NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

30. jun po julijanskom kalendaru

13. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sabor svetih slavnih i svehvalnih apostola. Mada svaki od dvanaest velikih apostola ima svoj naročiti dan praznovanja u godini, ipak je crkva odredila ovaj dan kao saborni praznik svih ukupno, i uz njih Pavla. Ovo su imena i ovo su dani posebnog praznovanja svete Dvanaestorice: Petar – 29. juna i 16. januara; Andrej – 30. novembra; Jakov Zevedejev – 30. aprila; Jovan Bogoslov – 26. septembra i 8. maja; Filip -14. novembra; Vartolomej – 11. juna i 25. avgusta; Toma – 6. oktobra; Matej Jevanđelist – 16. novembra; Jakov Alfejev – 9. oktobra; Tadej (ili Juda Jakovljev) – 19. juna; Simon Zilot – 10. maja; Matija – 9. avgusta; Pavle – 29. juna; Da pomenemo još ovde, kako je koji od ovih najsvetijih i najkorisnijih ljudi u istoriji sveta skončao svoj zemni život: Petar – raspet naopako; Andrej – raspet; Jakov Zevedejev – posečen; Jovan Bogoslov – upokojio se čudesno; Filip – raspet; Vartolomej – raspet, pa oderan i posečen; Toma – izboden sa pet koplja; Matej – ognjem sažežen; Jakov Alfejev – raspet; Tadej – raspet; Simon Zilot – raspet; Matej – kamenovan, pa mrtav posečen sekirom; Pavle – posečen.

2. Blaženi Petar carević. Poreklom Tatarin, i sinovac tatarskog cara Berkaja. Ču reči o spasenju od episkopa Rostovskog Kirila, i te reči mu se prilepiše za srce. A kada još vide čudesno isceljenje sina Berkajevog pomoću molitve episkopa Kirila, on ostavi potajno Zlatnu Ordu i dobeže u Rostov, gde se krsti, i gde svom dušom i srcem predade sebe podvigu i izučavanju vere blagočestive. Jednom zanoći na obali jezera, i u snu mu se javiše apostoli Petar i Pavle i narediše mu, da sagradi crkvu u njihovo ime na samom tom mestu; još uz to dobije od njih i potreban novac za tu svrhu. Petar, zaista, sagradi tu prekrasan hram, u kome se i sam pod starost, posle smrti svoje supruge, zamonaši. Mirno skonča u dubokoj starosti 29. juna 1290. godine a crkva njegova postane i ostane manastirom, takozvanim Petrovskim.

3. Prepodobni Georgije Iverski. Rođen u Iveriji ili Gruziji 1014. godine kao srodnik careva gruzijskih. Dobio dobro klasično obrazovanje u detinjstvu, no srce ga povuklo duhovnom životu. Podvizavao se kod čuvenog duhovnika Georgija u gori Crnoj. Odbegao u Svetu Goru, i nastavio podvig u manastiru Iveru. Postao igumanom iverskim. Pomoću cara Konstantina Monomaha obnovio Iver i pokrio crkvu olovom. Taj olovni krov i do danas stoji. Preveo na gruzinski jezik Sveto Pismo, Prolog i bogoslužbene knjige. Car Bagrat pozove ga u Gruziju, da uči narod. Carski bude dočekan u svojoj domovini. Svuda je hodio i poučavao klir i narod. U starosti poželi da skonča u Svetoj Gori, kuda se i krene, no smrt ga stigne u Carigradu 1067. godine. Mošti mu prenete u Iver. Iako je umro 24. maja, Iverci praznuju spomen njegov 30. juna smatrajući ga ravnoapostolnim.


Celi svet bejaše ko pustinja suha:
Poleteše po njoj kolesnice Duha –
Apostoli sveti, ognjenoga vida:
Kroz njih Duh Presveti vselenu prezida.
Potekoše reke čudne blagodati.
Pustinja se mrtva u život obrati,
Apostoli divni, vodeni oblaci.
Prostaci- mudraci, ribari-junaci!
Od Ganga do Temze proneše buktinju.
Od Nila do Ponta javiše svetinju.
Od Persije šarne do tučne Galije.
Gde pešači noga il’ plove galije –
Svud proneše čudo Vaploćenog Boga,
Svud javiše ime Hrista Vaskrsloga,
Bez žalbe i straha, bez svake pometnje:
Planine i mora ne behu im smetnje.
Mač ih ne ustraši, nit gonjenje stuknu,
Ni sav oganj adski, što protiv njih buknu.
Istina ih vede a ne lažna basna:
Hristos nam je život, a smrt dobit krasna!
Tako govorahu. Šta se takvim može?
Raspeti im tela? Oderati kože?
To svet i učini, no – šta im naudi?
– Da caruju večno! – tako Bog presudi.

RASUĐIVANJE
Briga za dobro svih ljudi! Ta briga je ispunjavala uzvišeni duh i blagorodno srce svetih apostola. Pišući o apostolu Pavlu, Zlatoust ga naziva „opštim ocem sveta.“ „Kao da je on veli Zlatoust, „sam rodio ceo svet, tako se bespokojio, trudio, starao da sve uvede u carstvo.“ Zaista, previsok je ovaj naziv „opšti otac sveta“, no ako bi se on mogao ma kome, posle Boga, pridati, mogao bi samo apostolima Hristovim. Po roditeljskoj brizi za sav svet oni su u istini bili „opšti oci sveta.“ Ima mnogo matera u svetu. koje manje brinu o dobru svoje dece nego što su apostoli brinuli o dobru svojih gonitelja i neprijatelja. Svoga najljućeg protivnika, Simona Volha, apostol Petar je dva puta spasao od smrti: jednom kad ga je narod hteo sažeći i drugi put kada ga je pas hteo rastrgnuti. I pomislite, kako se svet odužio ovim svojim dobrotvorima! kao naj-većim razbojnicima i zločincima. O kako su istinite reči sv. Kiprijana, koji veli: „Dok god smo u telu, nama hrišćanima biva sve isto što i neznabošcima; razlika je samo u duhu.“

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno pokajanje razbojnika na krstu (Lk. 23, 40) i to:
1. kako razumni razbojnik u muci oseća blizinu Božju, kaje se i moli Bogu za spasenje, dok nerazumnog muka navodi na huljenje Boga,
2. kako sam i ja razbojnik zbog greha, treba da budem kao onaj
razumni razbojnik koga muka ne udalji od Boga nego približi Bogu, Bogu i spasenju.

BESEDA
o sili i dejstvu dobrih dela
Jer je tako volja Božija da dobrijem djelima obuzdavate neznanje 6ezumnijeh ljudi. (I Pet. 2, 15)
Teško je, braćo, sporiti s bezbožnim; teško razgovarati s bezumnim; teško ubeđivati ozlobljenog. Bezbožna i bezumna i ozlobljena teško ćeš ubediti rečima. Pre ćeš ih ubediti delima. Neka vide vaša dobra djela i hvale Boga. (I Pet. 2, 12) Onima koji hoće da spore s vama, učinite dobro delo, i vi ćete dobiti spor. Jedno delo milosrđa brže će urazumiti bezumnoga i ublažiti ozlobljenoga nego mnogi časovi razgovora. Ako bezboštvo i bezumlje i zloba dolaze od neznanja, to neznanje je kao besnilo, koje se najbrže da obuzdati dobročinstvom. Ako li ti s bezbožnim sporiš njegovim besnim načinom, time pojačavaš bes bezboštva. Ako li se s bezumnim razgovaraš ruganjem, mrak bezumlja se uvećava. Ako li zlobnog misliš da ubediš gnevom, time razgorevaš većma oganj zlobe. Krotko i blago delo je kao voda u požar. Seti se uvek svetih apostola i njihovog uspešnog načina ophođenja s ljudima. Ako te bezbožnik izaziva, to te ne izaziva čovek nego đavo; čovek je po prirodi pobožan. Ako te bezumni ruži, to te ne ruži čovek no đavo; čovek je po prirodi uman. Ako te ozlobljeni goni, to te ne goni čovek no đavo; čovek je po prirodi blag. Đavo te izaziva na duge sporove i besplodne razgovore, a od dobrog dela beži. Učini dobro delo u ime Hristovo, i đavo će pobeći, i onda ćeš ti tek imati posla s ljudima, s pravim ljudima: pobožnim, umnim i blagim. No sve što činiš, čini u ime Gospodnje.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
13. jula