NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

8. avgust po julijanskom kalendaru

21. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. Emilijan Ispovednik ep. Kizički. Episkopstvovaše u Kiziku za vreme opakog cara Lava Jermenina, ikonoborca. Kako se ne hte pokoriti dekretima carskim o izbacivanju ikona iz crkve, to i on bi, s drugim pravoslavnim episkopima, poslat u izgnanstvo. U izgnanstvu prožive 5 godina trpeći mnoge muke i mnoga poniženja Hrista radi. Skonča 820 god. i preseli se među građane nebeske.

2. Sv. Miron Čudotvorac ep. Kritski. Beše najpre ženjen i bavljaše se zemljoradnjom. Od plodova zemaljskih sa svoga imanja razdavaše Miron rado i obilno bednim ljudima. Jednom zateče nepoznate lopove na svom gumnu gde kradu žito. Ne kazujući se ko je sv. Miron pomože lopovima, da napune vreće, pomože im i da dignu na leđa i da umaknu. Zbog prevelikih dobrodetelji bi rukopoložen za prezvitera a potom i za episkopa. Beše čudotvorac veliki, i činjaše mnoga dobra i moćna dela imenom Gospoda Isusa. Upokoji se oko 350 god. u starosti svojoj od 100 godina.

3. Prep. Grigorije Sinait. Prozvat Sinaitom zbog toga što se zamonašio na gori Sinaju. U vreme cara Andronika Paleologa, oko 1330 god, došao u Sv. Goru, da obiđe manastire i sazna što o umnoj molitvi i sozercanju. No ove dve duhovne delatnosti behu u to vreme bez malo nepoznate među Svetogorcima. Jedini koji ovo znađaše i do savršenstva praktikovaše beše sv. Maksim Kapsokalivit. Grigorije rasprostre svoje učenje o umnoj molitvi po svima kelijama i manastirima Sv. Gore. Njegov znamenit učenik beše Kalist patrijarh Carigradski, koji i napisa žitije sv. Grigorija. Po tom pređe Grigorije u Makedoniju i u druge krajeve Balkana i osnova obitelji, u kojima se monasi vežbahu u molitvi umom. Tako pomože on mnogima, da se udube i spasu. Njegovi spisi o umnoj molitvi i podvižništvu nalaze se u „Dobrotoljubiju“. Između ostaloga napisao je i pripjeve Svetoj Trojici „Dostoino jest“, što se peva na voskresnoj polunoćnici. Spada među najznamenitije podvižnike i duhovne učitelje na Balkanu. Upokojio se mirno od mnogotrudnog života i preselio se u carstvo Hristovo.

4. Sv. novomuč. Triandafil i Spaso. Triandafil beše rodom iz Zagore a Spaso iz Radovišta, eparhije Strumičke. Obojica Sloveni, obojica mladi i prosti ljudi. No ljubav Hristova beše im draža od sveta i života. Život dadoše no Hrista ne izneveriše. Za veru Hristovu postradali od Turaka, i to Triandafil u Carigradu 1680 god., a Spaso u Solunu 1794 god.

5. Sv. muč. Gormizdas. Beše velmož na dvoru Persijskog cara Izdegerda. Pošto se ne hte odreći Hrista, car ga ražalova oduzevši mu i čin i imanje, i posla ga da čuva stoku. Nadaše se car, da će Gormizdas ubrzo zažaliti za činom i imanjem, i da će se pokloniti idolima. Ali se car prevari. Gormizdas spokojno čuvaše stoku i držaše svoju veru. Zato ga car stavi na ljute muke, kojima uspe samo da izmoždi telo Hristova mučenika ali ne i da promeni duh njegov. Najzad bi Gormizdas sveti ubijen, 418. god. odmah posle stradanja sv. Avde episkopa (v. 31. mart). Postrada na zemlji, i proslavi se na nebu.


Sinait premudri monahe učaše,
I primerom svojim učenje tvrđaše:
– Bezstrastije to je zemlja obećana,
Bezstrastna je duša Duhom obasjana.
Bez pomisli svakih čovek onda biva
Kad mu um u srcu s molitvom počiva.
Pomisli su grešne preteče svih strasti,
Koje dušu drže u demonskoj vlasti.
Mi smo bolesnici, lekar lek nam spravi,
Da se iscelimo i budemo zdravi.
Isusovo ime u srcu govori,
Ono će ka’ oganj strasti da sagori,
Nek to silno ime s nebesnim blistanjem
U tvome se srcu kreće sa dihanjem.
Nemaš li u srcu Isusa Gospoda
Svi podvizi drugi ostaju ka’ voda.
Samo Isus može unutra u meni
Da mog bića vodu u vino promeni.
Ceo um u srce ka’ u gnezdo stavi,
Pa molitvom stalnom Isusa proslavi.
Gospode Isuse, pomiluj me grešna!
Nek molitva bude lagana, ne spešna.
Dok se od molitve srce ne rasplamti –
Tad um nebo gleda, i zemlju ne pamti.

RASUĐIVANJE
Evo stavio sam pred vas život i smrt, rekao je Mojsej sinovima Izrailjevim, zato izberi život da budeš živ (V Mojs. 30, 19). Ima odsudnih trenutaka u životu ljudskom, kada je čoveku zaista ostavljeno da izbere život ili smrt. Judu je u odsudnom trenutku sablaznilo srebro, i on je izabrao smrt tj. greh srebroljublja. Kada Marina vojnika (v. 7. avg.) htede vojenačalnik proizvesti za oficira, sotnika, neki zavidljivac optuži ga, da je hrišćanin. Vojenačalnik mu ostavi rok od tri sata, da se razmisli i izbere život ili smrt, tj. ili da se odreče Hrista ili da umre. Marin čuvši svoga starešinu ode kod mesnog episkopa Teotekna i upita za savet. Episkop ga uvede u crkvu, stavi ga pred Jevanđelje pa pokazujući rukom najpre na Jevanđelje a po tom na mač, što visaše Marinu o bedrima reče mu: „izberi, hrabri muže, jedno od ovoga dvoga: ili mač nositi i caru zemaljskom privremeno služiti a po smrti večno poginuti, ili postati vojnikom Cara nebesnog, i život svoj položiti za ime Njegovo sveto, napisano u ovoj knjizi, i carovati s Njim u besmrtnom životu.“ Marin se odmah odluči, celiva Jevanđelje i ode – kroz smrt u večni život.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno javljanje Božje detetu Samuilu (Sam. 3), i to:
1. kako jedni noći, kada Samuilo ležaše, viknu ga Gospod po imenu u tri maha:
2. kako mu Gospod iskaza pretnju domu Ilijinom, zbog pokvarenosti sinova Ilijinih, i pretnju celom Izrailju;
3. kako se Gospod ne hte javiti ni Iliji prvosvešteniku ni sinovima njegovim no Samuilu, nevinom otroku.

BESEDA
o mirotvorstvu Hristovom
Te će (narodi) raskovati mačeve
svoje na raonike, i koplja svoja na
srpove, neće dizati mača narod na
narod, niti će se više učiti boju. (Isa. 2, 4)
Kako jasno vidi prorok Hrista Mirotvorca! On ističe jedno po jedno dostojanstvo Spasiteljevo. Najpre ga je istakao kao Zakonodavca novog zakona, i to zakona za sve napore na zemlji. Po tom je istakao Njegovu uzvišenost iznad svih visina, zemaljskih i istorijskih. Sada pak, ističe Ga kao Mirotvorca, od čije će se sile i ljubavi raskovati mačevi u raonike a koplja u srpove. Da li je se ispunilo ovo veliko proročanstvo o miru? Jeste, u prkos toga što još postoje ratovi. Gle, ratovi među hrišćanskim narodima nisu isto što i ratovi među neznabošcima. Neznabošci su ratovali s ponosom, hrišćani ratuju sa stidom. Neznabožačke vere naselile su svoje nebo samo ratnicima, hrišćanska vera obećava nebo svetiteljima. Kao što hrišćani ponavljaju, po slabosti, i druge neke grehe neznabožačke, tako ponavljaju i greh ratovanja. No Bog ispituje srca i zna, s kakvim nastrojenjem neznabošci greše a s kakvim hrišćani. Odricali su Hrista fariseji, odrekao Ga se i Petar. No fariseji su Ga odricali sa zlobom nepokajanom, a Petar Ga se odrekao sa stidom, i opet Ga priznao s pokajanjem.
No šta da kažemo, braćo, o mačevima i kopljima strasti, kojima ubijamo duše svoje i duše svojih bližnjih? O kad bi raskovali te mačeve u raonike, da duboko oremo duše i sejemo blagorodno seme mira Hristova u sebi! I kad bi raskovali ta koplja u srpove, da žanjemo korov u dušama i spaljujemo! Tada bi se mir Hristov vodvorio u dušama sviju nas, kao što se vodvorio u dušama svetitelja. Ko bi onda i pomislio na rat protiv suseda, i naroda susednih? O kako je divno viđenje Isaije, sina Amosova, proroka Božjeg?
O Gospode, ognjem reči Tvoje raskuj oružja rata u nama u sprave mira. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
21. avgusta