NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

6. maj po julijanskom kalendaru

19. maja

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti pravedni i mnogostradalni Jov. Beše Jov potomak Isava, unuka Avramova, i življaše u Arabiji oko dve hiljade godina pre Hrista. Ocu mu beše ime Zaret a materi Vosora; njegovo pak puno ime beše Jovav. Beše on čovek česan i bogobojažljiv i veoma bogat. No u sedamdeset devetoj godini njegovog života popusti Bog na nj iskušenja teška kroz satanu, kao što je sve potanko opisano u Knjizi Jova. I u jedan dan izgubi Jov sve ogromno imanje svoje, i sinove svoje, i kćeri svoje. Po tom napade na nj teška bolest, od koje mu se celo telo pokri ranama od temena do tabana, i ležaše Jov na đubrištu izvan grada, i komadom crepa otiraše gnoj sa rana svojih. No Jov ne zaropta na Boga, nego strpljivo podnese sve muke do kraja. Zato mu Bog povrati zdravlje, i dade mu bogatstvo mnogo veće nego što je pre imao, i rodiše mu se opet sedam sinova i tri kćeri, koliko je i pre imao. I požive Jov svega dve stotine četrdeset osam godina, sve slaveći i hvaleći Boga. Jov se smatra uzorom trpeljivog podnošenja svakog stradanja, koje Bog na nas šalje, i praobrazom stradajućeg Gospoda Isusa.

2. Sveti mučenik Varvar. Beše Varvar vojnik u vreme Julijana Odstupnika. Kada carev vojvoda Vakh povede rimsku vojsku protiv Franaka, u toj vojsci beše i Varvar, potajni hrišćanin. Na bojištu pojavi se neki junak od strane Franaka, sličan drevnom Golijatu, i začikavaše Rimljane, da bi mu neko od njih izašao na megdan. Vojvoda Vakh posavetova Varvara da on izađe. Varvar se pomoli u srcu živome Gospodu, izađe i pobedi onoga diva. Od toga se smete vojska franačka i pobeže. Tada vojvoda napravi veselje golemo, i naredi da se idolima prinesu žrtve. No pri tom žrtvoprinošenju vojvoda sazna da se Varvar drži po strani. Kada ga upita o tome, Varvar izjavi da je on hrišćanin. Vojvoda javi caru, a car naredi, da se Varvar stavi na najteže muke. No Varvar sve podnese sa retkom hrabrošću i prisebnošću. Pri njegovom mučenju pokazaše se mnoga čudesa, i mnogi vojnici videći to, primiše veru Hristovu. Među ovima beše i sam vojvoda Vakh sa Kalimahom i Dionisijem. Sva trojica njih behu posečeni za ime Hristovo, a za njima i Varvar, 362. godine. Duše njihove preseliše se u carstvo Hrista Cara besmrtnoga.

3. Sveti Varvar razbojnik. Posle mnogih zločinstava pokajao se i osudio sam sebe, prvo, da tri godine ide četvoronoške i jede sa psima, i drugo, da dvanaest godina živi u šumi, bez odela, bez krova, i bez ikakve hrane osim trave i lišća. Dobi izvešće od angela, da su mu gresi oprošteni. Putovahu trgovci kroz šumu, pa videvši izdaleka Varvara, pomisliše da je zver, a ne čovek, naperiše strele i ustreliše ga. Umirući on ih zamoli, da jave obližnjem svešteniku o njemu. Sveštenik dođe i česno ga sahrani. I iz njegovog tela poteče celebno miro, koje je isceljivalo razne bolesti i muke na ljudima.


Kaži, brate, šta podneti možeš,
Pa ćy reći, koliko si čovek.
Jov pravedni, bogat i preslavan
Bi satanom bačen na đubrište,
I obložen gnojem i ranama –
Strašilište psima i ljudima!
Što imade za dan mu propade
Osim vere i osim strpljenja.
No c oružjem vere i strpljenja
Jov pobedi strašnoga satanu.
Bog gledaše borbu nejednaku,
Pravedniku pobedu dodeli,
Sa pobedom sva ostala blaga,
A posrami zavidljivog vraga.

RASUĐIVANJE
Avva Isaija rekao o sebi: „Vidim sebe sličnog konju lutajućem bez jahača. Ko god ga nađe, seda na njega i jezdi na njemu do mile volje. Kada jedan jahač ostavi konja, drugi ga uzjaše i postupa tako isto, pa i treći itd.“ Ovaj veliki podvižnik, za koga su svi c divljenjem govorili da je dostigao savršenstvo, rekao je to o sebi ili iz smirenja ili iz sećanja na doba svoga nesavršenstva. Glavno je, da je ova reč istinita u odnosu na svakoga hrišćanina, koji hodi duhovno raspojasan i neobuzdan. Tek što je jedna strast c njega sjahala, druga ga je uzjahala. Tek što ga je jedna zamorila i ostavila u očajanju, druga ga je uzjahala c obmanljivom nadom, da će ga ona usrećiti. Takav čovek nema jahača koji bi ga upravio pravim putem, bez skretanja ni levo ni desno. Jedini prijateljski jahač, koga treba pozdraviti dobrodošlicom, jeste sveti i moćni duh hrišćanski.

SOZERCANJE
Da sozercavam vaznesenje Gospoda Isusa i to:
1. kako je On prvo vaskrsao telesno, pa se onda vazneo telesno,
2. kako se duše pravednih ljudi po smrti prvo vaznose na nebo, dok tela čekaju opšte vaskrsenje, opšte preobraženje, i opšte vaznesenje.

BESEDA
o sili koju Bog dade rečima proročkim
Evo ja ću učiniti da riječi moje u ustima tvojim budu kao oganj, a ovaj narod drva, te će ih spaliti. (Jerem. 5, 14)
Vidite, braćo, da je dejstvo reči Božje različito kako prema kome! Reč je Božja kao oganj, kome se raduje pravednik, ozebao u hladnoći ovoga sveta; i reč je Božja kao oganj, koji spaljuje nepravednika, koga je ovaj svet materijalni suviše zagrejao. Iskusni duhovnici ostavili su nam svedočanstvo, da samo ime Isus, koje vernim donosi silu, radost i osveženje, – da to ime pali zle duhove kao živi oganj. Tako je sa svakom rečju Božjom. Kod jednih ona stvara utehu, kod drugih razdraženje, kod jednih utišava gnev, kod drugih pojačava; kod jednih izaziva strahopoštovanje, kod drugih podsmeh. Zdravima je med, a bolesnima je med pelen.
No zašto narod da bude kao drva, koja će se spaliti? Zar je narod kriv, ako ga bezbožne starešine i lažni proroci zavode stranputicom? Nije kriv narod u onolikoj meri kao njegove starešine i lažni proroci, ali je ipak kriv u izvesnoj meri. Jer i narodu je Bog dao da zna pravi put i kroz savest i kroz propoved Božje reči, te narod ne bi trebalo da slepo sleduje svojim slepim vođama, kada ga ovi vode putevima lažnim i udaljuju od Boga i Božjeg zakona. Bog je, braćo, pravedan, i On zna meru svačije krivice, i neće dati, da neuk i malen postrada koliko učen i velik.
Gospode Svevideći, spasi nas, da ne budemo ni slepe vođe niti slepo vođeni. Ukrepi nam srce, da i kao vođe i kao vođeni budemo vazda sluge Tvoje, i samo Tvoje sluge. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
19. maja