NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

7. novembar po julijanskom kalendaru

20. novembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Jeron s družinom. Rođen u gradu Tijani kapadokijskoj od dobre i blagočestive majke Stratonike, koja beše slepa. Beše Jeron vrlo revnosan hrišćanin i sa velikom sinovskom ljubavlju služaše slepoj majci svojoj Stratoniki. Iz ta dva razloga ne htede ići u vojsku, nego istuče i otera one, koji behu poslati da ga uzmu. Jer žao beše Jeronu ostaviti svoju bespomoćnu slepu majku, i jer teško mu beše i pomisliti, da će kao vojnik biti prinuđen, da se klanja i žrtvoprinosi idolima. Najzad bi Jeron uhvaćen i sa još nekim hrišćanima odveden pred kneza u grad Melitinu. Kada behu na putu, jedne noći javi se neko Jeronu u belom odelu i reče mu: „evo, Jerone, javljam ti spasenje: nećeš vojevati za cara zemaljskoga, nego ćeš za Cara nebesnog podvig svršiti i skoro k Njemu preći da primiš od Njega čest i slavu.“ I od te vesti ispuni se srce Jeronovo radosti neiskazane. Kad stigoše u Melitinu, behu svi bačeni u tamnicu. Tu Jeron s velikim žarom utvrđivaše u veri sve zatvorene, moleći ih da niko ne otpadne no svi da dragovoljno predadu telesa svoja na muke i smrt za Hrista. Pred knezom svi jednoglasno izjaviše veru u Hrista Gospoda, samo jedan rođak Jeronov, po imenu Viktor, otpade od vere. Jeronu bi odsečena ruka, po tom bi šiban i različno mučen, dok najzad ne bi, zajedno sa ostalima, mačem posečen. Idući na gubilište njih 33 mučenika pevahu psalam: Blaženi neporočni na putu hodeći po zakonu Gospodnjem. Da spomenemo i po imenu ove česne mučenike, čija su imena upisana u Knjigu Života: Isihije, Nikandr, Atanasije, Mamant, Varahije, Kalinik, Teogen, Nikon, Longin, Teodor, Valerije, Ksant, Teodul, Kalimah, Evgenije, Teodot, Ostrihije, Epifanije, Maksimijan, Dulkitije, Klavdijan, Teofil, Gigantije, Dorotej, Teodor, Kastrihije, Anikit, Temelije, Evtihije, Ilarion, Liodot i Amonit. Neki Hrisant otkupi odsečenu glavu Jeronovu i česno je sahrani, a docnije nad njom podiže crkvu u ime sv. Jerona. A odsečena ruka mučenikova bi odnesena njegovoj slepoj majci. Postrada sv. Jeron sa družinom 298. god., i pređe u slavu Hristovu.

2. Sv. muč. Tesalonikija sa Avktom i Tavrionom. Ova devica beše kći nekoga žreca idolskog Kleona, čoveka bogata i ohola. Zbog vere u Hrista otac je istera iz kuće i iz grada. Dva česna građanina, Avkt i Tavrion, ukoreše Kleona zbog nečovečnog ponašanja prema kćeri, zbog čega ih Kleon optuži kao hrišćane. I biše ljuto mučeni i za Hrista posečeni. Po tom Tesalonikija bi mučena i ubijena. Postradaše u Makedonskom gradu Amfipolju, prema sadašnjoj Kavali. I tako se ovi mučenici udostojiše carstva besmrtnoga česnim stradanjem svojim.

3. Prep. Lazar Galasijski. Stub od svetlosti javio se nad kućom, gde se on rodio. Iz svog sela Magnezije otišao u Jerusalim na poklonjenje svetinjama, i tamo se zamonašio u manastiru sv. Save Osveštanog. Posle 10 godina nastanio se na gori Galasijskoj, i podvizavao se na stolpu kao stolpnik. Čudotvorac za života i po smrti. Veliko uvaženje prema njemu imao car Konstantin Monomah. U starosti preselio se Lazar sveti u večnost, krajem XI stoleća.


Tamnice su neobični dvori,
U tamnici sveti Jeron zbori:
– Braćo moja, trideset drugova,
Držite se Božijega slova,
Božijega slova i zakona;
Gle, zmija se podigla iskona,
Da vas svojim obaja pogledom!
Da joj u ad sledujete sledom.
Ne dajte se, braćo pravoverna,
O počujte vi Jerona smerna!
Sve što zmija vama obećava,
Prolazno je k’o zelena trava.
Podnesite muke mužestveno,
Ne dajite večno za vremeno,
Danas, sutra, pa će i smrt stići,
Na Sud Božji svakom valja ići.
Blago onom ko se ne postidi,
Kad pred sobom svog Sudiju vidi,
A još više ko pokaže Njemu
Krv za Njega svoju prolivenu,
Rane svoje za Njegovo ime –
Taj će večno carovati s Njime.

RASUĐIVANJE
Ima u životu trenutaka odlučnih, od kojih čoveku zavisi večni život ili večna smrt. Mi ne znamo, kad je za nas taj odlučni trenutak došao – možda je on već danas prispeo – zbog čega moramo stražiti neprestano. Sa sv. Jeronom beše uhapšen i neki njegov rođak Viktor. Uoči dana mučenja uboja se Viktor predstojećih muka, pa ode nadzorniku tamničkom, i umoli ga da izbriše njegovo ime iz spiska optuženih, i da ga pusti, obećavši mu za to dati zemlju svoju. Nadzornik ga izbrisa i pusti. No vraćajući se doma Viktor iznenadno umre, – umre prirodnom smrću istovremeno kad i sv. Jeron sa družinom na mukama za Hrista. I tako Viktor propusti uludo odlučan trenutak, izgubi zemlju svoju, izgubi prijatelje svoje, i izgubi oba života, zemaljski i nebeski. A Jeron u tom odlučnom trenutku dobi sve. – O telo Viktorovo niko se nije grabio, dok su se o telo Jeronovo mnogi grabili. Kada hrišćani potražiše od kneza glavu Jeronovu, knez potraži za nju onoliko zlata, koliko je teška. Hrisantije neki, bogat i blagočestiv, plati toliko zlata za česnu glavu mučenikovu. Antonije i Matronijan pak skriše od kneza odsečenu ruku Jerona svetoga i odneše je Jeronovoj slepoj majci Stratoniki. Uze majka ruku sina svoga i gorko ridaše: „o ljubezni sine moj, ja te rodih cela, a sad samo jedan deo tebe imam!“

SOZERCANJE
Da sozercavam opaku silu duha zlog nad onim koji Njemu služe (Dela Ap. 19), i to:
1. kako sedam Jevreja pokušaše da i oni, slično Pavlu, izgone duhove iz ljudi za dobit;
2. kako im zli duh odgovori: Isusa poznajem, i Pavla znam, ali vi ko ste?
3. kako čovek sa zlim duhom skoči na njih i htede ih udaviti.

BESEDA
o tamnim putovima čovečanstva pre i mimo Hrista
Negda hodiste po vijeku ovoga
svijeta, po knjazu vlasti vazdušne,
po duhu koji sad dejstvuje u sinovima
protivljenja. (Ef. 2, 2)
To je sve jedan isti put – put u propast. Po vijeku ovoga svijeta znači po stremljenju grehovnom; po knjazu vlasti vazdušne znači po volji starešine onih demona, koji u vazduhu obitavaju; po duhu koji sad dejstvuje u sinovima protivljenja znači, da tako kako sad žive bogoprotivnici i bogoborci, življahu svi ljudi pre Hristovog dolaska, pa i oni kojima apostol piše poslanicu. Kakva je to vlast vazdušna, braćo? To je čin zlih duhova, koji se nalaze u neprestanom kolebanju u vazduhu. Oni čine vazduh tletvornim, i oni zaustavljaju duše umrlih koje uzlaze k nebu. Oni sablažnjavaju duh čovekov na svako zlo; oni ga draže na svaki greh; ne primoravaju, jer na to nemaju sile – nego samo sablažnjavaju i draže. Na neznabošce oni su dejstvovali jače i neposrednije nego na narod Izrailjski. Na neznabošce pali su bili kao roj muva na lešinu, a na Izrailj dejstvovali su izdaleka sablažnjavajući i dražeći. Jer su stajali dalje od Izrailja zbog imena Božjeg, koje je tu čuvano i izgovarano. Hristos Gospod ih je sve razbio, i iščupao im otrovnu žaoku, tako da su oni ostali samo kao prazna strašila, kao bedne nepostojane senke, koje iščezavaju namah pri pomenu imena Hristova ili pri znamenju krsta Hristova.
O Gospode Isuse, vojvodo naš i osloboditelju naš, pomozi nam živeti u slobodi Tvojoj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
20. novembra