NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

6. septembar po julijanskom kalendaru

19. septembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Spomen čudesa svetog Arhangela Mihaila. U Frigiji beše jedno mesto zvano Honi (pogruženje) nedaleko od Jerapolja; i u tom mestu izvor vode čudotvorne. Kada apostol sv. Jovan Bogoslov sa Filipom propovedaše Jevanđelje u Jerapolju, on pogleda na ono mesto i proreče, da će se na tom mestu otvoriti izvor čudotvorne vode, od koje će mnogi dobiti isceljenje, i da će to mesto posetiti veliki Arhistratig Božji Mihail. Uskoro za tim ispuni se ovo proročanstvo, otvori se izvor vode, koji se proču na sve strane zbog svoje čudesne sile. Neki neznabožac u Laodikiji imaše kćer nemu, i zbog toga beše u velikoj žalosti. No u snu mu se javi Arhangel Mihail, i uputi ga da vodi kćer svoju na taj izvor, pa će ozdraviti. Otac odmah posluša, odvede kćer svoju i zateče na vodi toj mnogo naroda, koji dođe da traži spasenja sebi od raznih muka. To behu sve hrišćani. Tada taj čovek upita, kako treba iskati iscelenje, a hrišćani mu rekoše: „u ime Oca i Sina i Svetoga Duha treba moliti Arhangela Mihaila“. Čovek se onaj tako i pomoli, i kćer svoju napoji onom vodom, i devojka poče govoriti. Tada se onaj neznabožac krsti zajedno sa ćerkom i celim domom svojim, i sagradi kod izvora onoga crkvu u ime Arhangela Mihaila. Docnije se na tom mestu nastani jedan dečak, po imenu Arhip, i podvizavaše se tu tvrdim podvigom posta i molitve. Neznabošci mu činjahu mnoge pakosti, jer im ne beše po volji, što od hrišćanske svetinje tolika sila ishođaše i narod mnogi k sebi privlačaše. Pa u zlobi svojoj navratiše obližnju reku, da potopi i crkvu i izvor. No po molitvi Arhipovoj javi se sv. Arhangel i otvori u steni kraj crkve jednu rasulinu, u koju se pogruzi navraćena reka. Tako se spase ono mesto, i nazva se Honi – pogruženje – jer se reka pogruzi u otvorenu provaliju. Sv. Arhip podvizavaše se tu do 70. godine svoje i upokoji se mirno u Gospodu.

2. Sv. muč. Romil i 11000 vojnika. Kada car Trojan ratovaše na Istoku, naredi jednom da se prebroje hrišćani u vojsci njegovoj. I nađe se, da beše u carevoj vojsci 11000 hrišćana.. Tada naredi car, da se svi otpuste iz vojske i pošalju u Jermeniju. Sv. Romil beše načalnik doma carevog. On izađe pred cara i ukori ga zbog tog postupka objavljujući i sebe kao hrišćanina. Car naredi, te Romilu odsekoše glavu. A od onih izgnanih vojnika 10000 njih biše na krst raspeti, a ostali umoreni drugim mukama.

3. Sv. Evdoksije. Vojvoda u rimskoj vojsci. Postradao za Hrista u vreme Dioklecijana. Suđeni i mučeni od načalnika Miletinskog u Jermeniji. Sa njim postradaše i njegovi prijatelji: Zinon i Makarije, i još 1104 vojnika, koje Evdoksije beše obratio u hrišćanstvo. Po smrti javio se svojoj ženi. I žena njegova, Vasilisa, održa veru Hristovu do smrti, i upokoji se mirno.

4. Prep. David. Ovaj beše razbojnički vođa oko Hermopolja u Misiru i tek u starijim godinama dođe k sebi, pokaja se i zamonaši. Javio mu se arhangel Gavril i dao mu silu čudotvornu. Upokojio se mirno u VI stoleću, pošto se mnogim i dugim podvigom udostojio carstva Božjega.


Arhistratig Božji
Mihail vojvoda,
Mačenosni sluga
Svevišnjeg Gospoda,
Pred Gospodom stoji
S nebeskim silama,
S angelima silnim
I svetim dušama.
Najveći vojvoda
Najvećega Cara,
Gde dođe, pobedi,
I čudesa stvara.
Satana se njega
Ko plamena boji,
Jer vojvoda Božji
Za istinu stoji,
Za istinu stoji
I pravdu uzdiže;
Kao pogled hitar –
Svud na vreme stiže.
Vojvoda svetlosti:
On progoni skverne,
I krilima svojim
Ograđuje verne.

RASUĐIVANJE
Mnoge varvarske običaje hrišćanstvo je iskorenilo iz društva ljudskog. No neki od tih običaja, pohvalni s gledišta neznabožačkog a stidni s gledišta hrišćanskog, tinjaju još i dan danas kao potajni gnoj iz prividno zalečene rane. Jedan od tih običaja jeste otimanje i tajno odvođenje devojaka. Sv. Vasilije strogo piše o tom nekom svom svešteniku povodom jednog takvog slučaja: „upotrebi sva usilja da tu devojku gde nađeš oduzmeš i povratiš roditeljima, a odvoditelja liši opštenja u molitvama, i oglasi odlučenim takođe i one koji su mu u tom pomagali, prema mome ranijem uputstvu – svakoga od njih sa celim domom njegovim liši tri godine opštenja u molitvama. A ono selo, koje je primilo odvedenu (devojku), skrivalo je, i čak silom zadržavalo, odluči takođe od opštenja u molitvama ne izuzimajući nikoga da bi se tako svi naučili, da odvodnika, kao zmiju ili drugog kakvog zvera i opšteg neprijatelja, gone od sebe, a ukazuju zaštitu uvređenim.“

SOZERCANJE
Da sozercavam primer Davidove samouzdržljivosti (II Sam. 23), i to:
1. kako u borbi s Filistejima David ožedni i upita, ko bi mu doneo vode iz izvora u Vitlejemu, koga Filisteji držahu;
2. kako tri junaka prodreše kroz neprijatelje i donesoše vode caru;
3. kako David ne hte piti nego prosu vodu na zemlju govoreći: nije li to krv ovijeh ljudi, koji ne mareći za život svoj idoše?

BESEDA
o dva rođenja
Što je rođeno od tijela, tijelo
je; a što je rođeno od Duha, duh je. (Jov. 3, 6)
Ove reči, braćo, nisu reči ni proroka ni apostola nego reči samoga Gospoda, izrečene prečistim ustima Gospodnjim. I kao što je u svakoj reči Gospodnjoj sila i spasenje, tako je i u ovim rečima Njegovim sila i spasenje. Zato treba sa strahom i pažnjom da ispitujemo reči ove i da ih na naš život primenjujemo. Ovim rečima Gospod hoće da istakne prevashodstvo duha nad telom. Kao što se telo rađa od tela, tako duh treba da se rodi od Duha. Rođenje duha našeg od Duha Božjeg, po blagodati Božjoj a ne po bitnosti, to i jeste novo rođenje, o kome Gospod govoraše Nikodimu, knezu Jevrejskom. Nikodim ne razumede ove reči Hristove, kao i danas što ih ne razumeju svi oni, kod kojih je telo uzelo maha nad duhom. Ljudi, kod kojih je telo preovladalo nad duhom, sve misle i sude po telu; dok ljudi, kod kojih je preovladao duh nad telom, sve misle i sude po duhu. Oni koji sve misle i sude telesno, čine i svoj duh telesnim; dok oni koji sve misle i sude duhovno, čine i svoje telo duhovnim. Kao kad bi neko menjao zlato i sve pretvarao u papirni novac – takvi su oni prvi, koji i ono što je besmrtno u njima pretvaraju u smrtno; dok su oni drugi kao neko ko bi svoj papirni novac menjao i pretvarao u zlato; jer oni ne samo ne upropašćuju ono što je besmrtno u njima, nego i ono što je smrtno pretvaraju u besmrtno. Jevreji su tumačili zakon i proroke telesno, zato nisu razumeli Gospoda Hrista, nego Gospoda slave raspeše. Dok oni, koji, ozareni blagodaću Duha Božjeg, razumeše Gospoda Hrista, protumačiše i zakon i proroke duhovno. I ne samo zakon i proroke, nego i svu stvorenu prirodu, i sav život svoj na zemlji. Ako je, braćo, naše telo po nuždi rođeno od tela, neprirodno je da se i naš duh rađa od tela. Neka se duh naš rodi od Duha Božjega i onda ćemo biti prirodni i po telu i po duhu. To je ona viša i bezgrešna priroda, koju je imao Adam u Raju pre greha. Nije moguće i nije nužno, da se naše telo ponovo rodi od tela, ali je i moguće, i neophodno, i nikad nije dockan da se naš duh ponovo rodi, da se rodi od Duha Božjega.
O Gospode Isuse Hriste, Jedinordni Sine Božji, pomozi nam, da se pre skončanja preporodimo Duhom Božjim, da duh naš u istini bude rođen od Duha. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
19. septembra