Dva kraljeva oka na desnom mu dlanu:
– Evo, reče, kralje, dan i tebi svanu!
U ime Gospoda što vid slepim dava
Progledaj i vikni: Bogu nek je slava!
Pa očiju slepih svetac se dotače
I mrak se c očiju k’o zavesa smače!

RASUĐIVANJE
Mučeništvo za veru može svaki hrišćanin primiti na sebe, kako u vreme gonjenja vere tako i u vreme mira. Avva Atanasije reče: „Budi mučen savešću, umri grehu, umrtvi ude zemaljske, i bićeš mučenik po želji svojoj. Oni su se borili c carevima i kneževima, – imaš i ti cara greha, đavola, i kneževe demonske. Pre su bili kumiri, kapišta i idoložrtvenici. I sad postoje oni u duši misleno. Ko je rob bluda, taj se klanja idolu Afrodite. Ko se gnevi i jari, taj se klanja idolu Areja. Ko je srebroljubiv i zatvoren prema muci i bedi suseda svoga, taj se klanja idolu Hermesa. Ako se uzdržiš od svega ovoga, i sačuvaš sebe od strasti, pobedio si kumire, odrekao si se zloverija, i postao si mučenik za veru.“ I tako, dakle, ne mora čovek naročito čeznuti za gonjenjem i mučeništvom. Može svak i u svako vreme trpeti mučeništvo radi Hrista i Njegovog Jevanđelja.

SOZERCANJE
Da sozercavam silazak Boga Duha Svetoga na apostole i to:
1. kako se svi ljudi dive i čude slušajući apostole gde govore raznim jezicima,
2. kako se neki podsmevaju govoreći: nakitili su se vina!

BESEDA
o prokletstvu čoveka koji se uzda u čoveka
Ovako veli Gospod: da je proklet čovjek koji se uzda u čovjeka i koji stavlja tijelo sebi za mišicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo. (Jerem. 17, 5)
Kad čovek odstupi srcem od Gospoda, onda se on obično uzda u ljude i u sebe – jer u koga bi se inače mogao uzdati, kad je već odrešio svoj čun od lađe Božje. Kad je već odrešio svoj čun od lađe Božje, ne ostaje mu ništa drugo nego da se uzda u svoj čun i u čunove svojih suseda. Slabo uzdanje no – drugoga mu nema! Plačevno uzdanje nad bezdnom propasti no – drugoga nema!
No, o nebo i zemljo, zašto odreši čovek svoj čun od lađe Božje? Šta bi čoveku da beži od svoje sigurnosti? Kakav račun proračuna kad nađe da će mu biti bolje osamljenu na burnim talasima nego li u domu Božjem i pokraj skuta Božjeg! S kim napravi savez kad raskide savez s Bogom? Da li s nekim jačim od Boga? Bezumlje, bezumlje, bezumlje!
Da je proklet čovjek koji se uzda u čovjeka! Ovo je Bog rekao jedanput, a ljudi hiljade puta. Razočarani u svome uzdanju u ljude, ljudi su hiljade puta proklinjali onoga ko se uzda u čoveka. Bog je rekao samo ono što su ljudi i suviše dobro iskusili i iskustvom svojim utvrdili, na ime: kako je zaista proklet čovek koji se uzda u čoveka!
Zato da se u Boga uzdamo, braćo moja, u Boga, koji je tvrda lađa na buri, i ne izneverava. Uzdajmo se samo u Njega, jer svako drugo uzdanje je đavolska obmana. U Tebe se uzdamo, o Gospode, tvrđo naša i utočište naše. Ti nas veži uza Se i ne daj nam odrešiti se, ako mi, po bezumlju i prokletstvu, pokušamo odrešiti se od Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
22. maja