NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

7. maj po julijanskom kalendaru

20. maja

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Spomen pojave Časnog Krsta u Jerusalimu. U vreme cara Konstansa, sina svetog Konstantina, i patrijarha jerusalimskog Kirila, pojavi se izjutra u devet sati Časni Krst nad Golgotom, prostirući se do iznad Gore Maslinske. Beše taj Krst svetliji od sunca i krasniji od najlepše duge. Sav narod, i verni i neverni, ostaviše svoje poslove i u strahu i divljenju posmatrahu to nebesko znamenje. Mnogi nevernici obratiše se veri Hristovoj, a tako isto i mnogi jeretici arijani ostaviše svoju zlobnu jeres i vratiše se Pravoslavlju. O ovome znamenju napisa patrijarh Kiril pismo caru Konstansu, koji i sam naginjaše arijanstvu. To se dogodilo 7. maja 357. godine. Tako se i ovom prilikom pokaza, da vera hrišćanska nije u mudrovanjima svetskim, po čulnom razumu ljudskom, nego u sili Božjoj, pokazanoj kroz čudesa i znamenja bezbrojna.

2. Sveti mučenik Akakije. Ovaj svetitelj beše oficir rimski u vreme cara Maksimijana. Odgovarajući na sudu za svoju veru u Hrista, on reče da je nasledio veru blagočestivu od svojih roditelja, i da se u njoj utvrdio videći mnoga čudesna isceljenja od moštiju hrišćanskih svetitelja. Posle velikih muka pretrpljenih hrabro u trakijskom gradu Pirintu, Akakije bi preveden u Vizantiju, gde izdrža nove muke, dok najzad ne bi mačem posečen. Česno postrada i preseli se u carstvo večne radosti 303. godine.

3. Prepodobni oci gruzijski. U VI veku, a na dvesto godina posle toga kako je sveta Nina propovedala Jevanđelje u Gruziji, javi se Presveta Bogomater Jovanu, podvižniku Antiohijskom, i naredi mu da izbere dvanaest svojih učenika i ode u Gruziju, da utvrdi veru pravoslavnu. Jovan tako i učini. Prispevši u Gruziju, ovih dvanaest misionara budu svečano dočekani od kneza te zemlje i katolikosa Evlalija, i odmah s revnošću otpočnu svoj posao. Narod se sticao oko njih u gomilama, i oni su ga utvrđivali u veri velikom mudrošću i čudesima mnogim. Načalnik svih ovih hristoljubivih misionara bio je sveti Jovan Zedaznijski. A imena su njihova: Avid, Antonije, David, Zinon, Tadej, Isa, Izderios, Josif, Mihail, Pir, Stefan i Šijo. S apostolskom revnošću svi oni utvrđivahu veru Hristovu u Gruziji, osnovaše mnoge manastire, i posle sebe ostaviše mnoge učenike. Tako se udostojiše slave na nebesima i sile na zemlji.


Akakije, vojin višnjeg Cara,
Akakije za smrt se gotovi,
Dušu kadi tamjanom molitve;
A pita ga sudija bezbožni:
Zašto Hristos ne izbavlja verne?
Što ne kazni vaše mučitelje,
Kad ga zoveš Bogom svemogućim?
Mučenik mu krotko odgovara: –
Gospod Hristos velik je milošću,
I milošću i dugim trpljenjem,
Od grešnika čeka pokajanje,
A od vernih trpljivo stradanje.
Kad bi grešne On odmah kažnjav’o
Milost Svoju kako bi javljao?
A pravedni kad ne bi stradali,
Silu Božju čim bi pokazali?
I pred svetom čim bi zasijali?
Reč rečena – glava posečena,
U Raj Božji duša uznesena.

RASUĐIVANJE
„Priznajem, da sam ja bio više dužan, i da mi je više oprošteno: od sudskih i javnih poslova ja sam pozvat na sveštenstvo, pa zato se bojim da se ne pokažem neblagodaran, ako budem manje ljubio nego što mi je oprošteno.“ Ovo su reči svetog Amvrosija, koji je iznenadno bio Bogom pozvat da promeni zvanje i da od svetskog sudije postane arhijerej crkve Hristove. Ovim rečima svetitelj pokazuje, kako je svešteničko zvanje više od svetovnog, kako se do istog dolazi Božjim prizvanjem, i kako onaj koji je prizvat, duguje blagodarnost Bogu. Dug blagodarnosti Bogu svi svetitelji smatrali su svojim glavnim dugom. Bez blagodarnosti Bogu ne može biti napredovanja u duhovnom životu. Neprestana blagodarnost Bogu jeste blagorodno seme, iz koga, ako se zalevalo bude suzama neprestanog pokajanja, izrasta prekrasni plod – ljubav prema Bogu.

SOZERCANJE
Da sozercavam silazak Boga Duha Svetoga na svete apostole i to:
1. kako apostoli sveti stoje svi jednodušno na molitvi,
2. kako najedanput postaje huka c neba kao duvanje silnoga vetra.

BESEDA
o tome kako se gresima odbija dobro od ljudi
Grijesi vaši odbijaju dobro od vas. (Jeremija 5, 25)
Ako nemaš u izobilju dobra, narode, znači da imaš greha u izobilju. Gresi tvoji odbijaju dobro tvoje od tebe. Ako želiš dobra sebi, narode, odbaci grehe i ne greši više, i proputićeš dobru, i dobro će doći tebi i neće se odvajati od tebe.
Ako nemaš dobra, čoveče, znači da greha imaš. Ne može dobro stanovati u istoj kući sa grehom, kao što svetlost i tama ne mogu biti istovremeno na istom mestu. Kad se svetlost udalji, tama nastane; i kad se tama udalji, svetlost zasija. Tako greh i dobro mogu se smenjivati, no zajedno obitavati ne mogu.
Grijesi naši odbijaju dobro od nas, o braćo moja. Ove reči nije rekao samo jedan prorok, samo jednom narodu, nego je svaki pravi prorok govorio ove reči svome narodu. Lažni proroci laskaju gresima naroda svoga, i tako pomažu još više odbijati dobro od naroda svoga. A pravi proroci idu na suprot gresima narodnim, jer oni sa dobrom idu, i viču protiv greha da bi mogli uneti dobro što je od Boga u duše naroda svoga. Ako se košnica zasmrdi, hoće li medonosne pčele ući u nju i istovariti med svoj u nju? Ne! Pa kad beslovesne pčele neće da uđu u smradnu i dimljivu košnicu, kako će tek slovesni Duh Božji ući u dušu smradnu i dimljivu od greha? A Duh Božji je posednik i darodavac svih dobrih darova.
Gospode Duše Sveti, pomozi silom Tvojom neodoljivom ljudima Tvojim, da odagnaju greh iz duše svoje, te da bi Ti mogao stupiti unutra sa darovima Tvojim životvornim. Tebi slava i hvala sa Ocem i Sinom vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
20. maja