NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

4. jul po julijanskom kalendaru

17. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. Andrej arhiep. Kritski. Rođen u Damasku od roditelja hrišćanskih. Od rođenja pa za sedam godina bio nem. Kada ga roditelji odvedoše u crkvu i pričestiše, on progovori. Tolika je sila božanskog Pričešća. U 14 godini ode u Jerusalim i postriže se u lavri sv. Save Osveštanog. Razumom i podvigom nadmaši mnoge starije monahe i bi primer mnogima. Po tom ga patrijarh uze sebi za pismovoditelja. A kada poče svirepstvovati jeres monotelitska (jednovoljnička) – koja učaše da Gospod Isus nemaše volju čovečansku nego samo volju božansku – sabra se u Carigradu šesti Vaseljenski Sabor 681 god. u vreme carovanja Konstantina Bradatog. Patrijarh Jerusalimski Teodor ne mogaše ići na Sabor nego posla kao svoga punomoćnikaovoga Andreja, tada arhiđakona. Na Saboru Andrej pokaza svoju sjajnu darovitost, rečitost, revnost prema veri i neobičnu razboritost. Pomogavši da se vera pravoslavna učvrsti Andrej se vrati u Jerusalim na svoju dužnost. Docnije bi izabran i postavljen za arhiepiskopa ostrva Krita. Kao arhijerej bi omiljen veoma od naroda. Revnovaše mnogo za Pravoslavlje i suzbijaše krepko sve jeresi. Činjaše čudesa molitvama svojim. Molitvom odagna Saracene od ostrva Krita. Napisa mnoge poučne knjige, pesme i kanone, od kojih je najpoznatiji Veliki Kanon Bogorodice, što se čita u četvrtak pete nedelje časnoga posta. Beše takav po svom spoljnem izgledu, „da gledajući mu lice i slušajući njegove medotočne reči svak se naslađavaše i popravljaše.“ Vraćajući se jednom iz Carigrada on predreče svoju smrt pre nego dostigne Krit. Tako se i dogodi. Kada lađa plovljaše blizu ostrva Mitilene, skonča svoj zemni život ovaj svetilnik crkve i preseli se dušom u carstvo Hristovo 712 g.

2. Sv. Marta. Majka sv. Simeona Divnogorca (v. 24 maja). Sva dušom posvećena veri ona ne pomišljaše na brak. I kada je roditelji obručiše nekom mladiću, ona namisli da ostavi dom roditeljski i udalji se od sveta. No javi joj se sv. Jovan Preteča i posavetova, da učini roditeljima po volji i stupi u brak, što ona i učini. Iz toga braka rodi se divni svetitelj Simeon, podvižnik Divnogorski. Imala postojan običaj ustajati u ponoći na molitvu. S velikim milosrđem pomagala bedne, obilazila sirote i služila bolne. Pred smrt na godinu dana videla mnoštvo angela sa svećama u rukama, i saznala od njih vreme svoje smrti. Saznavši to Marta se još sa većim usrđem predade molitvi i dobrim delima. Upokojila se mirno 551 god. i pogrebena bila pokraj stolpa svoga sina Simeona Stolpnika. Po smrti javila se više puta radi pouke ljudima i radi isceljenja bolnih. Zabeleženo je kao značajno njeno javljanje nastojatelju Simeonove obitelji. Po sahrani svete Marte, iguman postavi kandilo na grobu njenom s rešenjem, da se ono nikako ne gasi. No posle izvesnog vremena ljudi se olenje, i kandilo se ugasi. Tada se nastojatelj razboli, javi mu se svetiteljka i reče: „zašto ne palite kandilo na grobu mome? Znajte, da meni nije potrebna svetlost od vaših sveća, pošto sam se udostojila kod Boga večne nebesne svetlosti; no to je potrebno za vas. Jer kada svetlost zažižete na grobu mome, pobuđujete mene da se molim za vas Gospodu.“ Iz ovoga je jasno, da je cilj našeg poštovanja svetitelja da ih pobudimo, da se oni, kao dostojniji od nas, mole Bogu za nas i naše spasenje.


Čudesan je Gospod u promislu svome,
On glas dade jasan Andreji nemome
I učini nemog svojom glasnom trubom
Kao negda Savla – svoje crkve stubom.
Zalud sveta Marta od braka se kloni,
Božijoj se volji mora’ da pokloni,
Promisao Božji Martu u brak vodi
Da Bogu i svetu svetitelja rodi.
Ko se Bogu dade, Najboljem se dao,
I svoju je volju Božjom obuzdao.
Ne planiraj, dete, ništa bez Gospoda,
Da planovi tvoji ne budu bez ploda.
Svi konci života i sve želje tvoje
U svemoćnoj ruci Stvoritelja stoje.
Njegova su polja, Njegovi obronci,
Njegova je potka, osnova i konci.
Njegova je duša, Njegovo i telo,
I duh svake tvari, i njeno odelo.
S Njegovim alatom na Njegovom polju
Čiju ćemo vršit’ do – Njegovu volju.

RASUĐIVANJE
Ako je sav tvoj život prošao glatko i bezbrižno, plači nad samim sobom. Jer i Jevanđelje i iskustvo naroda jednoglasno tvrde, da niko nije bez velikih patnji i muka ostavio ma kakvo veliko i korisno delo na zemlji niti se pak proslavio na nebesima. Ako li je pak tvoj životni put sav ukvašen znojem i suzama za dostignuće pravde i istine, raduj se i veseli se, jer je velika vaistinu tvoja plata na nebesima. Ne podaji se nikad ludoj misli, da te je Bog ostavio. Zna Bog tačno, koliko ko može podneti, pa prema tome i odmerava patnje i muke svakome. „Kad i ljudi znaju, govori sv. Nil Sorski, koliku težinu može poneti konj, koliku magarac, a koliku kamila, i prema tome tovare ih prema snazi njihovoj; kad i lončar zna, koliko vremena treba držati grnce u ognju, te da ne bi ni popucali niti ostali nedopečeni – kako, tim pre, da Bog ne zna, koliko iskušenja na koju dušu navesti, da bi je učinio podesnom i sposobnom za carstvo nebesko?“

SOZERCANJE
Da sozercavam sva čudesa koja Gospod učini rukom Mojsejevom i Aronovom u zemlji Misirskoj (II Mojs. 7-10), i to:
1. kako velika i strašna behu ta čudesa;
2. kako srce Faraonovo osta tvrdo pred svim tim čudesima Božjim;
3. kako je i moje srce tvrdo pred bezbrojnim čudesima Božjim, u životu mome i okolo mene, i kako treba da se pokajem pre nego me postigne konac i večna kazna.

BESEDA
o spasenju duše kao kraju vere
Kraj vaše vjere – spasenije dušama. (I Pet. 1, 9)
Šta je kraj vere, braćo? Spasenje duše. Šta je cilj vere? Spasenje duše. Šta je plod vere? Spasenje duše. Mi ne držimo, dakle, veru radi vere nego radi spasenja duša naših. Niko ne putuje zbog puta nego zbog nekoga ili nečega, šta ga očekuje na kraju toga puta. Niko ne baca konop u vodu, u kojoj se neko davi, radi konopa nego radi davljenika, da ga spase. I veru je nama Bog dao kao put, na kraju koga putnici će primiti spasenje duša svojih. I kao konop dodao je Bog veru nama davljenima u mračnim vodama greha, neznanja i poroka, da bi pomoću vere spasli život svoj.
To je namena vere. Ko god zna, kolika je cena duše ljudske, kao i šta znači spasenje duše, taj mora priznati, da ništa u ovome svetu nema ni potrebnije ni korisnije od vere. Trgovac, koji nosi u zemljanom loncu drago kamenje, brižljivo i obazrivo čuva lonac, skriva ga i stražari nad njim. Da li zbog lonca ulaže trgovac toliki trud i brigu? Ne zbog lonca nego zbog dragog kamenja, koje je u loncu. Ceo naš zemaljski život je kao zemljan lonac, u kome se skriva jedna neisplativa dragocenost. Ta dragocenost jeste duša naša. Lonac je jevtin, ali dragocenost je dragocenost. Treba imati veru prvo u dragocenost duše ljudske, drugo u budući sjaj i život duše u carstvu Božjem, treće u Boga živoga, koji čeka da mu vratimo duše, koje nam je On i dao, i četvrto u mogućnost da se duša izgubi u ovome svetu. Ko ima veru u to četvrto, taj će znati čuvati dušu svoju, i znaće još, da je spasenje duše kraj njegovog puta, cilj njegovog verovanja, plod njegovog života, smisao njegovog bitisanja na zemlji, i opravdanje njegovih stradanja.
Mi verujemo radi spasenja duša naših. Ko ima istinitu veru, taj mora znati, da je vera radi spasenja duša. Ko misli, da njegova vera nečem drugom služi a ne spasenju duše njegove, taj niti ima istinitu veru niti poznaje dragocenost duše svoje.
O Gospode Isuse preblagi, Ti si nam dao veru svetlu i pobedonosnu, Ti je ukrepi i održi u nama da bi nepostiđeni stali pred Tvoj Sud sa dušama čistim i svetlim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
17. jula