NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

8. april po julijanskom kalendaru

21. aprila

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. apostoli Irodion, Agav, Ruf, Asinkrit, Flegont i Ermije. Behu svi od Sedamdesetorice apostola. Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama. Irodion beše srodnik Pavlov. Pozdravite, piše Pavle Rimljanima, Irodiona rođaka mojega (16, 11). Mnogo postrada Irodion od Jevreja kao episkop Neopatrski: biše ga štapovima po glavi, kamenjem ga udaraše po ustima, bodoše ga noževima. I kada ga ostaviše kao mrtva, ustade sveti Irodion i produži služiti apostolima. U Rimu je pomagao apostolu Petru, i bi posečen sa mnogim drugim hrišćanima onoga istoga dana kada i Petar raspet. Sv. Agav imađaše duh proročki. U Delima Apostolskim pominju se dva njegova proročanstva. Prvo, prorekao je veliku glad po celom svetu, koja se i zbi u vreme ćesara Klaudija. I drugo, kada se srete u Kesariji s apostolom Pavlom, koji iđaše za Jerusalim, Agav uze pojas Pavlov i veza sebi i ruke i noge govoreći: tako veli Duh Sveti: čovjeka kojega je ovaj pojas, ovako će ga svezati u Jerusalimu Jevreji (21, 11). Sv. Ruf beše episkop u Tivi Jeladskoj. I njega spominje apostol Pavle: pozdravite Rufa izbranoga u Gospodu (Rim. 16, 13). Beše episkop u Irkaniji Azijskoj. Sv. Flegont, koji se na istom mestu spominje, beše episkop u Trakijskom gradu Maratonu. Sv. Ermija, spomenut s ostalima, beše episkop u Dalmaciji. Svi oni kao pčele Hristove raznošahu med Jevanđelja po raznim krajevima, stradajući mnogo radi ljubavi Hristove. Svi se preseliše u večno carstvo Hrista ljubljenoga.

2. Sv. Nifont ep. Novgorodski. Odlikovaše se velikom revnošću u zidanju i opravljanju hramova Božjih i velikom hrabrošću u protivstajanju nasilnim kneževima. Na 13 dana pred smrt javio mu se sv. Teodosije i nagovestio mu njegov skori prelaz u drugi svet. Upokojio se 1156. god.

3. Sv. Kelestin papa Rimski. Veliki revnitelj vere pravoslavne. U vreme III Vaselj. Sabora pisao poslanicu protiv jeretika Nestorija. Upokojio se mirno 432. god.


Izbranici Božji, apostoli sveti,
Potrčaše trkom i stigoše meti.
Tašti svet prezreše, k Bogu se pružiše,
Zemno žrtvovaše, večno zadobiše
Ljubav prema Hristu, jača od svih sila,
Kroz mrak neznaboštva njima je svetlila
Trka je svršena, bitka dobijena,
Vojska od junaka Hristu privedena.
Pobednih venaca u Hrista je mnogo,
Kad bi hteo i ti, venčat’ bi se mog’o
Apostoli sveti, umolite Boga,
Da i nas ne liši carstva nebesnoga.

RASUĐIVANJE
Ima junaštva nad junaštvom i podviga nad podvigom. Sveti Epifanije Kiparski pozvao na ručak Ilariona Velikog, pa da bi pokazao što veće gostoljublje prema svom znamenitom gostu, iznese na trpezu pečeno pile i ponudi. Rekne mu Ilarion: „oprosti, no od kada se zamonaših ne jedoh ništa zaklano!“ Na to Epifanije: „a ja od kada se zamonaših ne legoh nikad u postelju dokle najpre ne oprostih protivniku svome!“ Udivljen Ilarion reče: „tvoja je vrlina, sveti Vladiko, veća od moje!“ – Ovo je velika pouka za sve nas. Prevashodna je stvar post, ali je još prevashodnija opraštanje uvreda. Postom se čovek vežba za velikodušnost, a opraštanjem uvreda pokazuje velikodušnost. Ono prethodi ovome, no samo ono ne spasava bez ovoga.

SOZERCANJE
Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. u telu zemaljskom, pre vaskrsenja, u telu podložnom gladi, bolu i smrti;
2. u telu nebeskom, po vaskrsenju, u telu nepodložnom gladi, bolu i smrti.

BESEDA
o vaskrsenju mrtvih
Ali, reći će neko: kako će ustati mrtvi?
i u kakvom će tijelu doći? (I Kor. 15, 35)
Apostol Pavle unapred zna prigovore, koje će neverni činiti vaskrsenju iz mrtvih, pa ih unapred i odbija. Kako će ustati mrtvi? pitaju se i danas neverni, koji ni telesnim očima ne vide čudesa vaskrsenja u prirodi, a kamo li duhovnim. Bezumniče, produžuje apostol, ti što seješ, neće oživljeti ako ne umre. Dok seme u zemlji ne umre, ne izrasta biljka, to jest nešto sasvim različito od semena. No neverni gleda očima, i ne vidi, nego se i dalje pita: kako će vaskrsnuti mrtav čovek? Kako? Onako kako je Hristos vaskrsao. On se spustio mrtav u grob, a digao živ. Vaskresenje iz smrti pokazuje i priroda; no jače od prirode pokazuje vaskrsli Gospod. Da bi nam olakšao verovati i nadati se – verovati u vaskrsenje uopšte, i nadati se našem sopstvenom vaskrsenju, On je sam vaskrsao iz groba, vaskrsnuvši pre toga Lazara Četvorodnevnoga, i sina Nainske udovice i ćerku Jairovu.
No u kakvom će telu ustati mrtvi? pitaju se neverni. U onakvom u kakvom Bog hoće. U Boga je bezbroj vrsta tela. Sva tela pak deli apostol u dve grupe: u zemaljska i u nebeska. U nebeska tela, dakle, obući će se oni koji su umrli u zemaljskim telima: netruležno zameniće truležno, besmrtno zameniće smrtno, krasno zameniće rugobno. No i u nebeskom telu čovek će poznati sebe i druge oko sebe, kao što čovek poznaje sebe i kad je obučen u prosjačke rite i kad je obučen i carsku porfiru.
Gospode prebogati, ne predaj nas večnoj truleži, no kao carske sinove obuci nas u odeću besmrtnu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
21. aprila