NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

4. april po julijanskom kalendaru

17. aprila 2016.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prep. Josif Pesmopisac. Rođen u Siciliji, od roditelja blagočestivih i dobrodeteljnih, Plotina i Agatije. Po smrti roditelja pređe u Solun, gde se zamonaši. Kao monah bi uzor svima u postu, krajnjoj uzdržljivosti, neprestanom molenju, psalmopojanju, bdenju i trudu. Solunski episkop rukopoloži ga za jeromonaha. Znameniti Grigorije Dekapolit, posetivši Solun, zavoli Josifa dušom i srcem zbog njegovog retkog karaktera, te ga uze sobom u svoj manastir u Carigradu. Kad opet buknu plamen ikonoborske jeresi pod Lavom Jermeninom, ovaj Josif bi upućen u Rim, da pozove papu i rimsku crkvu u borbu za pravu veru. No na putu uhvate ga pirati i dovezu na Krit, gde su ga jeretici držali 6 godina u tamnici. Josif se radovao što se udostojio stradati za Hrista, i neprestano je za to blagodario Bogu, smatrajući železne verige na sebi kao ukrase od zlata. Šeste godine, na Božić, izjutra zli car Lav bi ubijen na jutrenji u crkvi. U taj sami čas javi se sv. Nikolaj Josifu u tamnici i reče mu: „ustani i sleduj meni!“ Josif se oseti kao dignut u vazduh; i najedanput obre se pred Carigradom. Njegovom dolasku obraduju se svi pravoverni. Ispevao je kanone i stihire mnogim svetiteljima. Imao je dar prozorljivosti, zbog čega ga patrijarh Fotije postavi za duhovnika i ispovednika sveštenstvu, preporučujući ga kao: „čoveka Božjeg, angela u telu, oca otaca“. U dubokoj starosti predade duh svoj Gospodu, kome je verno služio i delom i pesmom. Skonča mirno u oči Velikog Četvrtka 883. god.

2. Sv. mučenica Fervuta i njena sestra udova i njihova robinja. U vreme cara persijskog Savorija bi pogubljen episkop sv. Simeon. Fervuta, sestra episkopa, bi uzeta u dvor po želji carice. No Fervuta beše neobične lepote, zbog čega navališe mnogi prosioci, među kojima i žreci i gatari neznabožački. Fervuta sve odbi; time izazva veliki gnev protiv sebe. Pa kako se u to vreme carica razboli, svi žreci objasniše caru, da je carica otrovana od Fervute, a kao lek bolesnoj carici preporučiše ovo: da se Fervuta, sestra njena, i robinja njihova, kao hrišćanke, prestružu testerom, da se tri polovine tela stave na jednu stranu a tri na drugu, a carica da se pronese između njih. Car se saglasi s tim krvoločnim gatarskim predlogom. I Fervuta sa svojom sestrom i robinjom postrada tako za Hrista 343. god. zasluživši time neuveli venac u besmrtnom carstvu Gospoda svoga.

3. Prep. Zosim. Monah Jordanske obitelji u vremenu cara Teodosija mlađeg. On je pronašao, pričestio i sahranio sv. Mariju Egipatsku. U svojoj stotoj godini upokoji se u Gospodu, u VI stoleću.

4. Prep. muč. Nikita. Slovenin iz Albanije. Kao svetogorski monah otišao u Serez, gde se prepirao s mulama o veri. Ne mogući ga nadjačati razlozima, Turci ga stave na muke, u kojima Nikita sveti skonča i preda dušu svoju Bogu, 1808. god.


Sluškinja Gospodnja, devica Fervuta,
Ko nevino jagnje na zaklanju ćuta,
Niti reče: jaoj! niti reče: kuku!
No s radošću primi i podnese muku.
Ona prezre prizrak i zemaljske laži,
Jer joj Gospod beše od sveg sveta draži,
U carskome dvoru bolest i praznina
Bez čudesne vere u Božijeg Sina;
Među žrečevima tamnina prokleta
Bez poznanja Tvorca i nebesnog sveta.
Telesna lepota – kamen spoticanja,
Bez ljubavi Božje, vere i nadanja
Fervuta se zato sva žrtvova Hristu,
Sve predade svetu osim dušu čistu.
Njen telesni kavez mučitelj razdrobi
No ne može dušu živu da zarobi;
Raseče se kavez, duša u Raj ode,
U pravu slobodu iz lažne slobode.
Prsnu krv po zemlji, telo zemljom posta,
A Fervuta živa u večnosti osta.

RASUĐIVANJE
Ko proslavlja Boga, i Bog njega proslavlja. To se pokazalo jasno i obilno u životu svetitelja. Sv. Josif Pesmopisac zaista proslavi Boga i delom, i stradanjem, i pesmom. A Bog njega proslavi i za života i po smrti. Za života javi mu se sv. otac Nikolaj u tamnici i oslobodi ga tamnice. A kada sv. Josif premišljaše, da li da speva kanon sv. apostolu Vartolomeju, javi mu se ovaj apostol, obučen u bele odežde, i reče Josifu da je Bogu ugodno da on speva taj kanon. Kada se Josif upokoji, doznade jedan građanin iz Carigrada za slavu, kojom Bog proslavi ugodnika svoga. Taj čovek beše došao u crkvu sv. Teodora Fanerota, da se moli ovome svetitelju, da mu javi, gde se sakrio jedan njegov odbegli sluga. Jer sv. Teodor beše poznat u narodu kao svetitelj koji javlja gde se nalazi nešto izgubljeno ili ukrađeno, zbog čega beše i prozvat Fanerot (Otkrivač). Tri dana i tri noći moljaše se čovek, pa kad ne dobi nikakva odgovora od svetitelja, htede otići. U tom času javi mu se sv. Teodor u viziji i reče: „što se ljutiš, čoveče? Josif Pesmopisac rastavljaše se dušom od tela, te smo bili kod njega; pa kad se upokoji ove noći, svi mi, koje je on slavio pesmama, sprovedosmo dušu njegovu na nebesa, i pred lice Božje postavismo. Zato odocnih da se tebi javim“.

SOZERCANJE
Da sozercavam vaskrsenje Gospoda Isusa, i to:
1. kako se duša Njegova vraća iz Ada ponovo u telo:
2. kako On Svojom silom božanskom, kojom je vaskrsavao druge mrtvace, vaskrsava i Svoje sopstveno telo.

BESEDA
o crkvi tela Gospodnjega
Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti. (Jov. 2, 19)
Tako Gospod govoraše zlobnim Jevrejima za crkvu tijela Svoga. No kako zlobnim nije dato ništa da razumeju, tako ni Jevreji ne razumeše, i narugaše Mu se. Gospod ih ne ukori za to, ali što reče, ono se i zbi. Jevreji razoriše telo Njegovo, a On Ga vaspostavi i uzdiže u slavi i sili. Zlobni kazniše Boga razorenjem, a Bog ukori zlobne sazidanjem. Zlobnim je zadovoljstvo da pokažu svoju silu ubijanjem, a Bogu je radost da pokaže Svoju silu oživljenjem. Ništa kraće nije od trijumfa zlobe niti išta trajnije od trijumfa Istine. Razvalite ovu crkvu. Gospod naziva telo Svoje crkvom. Ta crkva, razvaljena, bila je stešnjena u jedan mračan grob, i teškim kamenom sprečen joj pristup svetlosti. No ta crkva nije ni potrebovala svetlost od sunca; Ona je imala Svoju svetlost, Svoje Sunce Pravde, koje je iznutra svetlilo. Nežna nebeska ruka uklonila je kamen od groba, i Gospod je ustao u slavi i sili. To što se desilo jednom sa prečistim telom Hristovim, dešavalo se docnije više puta sa Crkvom Svetih na zemlji. Protivnici Crkve bezdušno su gonili i mučili Crkvu, razvaljivali je i u tamu sahranjivali. No Crkva je posle takvih uboja i stešnjenja ustajala sa većom slavom i silom. Kao što je crkva tela Njegovog vaskrsla, tako će na kraju krajeva u punoći i savršenstvu vaskrsnuti i Crkva Svetih Njegovih.
O Vaskrsli Gospode, ne predaj nas truleži i večnoj smrti, no vaskrsni nas u život besmrtni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
17. aprila 2016.