NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

5. maj po julijanskom kalendaru

18. maja

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveta velikomučenica Irina. Živela u vremena apostolska na Balkanu, u nekome gradu Magedonu, gde njen otac Likinije beše malim carem. Neki misle da je bila Slovenkinja. Rođena kao neznaboška, od roditelja neznabožaca. Penelopa – tako joj beše ime neznabožačko – pouči se veri hrišćanskoj od učitelja joj Apelijana. Sveti Timotej, učenik apostola Pavla, krsti nju i njene dvorkinje, i donose joj poslanice apostola Pavla na čitanje. Odricanjem da se uda, ona razgnevi svoga oca, i otac je htede mučiti, ali čudesnim načinom ona obrati svoga oca u Hrišćanstvo. Još od četiri cara, osim njenoga oca, stavljena na razne muke, no Bog je preko svojih angela spasavaše. Car Sedekija zakopa je do glave u jendek napunjen zmijama i skorpijama. No angel Božji umrtvi otrovne gadove i sačuva svetu devicu nepovređenu. Tada isti car pokuša da je prestruže testerom, no testera se odbijaše od tela njenoga kao od kamena. Potom opet isti car veza je za točak pod vodenicom i pusti vodu, da je tako umori. No voda ne htede teći nego stajaše, i devica osta zdrava i živa. Car Savah, sin Sedekijin, potkova je ekserima, natovari na nju vreću peska, i zauzda je, pa naredi te je vođahu kao skota daleko izvan grada. „Zaista sam kao skot pred Tobom, Gospode!“ govoraše sveta mučenica trčeći zauzdana za svojim mučiteljima. No angel Božji potrese zemlju, i zemlja se otvori i proguta mučitelje njene. Preživevši sve muke, kroz koje obrati ogroman broj neznabožaca u hrišćanstvo, Irina pređe u grad Kalipolj, gde propovedaše veru u Hrista. Car tamošnji Numerijan htede je umoriti na taj način što je bacaše u tri usijana metalna vola jedno za drugim. No devica bi spasena i ostade živa. I mnogi videše i verovahu. Eparh Vavodin, odvede je u grad Konstantinu, gde je umisli ubiti na taj način, što je stavi na usijane rešetke. No to ne naškodi svetoj Irini, a mnoge privede pravoj veri. Najzad dođe Irina u grad Mesemvriju, gde je umrtvi car Savorije, no Bog je ožive. A car sa mnogim narodom videći to, poverova u Hrista i krsti se. I tako sveta Irina svojim stradanjem i čudesima privede u veru Hristovu preko sto hiljada neznabožaca. Najzad sama leže u grob i naredi Apelijanu da grob zatvori. Posle četiri dana, kad grob otvoriše, nje ne beše u grobu. Tako proslavi Bog zanavek devicu i mučenicu Irinu, koja sve žrtvova i sve pretrpe, da se Bog što više proslavi među ljudima.

2. Sveti Martin i Iraklije. Sloveni. Behu gonjeni od jeretika, arijevaca, u Iliriji. Poslani u izgnanstvo ovi vitezi Pravoslavlja skončaše zemni život u IV veku, i preseliše se ka Gospodu.


Penelopa kći careva na čardaku beše,
Kad joj tice, tri po redu, hitro doleteše.
Prvo golub, bel ko mleko, c maslinovom granom,
Po tom op’o c vencem cvetnim u kljunu koščanom.
Najzad gavran c gujom ljutom slete i ulete.
Penelopa sluge pita, mogu l’ da se sete?
Sluge ćute. Niko ne zna. Svak se čudom čudi.
Apelijan starac reče: svi smo smrtni ljudi,
No čuj mene, Penelopo, čuj me čedo krasno,
Duh Božiji kroz te znake proriče ti jasno:
Golub znači tihost tvoju, zvaćeš se Irina,
Blagodat na tebi Božju – to znači maslina.
Op’o znači pobednika – pobedićeš strasti,
Venac cvetni znači slavu i nebeske slasti;
Gavran c gujom to je demon c pakostima svojim,
No ti ćeš ga pobediti terpjenijem tvojim.
To Irina sve sasluša, srcem ustreperi,
I reši se sva se dati spasonosnoj veri.
Što rešila, to svršila, i Bog joj pomože.
Molitvama njenim svetim spasi i nas, Bože.

RASUĐIVANJE
Ne pomaže molitva rečima, ako srce ne učestvuje u molitvi. Samo usrdnu molitvu sluša Bog. Avva Ksoj Tivejski vraćao se jedanput sa Sinajske gore, pa sretne monaha koji mu se požali kako u manastiru mnogo stradaju od suše. Rekne mu Ksoj: zašto se ne molite i ne prosite od Boga? Odgovori monah: i molimo se i prosimo, no kiše nema. Na to će Kcoj: očigledno, vi se ne molite usrdno. Hoćeš li da se uveriš da je to tako? I rekavši to uzdiže starac ruke k nebu i pomoli se. I kiša obilata spusti se na zemlju. Videvši ovo, udivljeni monah padne na zemlju pred starcem i pokloni mu se, no starac, bojeći se slave ljudske, hitno pobegne od njega. – Prosite i daće vam se, rekao je sam Gospod. No zalud su usta puna molitve, ako je srce prazno: Bog ne stoji i ne sluša na ustima nego u srcu. Neka se srce ispuni molitvom, ma usta i ćutala. Bog će molitvu čuti i primiti. Jer samo usrdnu molitvu sluša Bog.

SOZERCANJE
Da sozercavam vaznesenog Gospoda Isusa i to:
1. kako Svojim vaznesenjem On označava pobedni svršetak celokupnog delovanja Svog na zemlji u toku nekih 33 godine,
2. kako Svojim vaznesenjem On uči nas, da k nebu, a ne k zemlji, upravljamo sva stremljenja svoja.

BESEDA
o božanskom braku duše ljudske
Obratite se, sinovi odmetnici, veli Gospod, jer sam ja muž vaš. (Jerem. 3, 14)
Duša je ljudska nevesta, a Gospod živi i svesilni muž je duše ljudske. Svoju nevestu, dušu, Gospod odeva u sjaj i hrani je blagodaću Svojom. A duša od Boga muža rađa dobru decu, i decu mnogu, u vidu mnogih i krasnih dobrodetelji. Nijednu dobrodetelj ne može duša sama od sebe roditi. Samo oplođena Bogom, duša rađa dobrodetelji. Oplođena pak svetom, duša ili ostaje jalova ili rađa greh i porok. Zato Gospod i govori ljudima: ja sam muž vaš. Da bi duša ljudska znala, za koga je obručena i s kim je venčana, te da ne bi lutala i preljubom sebe umrtvljavala i u pepeo pretvarala!
Bog je veran muž duše ljudske. On nikad nevestu dušu ne izneverava. Njegova ljubav prema duši nikad ne hladni, sve dok duša ne okrene se od Boga i ne učini preljubu. No i tada Bog ne napušta dušu odjedanput, no ide za njom i vraća je s puta pogibelji. Obratite se, govori tada Gospod dušama ljudskim. Pokajte se, i oprostiću vam. Obratite se, i primiću vas. Pokajnici bi znali reći, kolika je milost Božja. Oni bi mogli potvrditi, kako je istrajna ljubav Božja i prema grešnicima, sve do poslednjeg časa. Bog je veran u ljubavi Svojoj, i nije brz na osvetu duši preljubnici. On se stara neprestano da povrati duši preljubnoj izgubljeni stid. A stid rađa pokajanje, a pokajanje vodi obnovljenju, a obnovljenje vodi prvobitnoj ljubavi i vernosti.
O Gospode svesilni, pomozi nam, da od Tvoje večne ljubavi duše naše rode rod dobar i izobilan. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
18. maja