NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

4. maj po julijanskom kalendaru

17. maja

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveta mučenica Pelagija Tarsanka. Rođena u gradu Tarsu, od roditelja neznabožnih, no znamenitih i bogatih. Čuvši od hrišćana za Hrista i za spasenje duše, ona se razgori ljubavlju prema Spasitelju i u duši beše sva hrišćanka. U to vreme beše strašno gonjenje hrišćana. Dogodi se, da se sam car Dioklecijan zaustavi u Tarsu i, da se za vreme njegovog bavljenja u tom gradu, njegov sin, carević, zaljubi smrtno u Pelagiju i htede je uzeti za ženu. Odgovori Pelagija preko svoje zle majke, da se ona već obrekla svome nebesnom Ženiku, Hristu Gospodu. Bežeći od skvernoga carevića i od svoje zle majke, Pelagija potraži i nađe episkopa Klinona, čoveka znamenita zbog svoje svetosti. On je pouči u veri hrišćanskoj i krsti. Tada Pelagija razdade svoje raskošne haljine i mnogo bogatstva, vrati se domu i ispovedi majci, da je ona već krštena. Čuvši za ovo carev sin i, izgubivši svaku nadu, da će moći dobiti ovu svetu devicu za ženu, probode samoga sebe mačem i umre. Tada zla majka sama optuži caru svoju ćerku i predade mu je na sud. Car se zadivi lepoti device i, zaboravivši svoga sina, raspali se nečistom strašću na nju. No kako Pelagija osta nepokolebljiva u veri svojoj, osudi je car na sažeženje u metalnom volu, usijanom od ognja. Kada je mučitelji obnažiše, sveta Pelagija se prekrsti krstom i, s blagodarnom molitvom Bogu na usnama svojim, sama uđe u usijanog vola, gde se u tren oka sva rastopi kao vosak. Postrada česno 287. godine. Preostatak njenih kostiju dobavi episkop Klinon i sahrani na brdu pod jedan kamen. U vreme cara Konstantina Kopronima (741-775) na tome mestu bi sagrađena krasna crkva u čast svete device i mučenice Pelagije, koja se žrtvova za Hrista, da večito caruje sa Hristom.

2. Sveštenomučenik Siluan, episkop gaski. Bio najpre u vojničkoj službi, no docnije, gonjen silinom vere svoje, pređe u duhovnu službu. Optužen da obraća neznabošce u hrišćane, on bude najpre ljuto istjazavan, a potom posečen sa četrdeset drugih vojnika 311. godine; i tako svi postaše građani nebeski.

3. Prepodobni Nikifor. Bio najpre rimokatolik, pa potom prešao u Pravoslavlje. Podvizavao se kao monah u Svetoj Gori sa mudrim Teoliptom. Bio je učitelj slavnome Grigoriju Palami i napisao je delo o umnoj molitvi. Predstavio se mirno Gospodu u XIV veku. On je učio: „Saberi um svoj, i prinudi ga da uđe u srce, i tamo ostane. Kada se um tvoj utvrdi u srcu, ne treba da stoji prazan, no neprestano neka čini molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me! I nikad da ne umukne. Kroz to će se useliti u tebe ceo niz vrlina: ljubav, radost, mir, i ostalo, zbog kojih će posle toga svaka tvoja prozba u Boga biti ispunjena“.


Pelagija kao angel svetla
Predsta caru na sud i osudu;
Zverovidni car joj govoraše:
– Vencem ću te ovenčati carskim,
Budi moja žena međ ženama!
Pelagija smelo odgovara:
– Ja se gnušam braka c neznabošcem,
Nikad, care, tvoja biti neću,
Šta li nudiš? Venac od prašine!
Ja tri venca imam u Gospoda,
U Isusa mog večnog Ženika:
Prvi venac – jer veru održah,
Drugi venac – jer devstvo sačuvah.
Treći venac – venac mučeništva.
Ne oklevaj, care nečestivi.
Drobi ovo telo od prašine,
Drobi, seci, gori, i samelji.
Da pre duša ide na venčanje.
Da pre stanem uz Ženika svoga.
Spasitelja Boga besmrtnoga.

RASUĐIVANJE
Mlad i neiskusan u duhovnoj borbi čovek podvlači svako svoje dobro delo sa samopohvalom. No opitni vojnik, usred okršaja sa strastima i demonima, omalovažava svako svoje delo i pojačava molitvu svoju za pomoć Božju. Avva Matej govorio je: „Što se čovek više približuje Bogu, to vidi sebe više grešnim.“ I još je govorio: „Kad sam ja bio mlad, mislio sam, da možda neko dobro činim; a sad kad sam ostareo, vidim da nemam nijednog dobrog dela.“
Nije li sam Gospod rekao: niko nije dobar osim jednoga Boga? Ako je, dakle, samo jedini Bog dobar i izvor svakoga dobra, kako se onda može dogoditi neko dobro delo, da nije od Boga? I kako neko, ko učini dobro delo, može pripisati ga sebi a ne Bogu? Pa kad je tako, čime se onda može pohvaliti smrtan čovek? Ničim, osim Bogom i dobrotom Božjom.

SOZERCANJE
Da sozercavam vaznesenog Gospoda Isusa i to:
1. kako On Svojim vaznesenjem dokazuje Svoju božansku prirodu i Svoju božansku moć,
2. kako On Svojim vaznesenjem u nebo pokazuje ljudima da postoji jedan bolji, uzvišeniji svet i život – svet i život nebeski.

BESEDA
o idolopoklonstvu kao preljubi
Juda kao i Izrailj oskvrni zemlju jer činjaše preljubu s kamenom i s drvetom. (Jerem. 3, 9)
Kakva je to preljuba, koju učiniše Izrailj i Juda (tj. narod izrailjski i judejski) s kamenom i drvetom? To je poklonjenje idolima od kamena i drveta. No, pre ovoga greha, oni učiniše jedan drugi, naime: odvratiše se od poklonjenja Bogu pravome, Bogu živome i jedinome. Zašto se njihovo idolopoklonstvo naziva preljubom? Zato što su oni bili vezani prvom ljubavi za Boga pravoga, za Boga živoga i jedinoga, pa su posle izneverili tu ljubav i predali se srcem tuđim idolima od kamena i drveta. Zato Gospod naziva njihovo idolopoklonstvo preljubom.
Da li je ovaj ukor Božji bio zaslužen samo u ono staro vreme, a ne i u naše, i samo od Izrailja i Jude, a ne i od hrišćana? Nažalost, ovaj ukor Božji potpuno je zaslužen i danas od mnogih hrišćana. U kome je god ohladnela ljubav prema Bogu pravome, Bogu živome i jedinome, i razgorela se niska ljubav prema stvarima od kamena i od drveta, prema truležnim stvarima i smrtnim stvorenjima, taj preljubu čini, i taj navlači onaj ukor Božji na sebe. Tada je onaj ukor Božji i danas umestan kao i nekad, jer onda grešahu ljudi ne poznavajući Hrista, a sada greše poznavajući Hrista.
O braćo, dokle će se vući ovo mračno idolopoklonstvo po zemlji? Dokle će zaudarati zemlja od ljudske preljube sa idolima od kamena i drveta, od srebra i zlata, od tela i krvi? Nije li svemoćni Hristos sakrušio sve idole u prašinu i pepeo? Zašto se sada neki saginju i od te prašine ponovo prave sebi bogove? Zbog đavolske laži i svoje sopstvene samoobmane.
O Gospode vazneseni u vrhovno nebo, odbrani nas od đavolske laži i naše sopstvene samoobmane. Sačuvaj nas od sramne preljube sa sakrušenim idolima – Krstom Tvojim česnim. Pomozi nam, Gospode, da se neprestano poklanjamo samo Tebi Bogu pravome, Bogu živome i jedinome. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
17. maja