NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

5. jul po julijanskom kalendaru

18. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prep. Atanasije Atonski. Rođen u Trapezuntu od roditelja bogobojažljivih. Rano ostao siročetom,no Promislom Božjim neki vojvoda uze ga, dovede u Carigrad i dade ga tamo na nauke. Zbog krotosti i smernosti svoje bio ljubimac svih svojih vršnjaka. Pri dečjim igrama deca su birala ovoga za cara onoga za vojvodu, a Atanasija za – igumana. Kao neko predskazanje! Svršivši škole Atanasije (do postriženja Avramije) udalji se u pustinju Maleinsku, blizu Svete Gore, gde se podvizavaše kao učenik čuvenog tada Mihaila Maleina. Želeći još tešnjeg podviga on se preseli u Sv. Goru na bezmolvije. No oko njega se počnu skupljati mnogi želatelji podvižničkog života, te on bi primoran da zida svoju slavnu Lavru. U tome mu obilno pomagahu carevi Vizantijski, najpre Nikifor Foka, koji je i sam nameravao povući se i zamonašiti se, a po tom Jovan Cimishije. Mnogobrojna iskušenja navaljivala su na Atanasija i od demona i od ljudi, no on je kao hrabri vojnik Hristov sve odolevao i pobeđivao svojom bezmernom krotošću i neprekidnom molitvom Bogu živome. Pun blagodati Božje on se udostojio videti Presvetu Bogorodicu, koja čudotvorno izvede vodu iz stene i obeća mu biti za uvek Ikonomisa (Igumanija) manastira. U radu i u molitvi Atanasije je prethodio bratiji svojoj, i sve ih je voleo ljubavlju duhovnog oca i pastira. Smrt mu je došla iznenadno. Jednom se on podigao sa šestoricom monaha nad jednu novo sagrađenu prepratu crkve, da pregleda zid, koji tada zidahu, no zid se provali i njih sve zatrpa. Tako skonča ovaj veliki svetilnik monaštva 980 god. Posle smrti on se više puta javljao svojoj sabraći, bilo da uteši ili nakara.

2. Prep. muč. Kiprijan Novi. Rođen u selu Klicosu u Epiru. Po smrti svojih dobrih roditelja ode Kiprijanu Sv. Goru, tamo se zamonaši i preda podvigu u jednoj keliji blizu Kotlomuškog manastira. Nalagao je na sebe trud na trud, i podvig na podvig, dok ne postade znamenit i poštovan u svoj Sv. Gori. No on ne beše sobom zadovoljan. Mučila ga je pomisao, da se on ne može inače spasti osim kroz mučeništvo za Hrista. Ostavi, dakle, Sv. Goru, dođe u Solun, izađe pred pašu Solunskog i pozva ovoga, da odbaci lažnu veru Muhamedovu i da primi istinitu veru Hristovu. Paša naredi, te ga izbiše i isteraše napolje. Nezadovoljan tako malim stradanjem za Hrista Kiprijan ode u Carigrad, napisa jednu hartiju velikom veziru, u kojoj izloži lažnost Muhameda i istinitost Hrista Gospoda. Razljućen vezir posla ga šeik-ul-islamu, a ovaj pošto ču sve što Kiprijan imade da kaže, naredi da mu glavu odrube. Radostan bi Kiprijan preko mere, i iđaše na gubilište kao na svadbu. I tako postrada za Hrista ovaj Božji čovek 5 jula 1679 god. i ostvari svoju žarku želju.

3. Prep. Lampad. Zavolevši Hrista od detinjstva žarkom ljubavlju Lampad se udalji u pustinju blizu Irinopolja, gde se predade podvigu. Pošto savlada sve strasti i želje telesne, duša njegova bi obasjana nebeskom svetlošću i neiskazanim mirom ne od ovoga sveta. Čudotvorac bio iza života i po smrti. Podvizavao se verovatno u H stoleću.


Na Atonskoj Gori Lavra se sija,
Čudesna obitelj Atanasija,
Hiljadu godina niz nju s’ sklizalo
Al’ duha i hleba nije nestalo,
Nestalo joj nije duha ni hleba
Nit, vizija sjajnih Božjega neba.
U knjigama starim tako se pisa:
O Lavri se brine Ikonomisa,
Atonska je Gora država njena,
Pravoslavlja pravog najtvrđa stena;
Ta tajanstvena Ekonomica
Nije l’ to Prečista Bogorodica?
Ona Lavru drži, i Iver hrani,
I Hilendar čuva, i Rusik brani,
Karakal i Zograf, Petra Simona,
I Pantokratora – sve štiti Ona,
Ta tvrđave to su njenih građana
No svima je Ona – mir i odbrana.

RASUĐIVANJE
Kako je Mojsej udarom štapa izveo vodu iz kamena? Kako je to Bog pustio manu s neba i nahranio u pustinji narod Izrailski? Tako se pitaju oni koji imaju vrlo slab pojam o moći Boga Svemogućeg. I još se čude, zašto se takva čudesa ne ponavljaju, da bi sav narod poverovao u Boga. No Izrailjci su videli očima bezbrojna čudesa Božja, pa ipak nisu poverovali. Međutim, Bog ponavlja stara velika čudesa gde god je i kad god je to potrebno. Kada jedanput nasta glad u lavri Atanasijevoj, raziđoše se sva bratija kud koji. Pogružen krete i Atanasije da traži drugo mesto. „Kuda ćeš?“ upita ga jedna žena na putu. „Ko si ti?“ upita je Atanasije, udivljen što vidi ženu u Sv. Gori, gde je pristup ženama nedozvoljen. „Ja sam ona kojoj si ti posvetio tvoju obitelj. Ja sam Mati Gospoda tvoga.“ „Bojim se da ti poverujem, reče Atanasije, jer se i demon može preobratiti u angela svetla. Čime ćeš me uveriti u istinitost tvojih reči?“ Tada mu reče Sveta Bogorodica: „Udari u ovaj kamen tvojim štapom, i poznaćeš ko sam ja što s tobom govorim. Znaj samo, da ja zauvek ostajem ikonomisa tvoje lavre.“ Atanasije udari štapom u stenu; u tom stena zatrešta i pršte kao od groma, i kljuk vode izbi iz rascepljene stene. Ustrašeni Atanasije obrte se da se pokloni Svetoj Prečistoj, no ona već beše iščezla. On se povrati u lavru svoju, i na još veće svoje divljenje nađe sve ambare prepune žita. Eto ponovljenih velikih čudesa, kojima se potvrđuju stara čudesa i kojima se verni ukrepljuju u veri.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesni prelazak naroda Izrailjskog preko Crvenog Mora (II Mojs. 14), i to:
1. kako Mojsej mahnu štapom, po zapovesti Božjoj, i more se rascepi, i narod Božji prođe suhim dnom morskim;
2. kako Misirci jurnuše istim putem za Izrailjem, no Mojsej mahnu štapom, i more se sklopi;
3. kako me ovo uči, da je Bogu sve moguće što hoće, i da On vernog slugu spasava i od najveće opasnosti, a nevernog kažnjava.

BESEDA
o trezvenosti uma
Zato, ljubazni, zapregnuvši bedra
svojega uma budite trijezni. (II Pet. 1, 13)
Um je, braćo, vođ duše i savetnik duše. Bog je dao životinjama samo dušu, zato im nije dao slobodu, nego ih On rukovodi umom svojim. Čoveku je Bog dao dušu i um, i sa umom slobodu. Um i sloboda su nerazdvojni. Otuda su prazne sve priče nekih filosofa o tome, kako čovek, istina, ima um ali nema slobodu. Jer je jasno iz posvednevnog opita, da je sloboda nerazdvojni pratilac uma. No kako čovek nema savršen um, to on nema ni savršene slobode, nego ipak stoji pod nadzorom i rukovodstvom Božjim. Jedini Bog ima savršen um i savršenu slobodu; mi smo pak samo obrazъ i podobїe (slika i prilika) uma i slobode Božje. Mi imamo dovoljno uma, da možemo poznati volju Božju, i dovoljno slobode, da se možemo odlučiti za vršenje volje Božje. Kad um izgubi samodržavnu rukovodnu moć nad dušom, tada u duši nastaje mnogonačalije, koje znači pometnju, haos i propast.
Šta znače apostolske reči: zapregnuti bedra uma svoga i biti trezan? Znači: ne dati umu svome da fantazira nego usredsrediti ga na razmišljanje o zakonu Božjem. Još znači: ne dati umu svome da zloupotrebljava bogodanu mu slobodu na survavanje duše u ropstvo telu, svetu i đavolu, nego prikovati ga za Hrista kao za krst, da bi duša vaskrsla u Hristu. I još znači: ograditi um svoj, od sviju samovoljnih maštanja, kojima se on opija i pada u plen đavolu, i držati ga opasana u teskobi srca svoga, gde bi se molitvom treznio i plačem čistio. Jednom rečju to znači: izvežbavati um da ne zloupotrebljava slobodu svoju hulenjem na Boga živoga i milosnoga i umrtljivanjem duše strastima.
O Gospode Isuse, Ume Božji i Premudrosti Božja, pomozi nam zapregnuti um svoj, da bi umovao samo ono što je od Tebe i što je Tvoje, te da bi tako trezno vodio dušu ka spasenju. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
18. jula