NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

5. septembar po julijanskom kalendaru

18. septembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. prorok Zaharija. Otac sv. Jovana Preteče. Sin Varahijin, od roda Avije, iz plemena Aronova. Beše načalnik sveštenika iz roda Avijeva, koje držaše osmu čredu služenja u hramu Jerusalimskom. Žena mu beše Jelisaveta kći Sovije, sestre sv. Ane, matere sv. Bogorodice. U vreme cara Iroda, detoubice, služaše Zaharija jednoga dana, prema svojoj čredi, u hramu Jerusalimskom. I javi mu se u oltaru angel Božji, od koga se Zaharija ustraši. A angel mu reče: ne boj se, Zaharija (Lk. 1,13). I objavi angel Zahariji, da će mu žena Jelisaveta roditi sina, prema molitvama njihovim. A behu oboje stari, i Zaharija i Jelisaveta. Kada Zaharija posumnja u reči nebesnog vesnika, reče mu angel: Ja sam Gavril što stojim pred Bogom. I onemi Zaharija od toga časa, i ne progovori sve dok mu se sin ne rodi, i dokle on ne napisa na daščici: Jovan mu je ime. Tada mu se otvoriše usta i on veličaše Boga. Docnije kada se rodi Gospod Isus i kada Irod poče ubijati decu Vitlejemsku, posla Irod ljude da nađu i sina Zaharijina i ubiju. Jer ču Irod o svemu što se dogodi sa Zaharijom i kako se rodi Jovan. Videći vojnike Jelisaveta uze Jovana u ruke – beše mu tada godina i po – i pobeže s njim od kuće, i begaše po kamenitim i pustim mestima. A kada vide vojnike, gde je gone, ona povika gori: „goro Božja, primi mater s detetom!“ I otvori se stena i sakri u sebi majku i dete. Irod razjaren što Jovan ne bi posečen naredi te posekoše Zahariju pred oltarom. Krv Zaharijina prosu se po mermeru i stvrdnu se kao kamen, i osta tako kao svedočanstvo zločina Irodova. A tamo gde se sakri Jelisaveta sa Jovanom otvori se pećina, i voda proteče i palma rodna izraste Božjom silom. 40 dana po smrti Zaharijinoj upokoji se i blažena Jelisaveta. I osta mladenac Jovan u pustinji, hranjen angelom i čuvan Božjim Promislom do onoga dana kada trebaše da se javi na Jordanu.

2. Sv. muč. Juventin i Maksimin. Žitije ova dva sveta čoveka malo se zna, no njihovo stradanje za Hrista poznato je iz jedne besede Zlatoustove u pohvalu njihovu. Oni su bili vojnici u vreme cara Julijana Odstupnika. Na jednom vojničkom piru oni u razgovoru s drugima osude cara zbog gonjenja hrišćana. Neko to dostavi caru, i car njih u tamnicu. Neki carevi ljudi posete ih s namerom, da ih odvrate od vere prave, govoreći im kako su se i mnogi njihovi drugovi odrekli Hrista. Na to oni viteški odgovore: „za to baš mi moramo stojati hrabro i prineti sebe na žrtvu zbog njihovog odstupništva.“ U noćnoj tami posečeni mačem. No mošti njihove budu nađene i projave se čudotvornim.

3. Sv. 70 mučenika. Na čelu sa Urvanom, Teodorom i Medimnom behu ovi izabrati od hrišćana Carigradskih u vreme Valentovog gonjenja Pravoslavlja, da kao najčestitiji i najugledniji građani prestonice idu u Nikomidiju i mole cara jeretika (arijevca), da bar živote poštedi pravoslavnih hrišćana. Car se razjari, i reče im da se vrate, a tajno naredi lađarima, da kad budu na moru zapale lađu, a oni da se u čamcu spasu i vrate. Tako zle sluge goreg gospodara i učiniše. Tela ove dične Sedamdesetorice biše sagorena i u more utopljena, no duše njihove isplivaše u pristanište večnog blaženstva.

4. Prep. Atanasije. Podvizavao se u Vilni, i docnije bio iguman manastira u Brestu. Zbog svoje nepokolebljivosti u Pravoslavlju posečen od katolika 5. sept. 1648. god. Mošti mu čudodejstvuju u Brestu.


Što se more tako u ponoći sija?
Kakav plamen strašan iz vode izbija?
To je jezik zlobe što ognjem govori.
To golema lađa što na vodi gori.
Car jeretik to se Pravoslavlju ruga
Pa ognjem sažiže sedamdeset druga.
To je pir Valenta, cara licezvernog, –
Jeretik je često ljući od nevernog.
Sedamdeset smrti! Zbog kakve krivice?
Što predstaše s molbom pred carevo lice
I moliše cara, da poštedi prave –
Zato im u ognju sagoreše glave!
*
Gori suha lađa ka’ slama u stogu,
Plamen k nebu ide kao tužba Bogu:
U plamenu ljudi svi na kolenima,
I molitve dižu Bogu i svetima.
– Primi našu žrtvu, Bože Svevideći,
Pomozi nam k carstvu nebeskome preći! –
Mirisaše tela u plamenu jarom
Kao čisti tamjan pred svetim oltarom.
To su čiste žrtve svetog Pravoslavlja
Što se mukom krepi i Boga proslavlja.
Sedamdeset tela more hladom hladi,
Sedamdeset duša u Raju se sladi,
I slava se njihna u crkvi uzdiže,
A Valenta sramnog Božja kazna stiže.

RASUĐIVANJE
Uzalud se ljudi trude da nađu ono što Bog namerno krije od ljudi. Kad ne bi Bog dopustio nikada ljudi ne bi pronašli zlato i srebro pod zemljom, ni silu vodene pare, ni blesak električne svetlosti. Uzalud je Irod pobio mnogobrojnu decu u Vitlejemu, samo da bi Jednoga ubio. Taj Jedan skrio se ispred pogleda i mača Irodova. Uzalud je Irod i Jovana tražio. Pogledajte čuda: vojnici jure staricu Jelisavetu, koja bega sa Jovanom na rukama, i ne mogu da stignu! Razjaren Irod dozva Zahariju i viknu mu: „daj mi sina tvog Jovana!“ A starac sveštenik krotko odgovori caru: „ja sada služim Gospodu Bogu Izrailjevu, te za sina moga ne znam gde se nalazi“. Izbezumljen od gneva naredi Irod da ubiju Zahariju mesto Jovana. Sluge careve dođoše u hram i rekoše Zahariji: „gde si sakrio sina tvoga? daj nam ga, jer car naređuje. Ako li ga ne daš, sam ćeš umreti.“ Odgovori Zaharija: „vi ćete ubiti telo moje, a Gospod će primiti dušu moju“. I bi ubijen Zaharija, ali se Irod time ne zadovolji. Opaki car nemaše pokoja ni dan ni noć, jer ga mučaše slutnja, da niko drugi do Jovan ne može biti onaj novorođeni car, koga mu istočni zvezdari objaviše. No uzalud se truđaše Irod da nađe onoga koga Bog namerno sakri od njega.

SOZERCANJE
Da sozercavam kaznu Božju nad Davidom za grehe (II Sam. 17), i to:
1. kako Avesalom ratovaše sa ocem svojim, i kako izgibe mnoštvo naroda u ratu;
2. kako Avesalom pogibe;
3. kako David gorko plakaše.

BESEDA
o neophodnosti drugog, ili duhovnog, rođenja
Ako se ko nanovo ne rodi, ne može
videti Carstva Božjega. (Jov. 3, 3)
Tako reče Gospod Isus Nikodimu, knezu Jevrejskome, a Nikodim s čuđenjem upita: kako može to biti? tojest: kako se može čovek ponovo roditi? Tako se i danas mnogi pitaju: kako telesan čovek može postati duhovan? kako grešnik može postati pravednik? kako blagodat Božja može ući u čoveka i zameniti umovanje telesno i volju telesnu? kako Duh Sveti može ozariti srce čovekovo? kako se voda može pretvoriti u vino? Mi znamo, da kad je Duh Božji sišao na apostole, apostoli su postali drugim ljudima, novim, ponovo rođenim. I znamo iz hiljade primera, kako su ljudi telesnih misli i telesnog života postajali ljudima duhovnim, preporođenim. Mi znamo, dakle, da, je to bivalo i da i danas biva pod dejstvom blagodati Boga Duha Svetoga. Ni malo nam nije nužno pitati: kako to biva? Dovoljno je što znamo, da to biva, i da se trudimo, da se to zbude i s nama samima. Jer blagodat Duha svakome se daje, ko je traži i ko se pripremio, da je može primiti. Nema težeg posla nego objašnjavati duhovne stvari ljudima koji samo telesno misle i sude. Sv. Zlatoust veli: „duša predana strastima ne može postići ništa veliko i blagorodno, jer strada od teškog slepila kao oči pomračene tečenjem gnoja“. Obično ljudi najtelesniji raspituju o najvećim tajnama božanskim. Ne raspituju oni o tome, da bi saznali put svoga spasenja, nego da bi zbunili verne, i ismejali veru, i opravdali svoj grešni i strasni život. Nemoćni da se dignu na prvi stepen nebesnih lestvica, oni maštaju o poslednjem stepenu. Kada vas braćo, takvi pitaju o predubokim tajnama preporođaja duše i carstva nebeskog, uputite ih prvo da ispune deset osnovnih zapovesti Božjih. Ako to učine, onda će im se otvoriti duša za shvatanja tajni božanskih i to u toliko u koliko je to shvatanje nužno za njihovo očišćenje od greha i strasti i za večno spasenje.
O Gospode Isuse Hriste, preblagi i svemudri Učitelju naš, pomozi nam umom razumeti i srcem usvojiti onoliko od mudrosti Tvoje, koliko nam je potrebno za spasenje naše. Pomozi nam uzdržati se od izlišnog ljubopitstva. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
18. septembra