NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

9. jun po julijanskom kalendaru

22. juna

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti Kiril, arhiepiskop aleksandrijski. Porekla plemićkog i blizak srodnik Teofila, patrijarha aleksandrijskog, posle čije smrti bi posvećen za patrijarha. Vodio tri ljute borbe za svoga života: s jereticima Novacijanima, s jeretikom Nestorijem i sa Jevrejima u Aleksandriji. Novacijani su postali u Rimu i tako prozvani po Novacijanu prezviteru, jeresonačalniku. Oni su se gordili svojom vrlinom, hodili su obučeni u belo odelo, zabranjivali su drugi brak i držali su da se ne treba moliti za one koji učine smrtni greh, niti primati natrag u crkvu one koji jedanput otpadnu od crkve, pa ma se oni gorko kajali. Kiril njih pobedi i istera iz Aleksandrije zajedno sa njihovim episkopom. S Jevrejima bila je borba mnogo teža i krvavija. Jevreji su se bili osilili u Aleksandriji još od početka, kako je Aleksandar Veliki zasnovao taj grad. Njihova mržnja prema hrišćanima bila je besna i smušena. Oni su ubijali hrišćane mučki, trovali, na krst raspinjali. Posle duge i teške borbe Kiril je uspeo kod cara Teodosija Mlađeg, da se Jevreji proteraju iz Aleksandrije. Njegovu borbu pak protiv Nestorija, patrijarha carigradskog, rešio je Treći vaseljenski sabor u Efesu. Tom Saboru predsedavao je sam Kiril, zastupajući u isto vreme i papu rimskog Celestina, po molbi ovoga, koji zbog starosti nije mogao doći na Sabor. Nestorije bude osuđen, anatemisan, i od cara prognan na istočnu granicu carstva, gde je i umro smrću užasnom (jer mu crvi razjedu jezik, kojim je hulio Presvetu Bogorodicu nazivajući je Hristorodicom). Posle svršene borbe Kiril je u miru proživeo i revnosno pasao stado Hristovo. Predstavio se Gospodu 444. godine. Za njega se kaže da je sastavio „Bogorodice Djevo radujsja!“

2. Sveti Kiril Bjelozerski. Rođen i vaspitan u Moskvi u kući velikaškoj. Postrižen u manastiru Simonovom, gde se podvizavao na udivljenje svih ostalih monaha. Da bi sakrio svoju dobrodetelj, pravio se jurodom. Razgovarao lično sa svetim Sergijem Radonežskim, i od ovoga primio mnoge korisne pouke. Mimo svoje želje izabran za igumana toga manastira. No on se stalno molio Presvetoj Bogorodici, da mu pokaže put, gde bi se u bezmolviju podvizavao. Jedne noći vide veliku svetlost i ču glas: „Kirilo, izađi odavde i idi na Belo jezero!“ I on zaista izađe iz Simonova manastira sa jednim drugom, ode u predele belojezerske i tamo, u gustoj borovoj šumi, poče se podvizavati. Vremenom se ta pustinja pretvori u veliku obitelj. Prepodobni Kiril dobi od Boga veliki dar čudotvorstva, te bolne celjaše i mnoga druga čudesa tvoraše. Predstavi se 1429. godine u devedesetoj godini života svoga, i ode ka Gospodu, koga je celog veka ljubio žarkom ljubavlju.


Sveti Kiril nepokolebivi
Verom svojom vselenu udivi.
Krstom časnim junak ogradi se
Na dušmane Crkve opolči se.
Na Jevreje, Krsta din-dušmane.
I udari na novacijane.
Što se sobom sami pogordiše
I milosti granicu staviše,
Osudiše grešnike pre Suda,
Sili božjoj odrekoše čuda,
Al’ najviše Kirilo zasija
Kad se diže protiv Nestorija.
Rušitelja Pravoslavne vere
Hulitelja Božije Matere.
Mater Božja pomože Kirilu.
Te pobedi svu vražiju silu.
Crkvu svetu očisti od pleve.
Sve pomoću Bogomajke Deve.
Beše Kiril vitez Pravoslavlja,
Zato Crkva Kirila proslavlja
I njemu se moli bez prestanka,
Da nas štiti od vražjeg ustanka,
O Kirilo, zvezdo međ zvezdama.
Pomozi nam tvojim molitvama

RASUĐIVANJE
Mi grešimo ako smatramo za dužnost da mrzimo one koje i naši srodnici mrze. Ta mržnja prelazi na nas kao neka familijarna bolest. Usvajajući ljubav svojih srodnika, mi usvajamo i njihovu mržnju. Toj slabosti podavali su se ponekad i veliki duhovni divovi. Patrijarh Teofil nikako nije voleo sv. Jovana Zlatousta, i do smrti ostao je njegov ogorčeni protivnik. Sv. Kiril, njegov srodnik i naslednik na prestolu aleksandrijskom, primio je tu mržnju protiv Zlatoustog svetitelja i dugo je nosio u sebi. Uzalud ga je savetovao sv. Isidor Pelusiot da promeni mišljenje o Zlatoustu i da ga upiše u diptih svetih; Kiril nije mogao promeniti svoju zlovolju. Tada Presveta Bogorodica, za čiju slavu i čest toliko se boraše Kiril protiv Nestorija, javi se Kirilu u jednoj viziji sa mnoštvom angela i sa Jovanom Zlatoustom – u velikoj slavi. I Sveta Prečista umoli Zlatousta, da bi oprostio Kirilu, i zagrliše se i drug druga celivaše. Ta vizija je potpuno promenila osećanje Kirilovo prema Zlatoustu, i Kiril se sa stidom kajao, što je onako nerasudno mrzeo Zlatousta kao velikog svetitelja Božjeg.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno isceljenje nemoga i besnoga (Mat, 9, 32) i to:
1. kako Gospod izgna iz njega đavola, i nemi progovori.
2. kako se đavo svim silama stara da učini dušu moju nemom, da ne proslavlja Gospoda,
3. kako Gospod može, ako ja poželim, jednom rečju udaljiti od mene nečistog duha i učiniti me harfom slave Božje.

BESEDA
o onima koji ljube smrt
Svi koji mrze na me, ljube smrt. (Priče Sol. 8, 35)
Tako govori Gospod, Stvoritelj neba i zemlje, kroz proroka Svoga. Ko mrzi Mudrost Božju, mrzi na Boga, a ko mrzi na Boga, što ima da ljubi drugo osim smrti? Nije li sve van Gospoda smrt? Sunce i zvezde, mora i planine, životinje i bilje – šta je to sve nego mrtva prašina, uobličena i oživljena silom Božjom, rečju Božjom, mudrošću Božjom. Ko ne ljubi Boga, taj ne samo – ne ljubi Boga, nego on ne ljubi ništa što je od Boga, tj. ni krasotu zvezda, ni poredak mora i planina, ni životnu silu koja je u životinjama i biljkama. Ko ne ljubi Boga, taj izuzima i udaljava Boga iz prirode. Šta onda ostaje? Samo mrtva, bezoblična, tamna, prašina – samo smrt. No i ta prašina je stvorena Bogom. I tu prašinu mora bogomrzac dati Bogu, i ono što se ne dotiče Boga, to jest: smrt, greh i đavo. Ko ne ljubi Boga, taj u stvari ljubi smrt, greh i đavola. Bogomrzac je svaki igračka đavola, plod greha i zalogaj smrti.
Ako Tebe mrzimo, o Gospode ljubavi, nemamo koga ni šta voleti. Jer i ono što volimo od Tebe je. Bezuman je, ko voli zrake a mrzi sunce; i ko voli kaplje vode a mrzi izvor.
Nadahni nas životvornom ljubavlju prema Tebi. Sveljubavni Gospode naš. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
22. juna