NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

7. april po julijanskom kalendaru

20. aprila

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. Georgije ispovednik. Zbog velike dobrodetelji, koju zadobi dugim podvigom, bi ovaj Georgije izabran i postavljen za mitropolita Mitilenskog. I upravljaše svetitelj stadom slovesnim revnosno i mudro do starosti svoje. No kada nasta gonjenje pod Lavom Jermeninom, koji popiraše ikone svete, bi i ovaj sveti starac pozvat od cara u Carigrad na sabor episkopa, koji trebaše, po želji carevoj, da uništi ikonopoštovanje. No Georgije ne samo ne učini po želji zlobnoga cara nego sa još nekim hrabrim episkopima ustade u zaštitu svetih ikona. Za to bi porugan i od cara prognan u predele Hersona, gde u telesnoj bedi i svakoj nevolji provede ostatak zemnog života svoga. Skonča i preseli se u besmrtni život oko 816. god. Bi čudotovorac i za života i po smrti zbog velike pravednosti svoje i ljubavi prema Gospodu Isusu.

2. Prep. Nil Sorski. Jedan iz velikih otaca ruske crkve. Osnivač skitskog života monaškog u Rusiji. Skončao mirno 1508. god. Mošti mu počivaju u Sorskom manastiru. Njegov Ustav skitskog života predstavlja duhovno i praktično delo prvoga reda.

3. Sv. muč. Kaliopije. Jedinac sin, od Boga isplakan, nekoga senatora iz Perge Pamfilijske. Blagočestiva mu majka Teoklija naučila ga beše u ranoj mladosti bogopoštovanju i čistom životu. Beše Kaliopije još mladić kada nasta strašno gonjenje hrišćana pod carem Maksimijanom. Da bi ga spasla smrti, majka ga metnu u lađu, dade mu dovoljnu sumu novaca, i otprati ga u grad Pompeopolj. No drugčije beše ustrojeno Promislom Božjim. Iskrcav se u Pompeopolju, Kaliopije popade usred neke burne mnogobožačke svetkovine. Pa kada on, na navaljivanje zaludele svetine, ne hte uzeti učešća u tome glupom piru, bi doguran vojvodi Maksimu, kome ispovedi da je hrišćanin. Vojvoda naredi te ga biše olovnim štapovima, i na ognju pekoše, pa najzad svega ranjava u tamnicu vrgoše. Čuvši za mučenje svoga sina, majka Teoklija razdade sve svoje imanje bednim i nevoljnim, a ona s nešto malo novca požuri u tamnicu svome sinu. Ušav u tamnicu, ona se pokloni pred svojim sinom i zavi mu rane. Najzad vojvoda izreče konačnu presudu, da se Kaliopije raspne na krst. U srcu majčinom mešaše se radost s bolom. Kada joj povedoše sina na gubilište, ona doturi dželatima pet zlatica, da bi raspeli sina njenog ne kao Gospoda nego naopako. To učini iz smernosti pred Gospodom. Na Veliki Četvrtak Kaliopije bi raspet naopako, i majka mu stajaše pod krstom blagodareći Boga. A kada ga drugi dan mrtva spustiše s krsta, ona pade na njega i sama izdahnu. Tako oboje izađoše pred presto Cara slave. Česno postradaše 304. god.

4. Prep. Danilo Perejaslavski. Imao je kao naročiti podvig staranje o mrtvima. Kadgod bi čuo da se našao neko zamrznut ili drugim načinom umrtvljen, on bi žurio, da ga pristojno sahrani i za njega se Bogu pomoli. Mirno skončao 1540. god. Mošti njegove cele počivaju.

5. Prep. Grigorije Sinait. Veliki svetitelj i podvižnik Sinajski i Atonski. (Vidi 8. avgust).


Otputuj tamo gde smrti nije! –
Majka mu zbori i s njim se prašta,
O sreći svoga jedinca mašta.
*
Kaliopije mladić prekrasni
Vojvodi veru svoju objasni:
– Hristos mi život, put i istina,
Hristos mi želja, želja jedina!
*
Kaliopija raspeću vode,
Za njim gomile naroda hode.
On bled i miran, uvezan kruto,
Korača tiho, izmučen ljuto.
Majka mu šapće: Kaliopije!
– Putujem, majko, gde smrti nije!
*
Mučenik Hristov, mučenik slavni,
Krst primi težak i strmoglavni.
Nad telom mrtvim majka se svija:
Suzama mije Kaliopija,
I šapće tiho: Kaliopije!
– Evo me, majko, gde smrti nije!

RASUĐIVANJE
„Duhovni načalnici treba da se odlikuju od podnačalnih koliko i pastiri od ovaca“. Tako govori sv. Isidor Pelusiot (tumačeći I Posl. Timoteju). Život sveštenika uvek služi primerom, bilo dobrim bilo zlim. Dobrim životom sveštenik potvrđuje Jevanđelje, a zlim odriče ga. Niko u svetu nije u stanju ni tako potvrditi istinu Jevanđelja ni tako odreći je kao sveštenik životom svojim. Dobar sveštenik razlikuje se po dejstvu svome od zlog sveštenika ne manje nego pastir od vuka. Zato će udeo dobrih sveštenika biti sa sinovima Božjim, a udeo zlih sa zverovima tame. Dobri pastiri Crkve i pri samom izdisaju svome brinuli su o stadu svom, koje ostavljaju posle sebe. Na samrtnoj postelji sv. Josif Pesmopevac molio se Bogu: „Sačuvaj stado Tvoje, o Sine Božji, sve sazdano desnicom Tvojom zaštiti do kraja vremena. Budi pomoćnik vozljubljenim sinovima Crkve Tvoje. Daj nevesti Tvojoj (Crkvi Svetoj) mir večan i tišinu bezburnu“. A sv. Antipa, goreći u usijanom bakarnom volu, moljaše se Bogu: „ne samo mene, no i one koji budu posle mene učini učasnicima milosti Tvoje!“

SOZERCANJE
Da sozercavam vaskrsenje Gospoda Isusa, i to:
1. kako žene mironosice s mirisima pristupaju grobu, da namirišu Onoga koji je blagouhani miris neba i zemlje;
2. kako im angel objavljuje vaskrsenje Gospoda rečima: što tražite živoga među mrtvima?

BESEDA
o traženju Živoga među mrtvima
Što tražite živoga među mrtvima? (Lk. 24, 5)
Angel Božji pita mironosice žene kao s čuđenjem: što tražite živoga među mrtvima? Tajnovidac Boga i sile Božje kao da hoće da kaže: kako ste mogli i za trenutak pomisliti da je On plen smrti? Ne znate li da je On načalnik života? Ne znate li da je sav život kroz Njega, i da nijedan živi stvor ne može ni s koje druge strane pozajmiti ni jednu kap života? Zar vam On nije dovoljno pokazao na zemlji Svoju vlast nad životom i nad smrću? Ko dade život mrtvome Lazaru? Ko uze život neplodnoj smokovnici? O braćo moja, prestanimo i mi tražiti Živoga među mrtvima. Ako neko od nas još uvek traži Hrista među umrlim, neka prestane s tim dušegubnim trudom. To je uzaludni trud Jevreja, i bezbožnika, i nehrišćana. Mi znamo da Gospod Životodavac nije u grobu nego na prestolu slave na nebesima. Duh nepomračen grehom gleda u nebo i ne vidi grob; i duh pomračen grehom gleda u grob i ne vidi nebo. Greh i dobrodetelj upravljaju duhovnim vidom čovečjim i otkrivaju mu svako svoj svet protivpoložan jedan drugom. Greh obara vid duha k zemlji i otkriva mu svet truleži; dobrodetelj uzdiže vid duha k nebu i otkriva mu svet besmrtni i – Hrista vaskrsloga kao Cara u tome svetu.
O braćo moja, ne tražimo život od stvorenja nego od Stvoritelja. I ne činimo još teži greh, naime: ne tražimo Stvoritelja na groblju stvorenja, ni svetlosnog Besmrtnika u tami smrtnoj. Gospode Isuse, Pobedniče smrti, k Tebi vapijemo: vaskrsni i nas u život večni iz truleži i tame smrtne. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
20. aprila