NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

30. septembar po julijanskom kalendaru

13. oktobra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. Grigorije Prosvetitelj ep. Jermenski. Rođen u znamenitoj familiji, koja je bila srodna carskoj kući Persijskoj (caru Artabanu) i Jermenskoj (caru Kursaru). Kada ove dve kuće zaratiše među sobom, Grigorije se udalji u Kesariju Kapadokijsku, gde prvo pozna veru Hristovu, krsti se i oženi se. Iz toga braka imaše dva sina, Ortana i Arostana, i obojicu posveti na službu crkvi. Po smrti svoje žene vrati se Grigorije u Jermeniju i stavi se na službu caru Tiridatu. I služaše Grigorije verno caru svome, i car voljaše Grigorija. No kada car saznade, da je Grigorije hrišćanin, naljuti se veoma, i poče ga savetovati da se odrekne vere Hristove i pokloni idolima. Ne uspevši u tome ništa Tiridat udari na Grigorija teške muke, i posle mnogih muka baci ga u jednu duboku jamu, ispunjenu svakim otrovnim gadom, da bi ga tako sasvim umorio. No Bog svevideći sačuva živa sv. Grigorija u toj jami punih 14 godina. Tiridat potom nastavi gonjenje hrišćana u carstvu svome, i udari na jedan ženski manastir, gde beše 37 sestara sa igumanijom Gajanijom. Kada ih sve groznim mukama umori, polude Tiridat, i beše kao divlji vepar. Sestri carevoj pak javi se u snu neki muž presvetao i reče joj, da poludeli brat njen neće ozdraviti dokle se Grigorije ne izvadi iz jame. Izvađen iz jame sv. Grigorije isceli i krsti Tiridata. Po tom Grigorije, po želji Tiridatovoj, posta episkopom Jermenije, i uz pomoć carevu, a najpre Božiju, prosveti svu Jermeniju i okolne strane verom Hristovom. I skonča sv. Grigorije svoj mnogotrudni život u starosti, oko 335. god. Na njegovo mesto bi posvećen za episkopa sin mu Arostan. koji produži delo svoga oca, i telesnog i duhovnog. Arostan beše jedan od 318 sv. Otaca na I Vaseljenskom Saboru.

2. Sv. muč. Gajanija, Ripsimija, i ostalih 35 monahinja, koje pogubi Tiridat zbog vere u Hrista. Ripsimija sveta beše neobične lepote, zbog čega je htede uzeti car Dioklecijan za ženu. Otuda i poče stradanje svih 37 monahinja. Ripsimija se otkaza da pođe za cara zato što se beše posvetila Hristu kao Ženiku svome. Tada je Tiridat savlađivaše da pođe za njega, jer beše car kao opijen lepotom njenom. No Ripsimija sveta opiraše se svom silom caru bezbožnome. „I onaj koji kneževe Gotske pobedi i Persijance porazi ne mogaše savladati jednu devicu Hristovu“. Jarostan car predade je na ljute muke (jezik joj osekli, trbuh rasekli, i utrobu prosuli), u kojima Ripsimija predade dušu svoju Bogu. Po tom i ostale monahinje biše pohvatane i mačem posečene. Nad moštima ovih sv. mučenica podignut je znameniti manastir Ečmiadzinski, blizu Erivana, glavni duhovni centar Jermenski kroz mnoge vekove.

3. Sv. Mihail prvi mitropolit Kijevski. Na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod i crkvu utvrđuje i uređuje. Sv. Mihail krsti narod u Kijevu, Novgorodu, Rostovu i po mnogim drugim gradovima i selima; uredi crkvu, postavi episkope i prezvitere, položi temelj Mihailovskom manastiru u Kijevu, posla misionare među Bugare i Tatare, te mnoge i od njih pridobi za Hrista. I to i mnogo drugoga korisnoga učini ovaj svetitelj za ciglih 4 godine. Upokoji se mirno 992. god. Mošti mu počivaju u lavri Pečerskoj.


Grigorije, veliko svetilo,
Svome rodu i svome narodu,
Odreče se slave i bogatstva
Rad skudosti Hrista Raspetoga,
Rad bogatstva na nebu večnoga;
Um svoj Bogu na nebo uznese,
Te sve muke telesne podnese,
I sve muke bez muke otrpe,
Snažan silom Božje blagodati,
Hranjen hlebom od Boga poslatim,
Branjen od zla Božijim Promislom.
Od slave se spusti u nizinu,
Iz nizine diže na visinu,
Na visinu slave neprolazne
Grigorije veliki i sveti
Jermeniju Isusom prosveti,
Divljeg vepra, ludog Tiridata,
Krstom krsti, u jagnje obrati
Slavom slavi zemlja Jermenija
Čudotvorca svoga Grigorija.

RASUĐIVANJE
Čudesne promene dešavaju se u sudbi ljudi posvednevno, i danas kao i nekada: poniženi zbog pravde Božje dižu se na veliku visinu, i hulitelji vere Božje obraćaju se u služitelje te iste vere. Sv. Grigorija baci car Tiridat u duboku jamu. 14 godina proveo je svetitelj u toj jami, zaboravljen od vascelog sveta, ali ne zaboravljen od Boga. Ko je mogao od ljudi i pomisliti, da se najveće svetilo naroda Jermenskog nalazi u mraku jedne jame? I od kud je mogao i pomisliti silni i nasilni car Tiridat, da će mu jednog dana taj isti Grigorije, koga je on na smrt osudio, spasti život i pomoći mu više nego što mu je celi svet mogao pomoći? Posle 14 godina Bog objavljuje Grigorija živim. Grigorije čudotvorno isceljuje poludelog cara. Car Tiridat, neobuzdani gonitelj Hrista, krštava se i postaje najveći revnitelj vere Hristove. Moglo bi se reći, da su Božjom pomoći i Grigorije i Tiridat izvučeni iz mračne jame: Grigorije telom a Tiridat dušom. O beskonačne mudrosti Božje u upravljanju sudbama ljudskim! Nekad divlji i strastni Tiridat toliko se bio umekšao pokajanjem i oblagorodio verom Hristovom, da je po karakteru pre ličio na sv. Grigorija nego li na sebe samoga pre krštenja.

SOZERCANJE
Da sozercavam pravdu cara Jotama i nagradu Božju (II Dnev. 27), i to:
1. kako Jotam činjaše što je pravo pred Gospodom i staraše se o Hramu Gospodnjem;
2. kako mu Bog pomože te beše srećan u ratu i u miru: u ratu pobedi a u miru obogati i osili narod svoj.

BESEDA
o carstvu ne od ovog sveta
Carstvo moje nije od ovoga svijeta. (Jov. 18, 36)
Onaj ko ima veliko blago, ima i malo. Neka niko, dakle, i ne pomisli, da Hristos Gospod nema carstvene vlasti i nad ovim svetom zato što On reče Pilatu: carstvo moje nije od ovoga sveta. Onaj ko poseduje neprolazno, vlada i nad prolaznim. Gospod spominje Svoje neprolazno carstvo, nezavisno od vremena, nezavisno od truleži, nepravde, obmane i smrti. Kao kad bi neko rekao: blago moje nije u hartiji nego u zlatu. No zar onaj ko ima zlata, nema hartije? Zar ne gospodari zlato hartijom? Ne kaže, dakle, Gospod Pilatu, da On nije car, nego, naprotiv, On hoće da kaže, da je On viši Car od svih careva, i da je Njegovo carstvo veće i silnije i postojanije od svih carstava zemaljskih. On ukazuje na Svoje glavno carstvo, od koga zavise sva carstva u vremenu i u prostoru. Carstvo moje nije od ovoga sveta – ove reči ne znače, da On nema moći nad carstvom ovoga sveta nego baš naprotiv one potvrđuju Njegovu strašnu moć na ovim svetom. Ne pokazuju li sva dela Njegova na zemlji Njegovu nedostižnu gospodarsku moć nad ovim svetom? Pred kojim se drugim carem, recite mi, vetar utišao, more umirilo? I zar ste zaboravili reči Njegove u Getsimaniji, da kad bi On samo hteo, dvanaest legiona anđela pritrčali bi Njemu u pomoć (Mat. 26, 53)? A jedan jedini angel ima silu veću od vaseljene. Gospodar duša, gospodar je i tela. Gospodar večnosti, gospodar je i vremena. Gospodar najvećih dobara, gospodar je i malih dobara. Ništa se, braćo ne može izmaći moći svemoćnoga Isusa Hrista, Gospoda našeg, postradalog za nas po Svojoj volji i vaskrslog iz groba po Svojoj sili.
O Gospode Isuse Hriste, Spasitelju svemoćni, pomozi nam da ištemo carstva Tvog nebeskog, i da večno budemo s Tobom tamo gde nema greha ni smrti, no život i radost i mir. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
13. oktobra