NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

5. avgust po julijanskom kalendaru

18. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Evsignije. Bio vojnik pri caru Maksimijanu, pri caru Konstantinu Velikom i pri njegovim sinovima. Prisustvovao mučenju sv. muč. Vasiliska (22. maja), video mnoštvo angela i samog Gospoda Isusa, kako od angela prima dušu ovog svetog mučenika. Vojevao pri caru Konstantinu i video krst, koji se javio Konstantinu. Prosluživši u vojsci punih 60 godina on se u vreme sinova Konstantinovih povuče iz vojne službe i nastani u Antiohiji, svome rodnom gradu. Tu provođaše bogougodni život u postu, molitvi i dobrim delima. U vreme Julijana Odstupnika dva zavađena čoveka na ulici uzeše njega za sudiju. On dosudi pravdu pravome, zbog čega se krivi naljuti, ode caru i optuži Evsignija kao hrišćanina. Car pozva Evsignija na sud, no on izobliči cara strašno za odstupništvo od vere i ukori ga svetlim primerom velikog Konstantina. Ogorčeni Julijan naredi te mu glavu odsekoše. Postrada Evsignije u dubokoj starosti 362 god. i preseli se u carstvo nebesko.

2. Svešt. muč. Favije (Favijan) papa Rimski. Rodom Rimljanin. Najpre beše Favijan seoski sveštenik, a po tom, kada pri izboru pape siđe beo golub na njega, izabran za papu. Krotak i nezlobiv. S velikim prilježanjem sabiraše tela sv. mučenika, česno ih sahranjivaše, i na grobovima njihovim hramove podizaše. Isto tako podizaše molitvenice i paraklise po pešterama, gde se mučenici krijahu u vreme ljutog gonjenja. Krsti cara Filipa i sina mu carevića Filipa, i, uz pomoć krštenog senatora Pontija, sruši mnoge idole i idolske hramove. No kad se zacari opaki Dekije, nasta strašno gonjenje hrišćana, u kome postrada i sv. Favije, mačem obezglavljen 250. god. Ovaj Favije sveti ustanovi, da se miro osveštava na Veliki Četvrtak.

3. Sv. muč. Pontije senator. Sin senatora Marka i žene mu Julije. Nerotkinja Julija zače tek posle 22 godine bračnog života i rodi Pontija. Kršten od pape Pontijana sa svojim drugom Valerijem (piscem žitija njegovog) on uspe da privede veri Hristovoj i svoga oca Marka, i cara Filipa sa sinom, i mnoge druge ugledne Rimljane. Mnogo štićaše i pomagaše crkvu kao senator, i bi veliki prijatelj pape Favija. Kada nasta gonjenje Dekijevo, Pontije izbeže iz Rima i sakri se pod Alpijskim planinama. No u vreme Valerijana i Galijena bi uhvaćen i istjazavan strašnim mukama, pri kojima se projaviše mnoga čudesa Božja i mnogi obratiše Hristu. Tu se desiše i mnogi Čivuti koji vikahu sudiji: „ubi, ubi odmah toga mađioničara!“ Na to sv. Pontije uzdiže ruke k nebu i reče: „blagodarim Ti, Bože moj, što i Čivuti viču protiv mene kao i negda oci njihovi protiv Hrista „raspni ga, raspni!“ Posečen mačem 257. god. i pogreban od svog prijatelja Valerija.

4. Sv. Nona. Majka sv. Grigorija Bogoslova. Kao hrišćanka ona je imala silnu i čudotvornu molitvu. Tako molitvom svojom k Bogu obratila je muža svoga iz neznabožačke gluposti u veru hrišćansku. Muž njen Grigorije docnije bi episkopom u gradu Nazijanzu. Molitvom je sv. Nona spasla od bure i svoga sina Grigorija Bogoslova. Predstavila se mirno kao đakonisa 374. god.


Pontije šetaše s Valerijem drugom
No srce mu beše obuzeto tugom.
Senator mu otac, majka senatorka,
Al mu dušu muči zagonetka gorka.
Sva mu mudrost svetska bajkom se činjaše –
O gde je istina? istinu iskaše
Zamišljena tako koračahu oba
Kraj hrišćanskog hrama u večernje doba;
U hram uniđoše, videše sijanje,
Videše sijanje i čuše pojanje:
– Bogovi naroda srebro su i zlato
I oči imaju – slepi su k’o blato
I uši imaju – gluhi su k’o stena
I usta imaju – ali usta nema.
Nejače od sebe stvoriše nejaki,
Zato će i tvorci njihovi biti taki
I svi oni redom što im se klanjaju
I u mrtve stvari bezumno nadaju –
Dva mladića tužna, dva idolska roba,
Čuvši ove reči uzdrhtaše oba,
Pa priđoše bliže Hristovome liku,
Poveriše srca česnom svešteniku,
Sveštenik im kaza, šta je vera prava,
Šta idolska služba, tupa i krvava.
U crkvu uđoše dva plemića mlada,
Znani i štovani širom rimskog grada,
U crkvu uđoše tužni i žalosni,
Iz crkve odoše svetli i radosni.

RASUĐIVANJE
Ovako počinje Valerije žitije svoga druga sv. Pontija: „ko može verovati, ako Bog ne da? ko može na podvig poći ako Gospod ne pomogne? ko može venac (mučeništva) primiti, ako Hristos ne daruje?“ Sve Bog može i sve Bog hoće što je za ljude spasonosno, samo ako Mu se ljudi mole. Molitvom sv. Nona obrati u hrišćanstvo svoga muža Grigorija, i svoga sina Grigorija Bogoslova. Molitvom Monika povrati Avgustina od besputna života na put dobrodetelji i vere. Molitvom sv. Vasilije obrati ka Hristu svoga učitelja Evula. Molitvom car Jezekije produži sebi život za 15 godina. Molitvom sv. Simeon Stolpnik odvrati Persijance i Skite, da sa već spremljenom vojskom ne udare na grčku zemlju. Uostalom pre će se izbrojati zvezde na nebu nego sva čudesa u svetu sotvorena molitvom.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesnu snagu Sampsonovu (Sudij. 14), i to:
1. kako duh Gospodnji bi na njemu, te rastrže lava rukama, i iskida konope kojima bi vezan, i pobi mnoge Filisteje;
2. kako duh Gospodnji odstupi od njega kada poveri tajnu snage svoje ženi neznaboški, te bi ubijen.

BESEDA
o tome kako Bog ubeljuje pokajane grešnike
Ako grijesi vaši budu kao skerlet,
postaće bijeli kao snijeg, ako budu
crveni kao crvac, postaće kao vuna. (Isa. 1, 18)
O bezgranična milosti Božja! U najvećem gnjevu Svome na narod neverni i neblagodarni, na narod ogrezli u bezakonju, seme zlikovačko, sinove pokvarene, na knezove koji su postali kao knezovi Sodomski i na narod koji je postao kao narod Gomorski, – u takvom gnjevu Gospod ipak ne napušta milost, nego priziva na pokajanje. Kao kad posle strašnih gromova udari blaga kiša. Takav je Gospod – dugotrpeljiv i mnogo milostiv i ne do konca prognjevaetsя. Samo ako grešnici prestanu zlo činiti i nauče se dobro činiti i priđu Gospodu, sa smirenošću i pokajanjem, postaće bijeli kao snijeg. Gospod je moćan i voljan. Niko izvan Njega ne može grešnu dušu ljudsku od greha očistiti i čistotom ubeliti. Ma koliko se platno pralo u vodi, sa pepelom i sapunom, ma koliko se pralo i prepiralo, ono ne može dobiti belinu, dok se ne prostre pod svetlost sunca. Tako i duša naša ne može se ubeliti, ma koliko je čistili mi sami svojim trudom i naporom, uz pripomoć svih sredstava zakonskih, dokle god je ne iznesemo pod noge Božje, raširenu i otvorenu, da je svetlost Božja obasja i ubeli. Gospod i odobrava i preporučuje sav trud i napor naš; naime On hoće, da mi dušu svoju suzama okupamo, pokajanjem stesnimo, grižom savesti pritisnemo, dobrim delima odenemo, no na kraju krajeva On nas priziva, da priđemo k Njemu: tada dođite, govori Gospod, pa ćemo se suditi. To jest: Ja ću pogledati u vas i videću, da li ima Mene u vama, i vi ćete pogledati u Mene kao u ogledalo, i videćete, kakvi ste.
O Gospode, spori na gnjev, smiluj se na nas pre poslednjeg gnjeva u strašni Dan Onaj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
18. avgusta