NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

4. oktobar po julijanskom kalendaru

17. oktobra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Svešt. muč. Jerotej. Bio drug sv. Dionisiju Areopagitu, i nešto posle Dionisija primio veru Hristovu od apostola Pavla. Docnije ga ovaj apostol postavi za episkopa Atinskog. U vreme Uspenija Presvete Bogorodice i Jerotej se javio u Jerusalimu i učestvovao u pogrebu. Svojim božanstvenim pojanjem privede mnoge k srdačnom umilenju i pokaza sebe kao muža nadahnuta sviše. Mnogo se potrudi na delu Jevanđelskom, mnoge neznabošce obrati k istini, dobro upravi stado svoje slovesno, i najzad mučenički skonča za Hrista, koji mu dade dvojak venac u carstvu Svom nebeskom: venac jerarha i venac mučenika.

2. Sv. Stefan Štiljanović. Despot srpski. Rodom iz Paštrovića. Upravljao srpskim narodom u preteškim prilikama boreći se hrabro protiv Turaka i Latina. Pravednik Božji i rodoljub, ovaj divni knez može se usporediti sa sv. Aleksandrom Nevskim ili sa sv. Kraljem Jovanom Vladimirom. Upokojio se početkom XVI veka (po nekima 1515. god.). Na grobu njegovom pojavljivala se noću svetlost, prema kojoj su i pronađene njegove svete mošti, koje su dugo počivale u fruškogorskom manastiru Šišatovcu, pa su za vreme drugog svetskog rata prenete u Beograd i položene u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara. Njegova žena Jelena videći netljene mošti Stefanove i čudesa od istih zamonaši se i predade podvigu do smrti.

3. Prep. Amon. Misirac rodom, i po zanimanju vinogradar. Njegovi srodnici i preko njegove volje oženiše ga, no on ne hte sa ženom živeti, nego je od prvoga dana nazva sestrom i usavetova je, da zajedno sa njim čuva devstvenost svoju radi višeg blaga na nebesima. I tako bi sa ženom 18 punih godina. Posle, po dogovoru, žena osnova ženski manastir u domu njihovom, a Amon ode u Nitrijsku pustinju, gde se preda podvigu otšelničkom. Velike darove prozorljivosti i čudotvorstva primi od Boga zbog čistote srca svoga. Neki muž i žena dovedoše mu pobesnela sina da bi ga izlečio molitvom. A Amon ne hte nikako. No posle dugog navaljivanja roditelja, reče Amon: „u vašim je rukama i bolest i zdravlje deteta vašeg. Vratite onoj udovici (i reče joj ime) vola ukrađena, i ozdraviće sin vaš.“ Užasnuti roditelji ovakvom prozorljivošću svetitelja priznaše svoj greh i obećaše čim dođu doma vratiti ukrađenog vola. Tada se Amon sveti pomoli Bogu, i ozdravi dete. Amon je bio prisni drug sv. Antonija Velikog. Kada Amon skonča u Nitriji oko 350. god. vide sv. Antonije iz svoje kelije dušu Amonovu u visinama i reče bratiji: „danas se predstavi avva Amon, evo vidim dušu njegovu svetu kako je angeli nose na nebo.“

4. Prep. Pavle Preprosti. Do svoje 60. godine živeo u svetu kao ženjen čovek. Zatekavši svoju ženu u grehu, on ostavi sve, ode u pustinju sv. Antoniju, i primi monaštvo od ovoga. I ako je bio prost i neknjiževan, dospeo je do takvog duhovnog savršenstva, da je u svakome čoveku video dušu kakva je kao što obični ljudi vide telo jedan drugoga. I čudotvorac beše veliki, i u nekim slučajevima prevaziđe i sv. Antonija. Skončao u dubokoj starosti, 340. god., i preselio se u radost angelsku.


Amona neko zamoli jednom:
– Put mi spasenja pokaži bednom.
Reče mu svetac: celog tvog veka
K’o sužanj budi što na sud čeka.
K’o što se sužanj sudije boji
I u tamnici časove broji
Budno loveći spolja glasove
Kad će mu s’ reći: sudija zove!
Obrok i konak on i ne gleda,
Ne zna kad stoji niti kad seda.
Tek osluškuje i osluškuje
Poziv sudije kad će da čuje.
I mi smo tako moj mili brate,
To važi za me, to važi za te. –
Drugi ga pita: put tesni šta je?
I put priskorbni – i dokle traje?
Reče mu Amon: put tesni – to je
Stešnjenje misli, da s’ ne rastroje.
A put priskorbni – želja stešnjenje,
Samo u Hristu traži spasenje. –
Premudri Amon, vitez podviga,
Strpljiv nosilac Hristova iga.
Ugodi Bogu, ublaži ljude –
Gospod mu Rajem nagradi trude.

RASUĐIVANJE
Viđenje sv. Andreja. Nije samo apostol Pavle bio uznesen u Raj i čuo neizrečene reči (II Kor. 12, 4). Posle apostola Pavla na preko 850 godina to se dogodilo i sa sv. Andrejom. Jedne zimske noći leže Andreja sveti među pse na bunjište, da bi zagrejao svoje promrzlo telo. U tom javi mu se angel Božji i diže ga u Raj (u telu ili van tela to ni sam Andreja nije mogao objasniti) i dve nedelje drža ga u nebesnom svetu vodeći ga do trećega neba. „Videh sebe odevena u odelo presvetlo, kao od munja izatkano, i venac od cveća na glavi mojoj, i pojasom carskim opasan bejah, i radovah se veoma zbog te krasote, i divih se umom i srcem neiskazanoj lepoti Raja Božjeg, i hodih po njemu i veselih se..“ Po tom opisuje Andreja kako vide Hrista Gospoda: „i kada neka plamena ruka povuče zavesu, videh Gospoda mojega, kao negda prorok Isaija, kako sedi na prestolu visokom i preuzvišenom, i serafimi stajahu unaokolo. Obučen beše u rizu crvenu. Lice Mu presvetlo, a oči Mu preljubazno gledahu u mene. Videvši Ga padoh ničice preda NJ klanjajući se sjajnome i strašnome prestolu slave Njegove. Kolika me radost obuze pri viđenju lica Njegovog nemoguće je izreći; i sada spominjući se toga viđenja ispunjavam se radosti neiskazane. I čuh premilosrdnoga Tvorca moga kada Svojim preslatkim i prečistim ustima reče mi tri reči, koje toliko usladiše srce moje i razgoreše ljubav k Njemu, da se sav kao vosak topih od toplote duhovne…“ Kada sv. Andreja po tom poželi videti i Presvetu Bogorodicu, bi mu rečeno, da trenutno ona nije na nebu nego se spustila u svet, da pomaže bedne i teši nevoljne.

SOZERCANJE
Da sozercavam nepravdu cara Manasije i kaznu Božju (II Dnev. 33), i to:
1. kako Manasija obnovi idolopoklonstvo, i gatanje i vračanje i činjaše sve što je zlo pred Gospodom;
2. kako popusti Bog te Haldejci uhvatiše Manasiju u trnju, i vezaše, i odvedoše u Vavilon.

BESEDA
o korisnom gnjevu
Gnjevite se i ne griješite. (Ps. 4, 4)
Gnjevite se, braćo, na sebe, i ne grešite više. Gnjevite se na grehe svoje, po mislima i delima, i ne grešite više. Gnjevite se na satanu, oca laži, i ne činite više volju njegovu. Gnjevite se na greh u svetu i na popiranje crkve Božje svete od ljudi bezbožnih, no čuvajte se da grehom greh ne lečite. Gnjevite se i na prijatelje vaše kad greše, no gnjevite se s namerom da ih popravite a ne da ih većma ozlobite.. Gnev prijatelja na prijatelja, i roditelja na decu svoju – šta govorim? i Boga na ljude – nije bura koja čupa drvo iz korena nego vetar koji ukrepljuje drvo i obara s njega gnile plodove, da bi zdravi plodovi bili što bolji i lepši. No neka gnev tvoj ima meru, da bi bio lekovit a ne otrovan. A da bi imao meru, drži Boga pred sobom i u gnevu svom. Gnev ne može imati jaču ustavu i branu od Boga. U ostalom svaki gnev, koji nije u ime Boga i Božje pravde greh je. Ne gnevi se za besposlice, nego se gnevi za ono za što se i Bog gnevi. Ako je tvoja volja utvrđena u zakonu Božjem, ti ćeš se uvek umeti gneviti gde treba i koliko treba. Jer to se ne može sve ni rečima iskazati, ni neukom objasniti. Gnev na svom mestu dejstvuje kao i milost na svom. O braćo moja, vidite li, kako su u duši našoj položene razne moći, koje čovek može po slobodnoj volji upotrebiti na živog ili smrt? Gnev na samoga sebe nikad se ne može dovoljno preporučiti. Gle, divnoga prizora: što god se čovek nauči više gneviti na sebe, to se manje gnevi na druge. Jer zanet svojim slabostima on tuđe ili ne gleda, ili kad ih vidi blago ih sudi.
O Gospode Bože, jedini pravedni, usadi u nas sećanje na Dan pravednoga gneva Tvoga, da bi se sačuvali od greha duševnog. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
17. oktobra