NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

31. jul po julijanskom kalendaru

13. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. Evdokim. Rođen u Kapadokiji od blagočestivih roditelja, Vasilija i Evdokije. U vreme cara Teofila (829.-842.) Evdokim beše mlad oficir u vojsci. No i kao vojnik on ulagaše sav trud, da živi po zapovestima jevanđelskim. Čuvaše čistotu svoju neporočno, i izbegavaše da govorima s kojom ženom osim majke svoje; beše milosrdan prema bednima, brižljiv u čitanju sveštenih knjiga, i još brižljiviji u molitvama Bogu. Izbegavaše sujetne zabave i praznoslovlje. „Usred meteža i sujete svetske beše kao krin usred trnja i kao zlato usred ognja“. Zbog njegovih neobičnih dobrodetelji car ga postavi za vojvodu Kapadokijskog. Na tom visokom položaju Evdokim se staraše da bude pravedan pred Bogom, i pravedan prema ljudima. No po Božjem Promislu skonča rano, u 33. godini svojoj. Njegove mošti pokazaše se celebne. Jedan sumašedši čovek dotaknu se groba njegova i ozdravi; tako i jedno uzeto dete ustade i bi zdravo. Posle 18 meseci njegova majka otvori sanduk i nađe telo njegovo kao živo, bez ikakva znaka trulenja. I divan miris dizaše se od tela svetiteljeva. Mošti mu docnije behu prenete u Carigrad, i sahranjene u novoj crkvi Sv. Bogorodice, koju postrojiše roditelji ovoga pravednoga Evdokima.

2. Sv. muč. Julita. Iz Kesarije Kapadokijske. Imađaše, sa svojim susedom spor oko imanja. Ovaj ode sudu i objavi da je Julita hrišćanka, što je u to vreme značilo isto što i biti van zakonske zaštite. Sveta Julita radije se otkaza svoga imanja nego svoje vere. No zlobni neznabošci ne ostaviše je na miru ni posle toga, nego je mučiše i najzad u ognju sagoreše, 303. god. I tako ova sledbenica Hristova žrtvova i imanje i telo svoje radi večnog spasenja duše.

3. Sv. Josif Arimatejski. Blagoobrazni Josif, bogati čovek, član Sinedriona jevrejskog i potajni sledbenik Hristov (Mat. 27, 57; Jov. 19, 38). On je skinuo telo Hristovo s krsta, zajedno s Nikodimom, i položio ga u svoju grobnicu. Zbog ovoga je bio okovan od Jevreja i bačen u tamnicu. No vaskrsli Gospod javi mu se i uveri ga u Svoje vaskrsenje. Po tom Jevreji ga puste iz tamnice i proteraju iz otadžbine. On pođe po svetu da propoveda Jevanđelje Hristovo, i tu blagovest donese i u Englesku, gde se i upokoji u Gospodu.

4. Sv. Jovan egzarh. Znameniti sveštenik i bogoslov bugarski iz vremena cara Simeona (892.-896.). Preveo na slovenski jezik Šestodnev Vasilijev i Bogoslovlje Damaskinovo. Upokojio se mirno u Gospodu.


Josif muž bogati i blagoobrazni,
O Hrista raspeta on se ne sablazni,
No kad sunce mrknu i zemlja se strese,
On k Pilatu ode i vest mu odnese
Da je Gospod umro, Gospod živodavni, –
Učenik potajni tako posta javni.
Kad se javni skriše, tajni posta javan,
Tako Josif mudri za dan posta slavan.
Pa Hristovo telo s Nikodimom složi
I u vrtu svome u grob nov položi.
Jevrejski špijuni čuše, dostaviše,
Josifa pravednog u okov staviše.
U tamnici tamnoj Josif tamnovaše
Dokle Gospod njegov u Adu svetljaše.
Prevrtaše Josif o Hristu sećanja,
Spominjaše čudna Njegova delanja,
Čudesa i reči i proroštva mnoga,
Pred Njim on stajaše u prisustvu Boga,
A sad – tama svuda, spolja i iznutra,
Tamni dani, noći, večera i jutra
Posle sjajnog bleska, od sunca sjajnijeg,
O, očajnog mraka, od Ada tamnijeg!
No gle iznenadno u tamnici svanu:
Vaskrsli se javi robu okovanu.
O Josife hrabri i blagoobrazni
Ni o Vaskrsloga ti se ne sablazni.
O umrlu Hristu ti Pilatu javi
Pa i vaskrsloga pozna i proslavi.
Nek te slavi česno zemlja Britanija,
Ti joj prvi seme spasenja posija.

RASUĐIVANJE
Podvižnici u pustinji trude se da odseku volju svoju i žive po volji Božjoj. Pogrešno misle neki, da pustinjak živi sasvim osamljeno. Nijedan pustinjak tako ne misli. On živi u društvu Boga, i angela Božjih, i upokojenih svetitelja. Gde je um čovekov, tamo je i život čovekov. A um pustinjaka je u najvećem, najčistijem i najmnogobrojnijem društvu, u kakvome čovek jedan može biti. Jedanput avva Marko prebaci sv. Arseniju pustinjaku: „iz kakva uzroka ti begaš od našega društva i od razgovora s nama?“ Arsenije odgovori: „zna Bog, da ja vas volim, ali ne mogu biti zajedno i s Bogom i s ljudima. Na nebu hiljade, i hiljade hiljada, imaju jednu volju, a kod ljudi su volje mnoge i razne. Zato ne mogu da ostavim Boga pa da budem s ljudima.“

SOZERCANJE
Da sozercavam kaznu Božju koja postiže Avimeleha i Sihemljane (Sudij. 9), i to:
1. kako Avimeleh pomoću Sihemljana ubi sedamdesetoricu braće svoje;
2. kako sam Avimeleh po tom pobi Sihemljane, raskopa im grad, i posija so po njemu;
3. kako Avimeleh posle mnogih pobeda pogibe od jedne žene, koja s kule baci na glavu njegovu komad žrvnja.
4. kako i Sihemljane i Avimeleha stiže kletva Jotama sina Gedeonova.

BESEDA
o poslednjem čekanju
Zato, ljubazni, čekajući ovo starajte
se da vas on nađe čiste i prave u miru. (II Pet. 3, 14)
Šta je naše poslednje čekanje, braćo? U noć čekamo dan, u dan čekamo noć, pa opet dan, pa opet noć. No ta čekanja nisu naše poslednje čekanje. Šta je naše poslednje čekanje, braćo? U radosti strepimo iščekujući žalost, u žalosti s nadom iščekujemo radost, pa opet žalost, pa opet radost. No ni ta čekanja nisu naše poslednje čekanje. Naše poslednje čekanje, braćo, jeste čekanje Suda Božjega. Kad dođe Sud Božji, strašni Dan koji gori kao peć, onda se dočekuje svezasluženo: dan za jedne bez smene sa noći, i noć za druge bez smene sa danom; radost za jedne bez smene sa žalošću, i žalost za druge bez smene za radošću. To je, braćo, poslednje čekanje ljudskog roda, znao on to ili ne znao, mislio on o tome ili ne mislio.
Ali vi, verni, treba to da znate, i vi treba o tome da mislite. To znanje neka bude vrhunac svih vaših znanja; i ta misao neka upravi sve druge misli vaše. Znanju i razmišljanju o tome priložite još i ono što je najglavnije, priložite staranje vaše, da budete čisti i pravi (ili još tačnije prevedeno: neskverni i neporočni) i u miru. Starajte se da budete čisti umom i srcem, pravi savešću, i u miru s Bogom. Samo tako poslednje čekanje neće vas prestraviti iznenađenjem, niti će vas nizvrgnuti u noć bez dana, i u žalost bez radosti. Kao što je sve u životu Gospoda Isusa iznenađenje za ljude, tako će biti iznenađenje i Njegov drugi dolazak u sili i slavi. Iznenađenje je bilo Njegovo rođenje od Prečiste Deve, iznenađenje i Njegovo sirotovanje, iznenađenje i Njegovo čudotvorstvo, i svako delo, i svaka reč, i poniženje, i dragovoljna smrt, i vaskrsenje, i vaznesenje, i crkva, i rasprostiranje vere Njegove. Iznenađenje će biti i Njegov drugi dolazak, iznenađenje strašnije od svih iznenađenja.
O Gospode, o Sudijo pravedni, kako ćemo Te sresti neobučeni u čistotu, i u neporočnost i u mir? Pomozi nam, pomozi nam, da se koliko toliko pripremimo za strašni susret s tobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
13. avgusta